Author: Уредник

Заветници обележили Видовдан на српском Косову и Метохији!

Српски сабор Заветници традиционално је прославио Видовдан на Косову и Метохији.

Велики број чланова и симпатизера покрета у раним јутарњим часовима стигао је у Грачаницу где су присуствовали светој архијерејској литургији, након чега су обишли Газиместан како би одали почаст палим косовским јунацима.

19578675_10211558195569015_1010400218_o

Члан Главног одбора Заветника, Страхиња Ерац, том приликом поручио је да Срби са Косова и Метохије и овај Видовдан дочекују обесправљени и запостављени од сопствене државе.

19576836_10211558184168730_756540768_o

“Док се Срби са КиМ суочавају са новим шиптарским претњама из Приштине Народна скупштина у Београду баш на Видовдан на чело Владе поставља Ану Брнабић, дајући тако легитимитет особи коју је за премијера Србије одабрао Запад , а не њени грађани. То је само још једно понижење за Србију и српски народ”, истакао је Ерац.

19578698_10211558207929324_245929327_o (1)

Он је критиковао власт због погубне политике бриселских преговора којом се Србија постепено одриче свог суверенитета у јужној покрајини али и чињенице да се нико од представника власти и опозиције данас није појавио на Газиместану.

“За разлику од свих њих који се Косова и Метохије сете само пред изборе за Заветнике оно је најважније државно и национално питање и зато смо ми једини који чувају српске интересе у нашој јужној покрајини”, закључио је Ерац.

Он је на крају свим Србима још једном честитао Видовдан и пожелео да следећи сви заједно дочекамо на слободном Газиместану.

У повратку за Београд Заветници су посетили и северну Косовску Митровицу.

Данијел Игрец: “Хаг наставља са ширењем лажи о Сребреници!”

Члан Главног одбора Заветника, Данијел Игрец, огласио се поводом најновије одлуке хашког правосуђа у случају одговорности за наводни геноцид у Сребреници. Његово реаговање преносимо у целини:

“Апелациони суд у Хагу донео је одлуку којом се утврђује делимична одговорност Холандије за смрт 300 муслимана који су убијени у Сребреници.

Реч је о још једној у низу пресуда хашке судске машинерије која афирмише постојање „геноцида у Сребреници“. О пресуди која полази од „неспорне чињенице“ да се у Сребреници десио масакар широких размера, иако не постоји ниједан конкретан, објективан, у чињеницама утемељен доказ да је код руководства босанских Срба уопште постојала „унапред смишљена намера, план делимичног или потпуног биолошког уништења босанских Муслимана“.

Не постоји ниједан западни политичар, аналитичар или правни стручњак који би могао да докаже да је војска Републике Српске починила геноцид у јулу 1995. године. Не постоји јер се нешто што се никада није ни десило не може ни доказати као историјска чињеница.   

Све досадашње пресуде хашких судова које су несумњиво писане под утицајем антисрпског наратива доношене су у политички мотивисаним поступцима, на основу мноштва лажираних доказа, плаћених сведока и безочне манипулације чињеницама. То је био основ да се у западним кухињама створи „сребренички мит“; мит који од жртве прави злочинца, а од злочинца жртву. Мит о томе како су муслимани једине жртве рата у БиХ, а Срби џелати и агресори, мит који борбу српског народа за слободу представља као етничко чишћење и злочин против човечности.

Да та подвала нема своје утемељење у стварности сведоче нам и сами припадници холандских снага које је њихов национални суд осудио јер нису благовремено реаговали да заштите муслиманске „цивиле“ од „најезде српских агресорских јединица“.

Пуковник Томас Кареманс, заповедник холандског батаљона, је у Загребу на конференцији за штампу 25. јула 1995. године изјавио да Војска РС није спровела етничко чишћење, већ брилијантно извела акцију ослобађања српског града Сребренице. Дневник „Хет Фароол“ је 27. јула исте године пренео изјаву капетана М. Схутена, јединог официра УН који је више дана био очевидац на локацијама наводних крвопролића и који је у потпуности негирао причу о геноциду:

„Свако брбља о свакоме, али нико не показује чврсте доказе. Запажам да холандска, па и читава западна политика хоће по сваку цену да докаже како се збило крвопролиће, за које желе да окриве Србе“.

Непосредно по паду Сребренице око тридесетак страних новинара боравило је на том подручју и ниједан није потврдио причу о било каквом масакру. Особље УН, које је пристигле избеглице са подручја Сребренице интервјуисало у Тузли о кршењу људских права, није наишло ни на једно сведочење о злочинима из прве руке.

Војник из редова холандских плавих шлемова Арнолд Блом је пред државном комисијом Холандије био изричит: „Када смо патролирали у енклави, муслимани су провоцирали српску ватру. Они су пуцали преко нас и тиме хтели да постигну да Срби погоде неког од нас како би спољни свет опет на њих свалио кривицу!“

Немачки лист „Ди велт“ је 25. јула 1995. године известио да су се репортери новина распитивали код холандских војника, који су се вратили из Сребренице, и увек добијали исти одговор:

„У Сребреници се није збио геноцид!“

Да ли се геноцидом може назвати ситуација када српски војници све муслиманке, њихову децу и мушкарце који нису били војници, организовано превозе до Тузле и Кладња, на територију под контролом муслиманске владе у Сарајеву? Наравно да не може. На тај начин спашено је више од 20.000 муслимана. Да су снаге босанских Срба заиста имале намеру да истребе  муслимане у Сребреници оне би прво уништиле њихов животно највиталнији и репродуктивни дио – жене и децу. Срби су њихове жене и децу чували, а они су наше мајке, сестре и ћерке сакатили и силовали.

Самир Авдић из Братунца, један од сабораца Насера Орића, у свом писаном сведочанству о злочинима које су починили муслимани из Сребренице, тврди да се међу именима наводних жртава геноцида у Сребреници налазе и имена најмање 800 припадника злочиначке Армије БиХ.

Сребреница је одавно постала политички пројекат Запада. Пројекат у који је уложено на стотине хиљада еура и долара страних донација, због којег су као печурке после кише ницале разне НВО чији циљ је промовисање тезе да је српски народ геноцидан. Најгласније међу њима је свакако удружење „Мајке Сребренице“ које на сваком кораку испољава своју мржњу и нетрпељивост према Србији и њеним жртвама, које на све начине покушава да тезу о српској кривици за непостојећи геноцид афирмише и пред Уједињеним нацијама.

Сребреница је пројекат који служи као средство сталних притисака на Бањалуку да се одрекне своје самосталности, средство удара на историјски континуитет Срба у Босни и Херцеговини. Она је средство путем којег се врше покушаји утапања Републике Српске у унитаристичку БиХ, а српском народу оспорава право на државност тврдећи како је та државност створена геноцидом. Сребреница је постала оруђе за одржавање србофобичне атмосфере у западним друштвима, инструмент демонизације српског народа.

Зато је наша дужност да данас свуда у свету сведочимо праву истину о дешавањима у Сребреници. Јер је истина само једна, а она гласи: „Срби су жртве геноцида!“

12196180_10206686038217354_3945180990437571242_n-2-2

Данијел Игрец: “Оснивањем Министарства за ЕУ власт интересе Србије подређује Бриселу!”

Одлуком да се за мандатара нове Владе именује миљеница атлантистичких структура, Ана Брнабић, оправдано се могло наслутити да ће “безалтернативни” пут у Европску унију, који је широм отворио врата политичком, привредном и безбедносном урушавању Србије, и даље остати кључни спољнополитички приоритет Београда.

На потврду тих слутњи нисмо морали да чекамо дуго; није прошло ни пуних 24 часа, а будућа премијерка еуфорично је најавила формирање два нова ресора, међу којима је и Министарство за европске интеграције. Светлосном брзином посланици владајуће партије поднели су Народној Скупштини на усвајање измене Закона о министарствима којима желе да запечате европски правац Србије, правац којим већ годинама плови наш државни брод, а на чијем крају га чека судбина Титаника.

Са правом се поставља питање: “Какву ће то корист грађани Србије имати од новог владиног ресора?” Одговор је кратак и једноставан: Никакву. Имаће само додатну обавезу, јер ће њихов порез од сада одлазити и на финансирање нечега за шта велика већина њих никада није ни гласала.

Као пример наведимо постојећу Канцеларију за европске интеграције у коју се годишње слије преко 70 милиона динара буџетских средстава, а да заузврат од ње грађани Србије немају апсолутно ништа. Осим из Брисела диригованих саопштења у којима се осуђује српско-руска стратешка сарадња, критикује јачање руског медијског утицаја у Србији, а Београд позива да што пре усклади своју политику са европским директивама.

Предлог законских измена ни у једном делу не наводи које су конкретне, опипљиве надлежности новог министарства за ЕУ нити не одређује које опште правне акте ће доносити нити какав ће управни поступак оно водити. Ствара се недопустива правна празнина која пружа могућност арбитрарног деловања и отвара врата новим притисцима на Србију да своју спољну и безбедносну политику усагласи са Бриселом. Нема сумње да ће евроатлантске структуре у Србији ову прилику искористити да инсистирају на доношењу уставних промена и усвајању законских решења која ће водити даљој деградацији атрибута државности.

Ако узмемо у обзир да су Београд и Брисел пре пар дана отпочели преговоре о царинској унији са земљама чланицама ЕУ оправдано је могуће тврдити да ће нови министарски ресор радити на што бржој имплементацији правила европске царинске политике. Подсетимо само да она подразумевају и заједничку царинску тарифу према трећим земљама, чиме се озбиљно доводи у питање даље постојање Споразума о слободној трговини са Руском Федерацијом.

Европска унија безброј пута је показала своје право лице када су у питању Србија и њени интереси. Замишљена као потрчко Сједињених Америчких Држава, као “савремена тамница народа” у којој државе губе свој суверенитет, народи свој национални идентитет, а грађани постају безлична маса појединаца аутократска ЕУ увек је водила и води антисрпску политику.

На њено признање тзв. Косова, прећутно толерисање великоалбанских претензија и хрватског усташтва, подршку војвођанским аутономашима, гашење Републике Српске, уцене, диктате и ултиматуме Србија сада одговара још једним понижењем сопственог народа – оснивањем министарства које ће промовисати сарадњу са Бриселом, једним од гробара нашег суверенитета.

Ово је још један показатељ сервилног односа државне власти према Западу и доказ да она уместо гласа свог народа радије слуша наређења Берлина, Брисела, Лондона и Вашингтона, која јој упакована у дипломатски речник стижу из америчке, британске и немачке амбасаде у Београду.

Она је овим потезом још једном показала да не разуме (или не жели да разуме) промене геополитичких прилика у свету. Форсирање сарадње са онима који губе примат у међународним односима одраз је недостатка државотворне свести у редовима владајуће коалиције и непостојања јасне стратегије у којој би дефинисали приоритете своје спољне политике у складу са сопственим државним и националним интересима.

Више је него очигледно да грађани Србије од будуће Владе не могу очекивати да ће водити државотворну политику, руковођену поштовањем народне воље. Јер да је тако онда би се пред народним посланицима нашао предлог закона који би предвиђао обнављање Министарства за Косово и Метохију, који би буџетска средства преусмерио у финансирање пројеката од националног значаја, у подстицај наталитета, помоћ социјално угроженим породицама и деци са посебним потребама, у побољшање положаја ратних војних инвалида и ветерана, у економски опоравак српског села и повећање субвенција за развој домаће пољопривреде.

Уместо да ојача своје билатералне везе са Москвом тако што би коначно отворила преко потребну Канцеларију за сарадњу са Руском Федерацијом будућа председница Влада се радије одлучила да ризикује стратешке односе са Кремљом само да би удовољила својим евроатлантским менторима. Уместо да омогући адекватну финансијску и логистичку подршку како би српски сељак успешно пласирао своје производе на руско тржиште, будућа премијерка, дајући предност европским интеграцијама, форсира даљу примену ССП-ја и промовише погубни неолиберални концепт; концепт који је Србију претворио у колонијално тржиште ЕУ на које западни економски гиганти пласирају робу лошег квалитета, а српске раднике и сељаке доводе на ивицу пропасти.

Шта је следећи потез?
Увођење санкција Русији?
Отварање Министарства за НАТО интеграције?

12196180_10206686038217354_3945180990437571242_n-2-2

Аутор: Данијел Игрец

члан Главног одбора Заветника

Данијел Игрец: Руско-српски хуманитарни центар „на нишану“ Брисела и Вашингтона

У последњих неколико месеци Балкан је заузео једно од кључних места на западном геополитичком радару. Он се поново нашао у средишту спољне политике великих сила, пре свега Немачке (оличене у политици ЕУ), Велике Британије, САД и Турске.

Поред посебних, специфичних геостратешких интереса које свака од ових држава већ вековима испољава према Балкану све оне имају нешто заједничко што их подстиче да на овим просторима делују усклађено. Тај заједнички интерес је борба против јачања руског утицаја у региону и још увек присутна хладноратовска перцепција Москве као „највећег геополитичког противника Запада“.

То нам потврђује и мноштво координисаних изјава западних званичника у којима се Русија означава за „највећу претњу европској безбедности и главни реметилачки фактор на Балкану“. Из брлога русофобичне ЕУ Тереза Меј, Дејвид Мекалистер и Урсула фон дер Лајен поручују нам да је са Москвом неопходно разговарати са „позиције силе“ и позивају чланице НАТО и ЕУ да више учине на промоцији „европске перспективе Западног Балкана“ и сузбијању руског утицаја у региону и Европи. Најновија у низу хистеричних испада је порука германског атлантисте, немачког министра финансија, Волфганга Шојблеа, у којој он позива САД да задрже улогу „светског полицајца“, заштитника либералних и демократских вредности јер ће се у супротном планета наћи под шапом руског медведа и крилом кинеског змаја.

Такав поглед на Москву влада управо из разлога јер утицај на кључна спољнополитичка усмерења и одлуке Лондона, Брисела, Беча, Берлина, па и Анкаре још увек врше атлантистичке структуре моћи у тим државама, финансиране и контролисане из центра западног управљања, центра који режира сукобе и производи кризе широм света – америчке „дубоке државе„.

Да се доласком Доналда Трампа спољнополитичко интересовање Вашингтона за овај простор није умањило (као што је било прогнозирано) јасно се види и по томе да је НАТО пакт прогутао Црну Гору док слична судбина по свој вероватноћи ускоро чека и Македонију. Наивно је мислити да такав интервенционистички курс према Балкану диригује нова администрација у Белој кући. Напротив, што се тиче односа САД према Балкану треба истаћи да њега и даље кроје и усмеравају људи који проистичу још из времена Клинтонове, Бушеве и Обамине администрације, амерички политички јастребови и „пси рата“ који су задржали кључне позиције у Пентагону и Стејт департменту и који у Русији виде извор сваког зла“, „источног Голијата.

Та „држава у држави“ још увек покушава да задржи своју позицију ексклузивног колонијалног господара на Балкану. Ту намеру њени верни изасланици остварују у виду нове антируске балканске дипломатске офанзиве, још једне геополитичке игре Запада у којој главне улоге заузимају службеник Стејт департмента Брајан Хојт Ји и Кајл Скот, актуелни амерички амбасадор у Србији. На њиховој мети сада се нашао и Руско-српски хуманитарни центар у Нишу.

Клинтонистичке пудлице, Кајл Скот и Брајан Хојт Ји, изражавају стрепњу да ће пружањем дипломатског статуса тај центар постати „централни шпијунски центар Москве на Балкану“.

Гласноговорницима америчког „imperium in imperio“ смета центар који је од вишеструког хуманитарног и безбедносног значаја за подручје читаве Југоисточне Европе, који је до сада спасао на стотине људских живота приликом природних непогода. Да не говорим о његовом доприносу разминирању и уклањању касетних бомби са којима су наши НАТО  „пријатељи“ ширили своју крваву демократију по читавој Србији.

Признањем дипломатских привилегија, нарочито у домену пореза и царинских дажбина РСХЦ би оснажио своје логистичко-техничке капацитете и постао вишеструко ефикаснији у обављању своје основне функције–пружању хуманитарне помоћи, адекватном реаговању на све кључне природне непогоде и пружању неопходних безбедносних услова за сигурност грађана.

Међутим, у очима америчких каубоја постоји другачија (намерно погрешна) слика. Према логици Хојт Јија, бившег саветника Хавијера Солане, управо оног који је 1999. године жестоко лобирао код европских земаља да подрже НАТО интервенцију на СРЈ, јачање капацитета центра у Нишу, близу границе са Косовом, где САД имају око 600 америчких војника и 4.000 припадника НАТО мировних снага, није позитиван помак. „Добијање имунитета значило би да је Србија дозволила Русији да оформи центар за шпијунажу, чиме Београд губи контролу над делом своје територије“, рекао је Хојт Ји.

Питам се одакле Американцима право да воде бригу о заштити српског суверенитета и територијалног интегритета? Одакле онима који су једнострано интервенисали у нашој држави, окупирали део њене територије, растурили њену војску и полицију, бацили на колена њене обавештајне службе, сада право да стрепе од (непостојећих) покушаја Москве да преузме контролу над делом српског неба и земље?

Како се то Брајан Хојт Ји није сетио да каже да ће Американци у духу „пријатељства“ са Србима укинути Бондстил, највећу војну базу изван територије САД, своје поступање по питању КиМ вратити у оквире Резолуције 12 44, престати да подржавају великоалбанске терористе? Зашто службенику Стејт департмента смета један обичан хуманитарни центар у Нишу, а не смета му марширање НАТО трупа кроз Србију, и то без икакве прекршајне, кривичне и материјалне одговорности за штету коју нанесу држави и грађанима? Зашто му, примера ради, не смета НАТО канцеларија у Београду, која већ одавно важи за седиште евроатлантске шпијунаже у Србији? Зашто се Брајан Хојт Ји и Кајл Скот нису сетили да помену мултинационалне приватне америчке корпорације које разједају српску привреду или агенте западних обавештајних служби који вршљају по Србији, својим субверзивним деловањем промовишући глобалистичке интересе трансатлантског економског и финансијског картела?

Одговор је једноставан. Зато што „оно што важи за остале, не важи за Србе“ и „оно што важи за Србе, не важи за остале“. Ово је постала главна полуга и принцип деловања америчких дипломата на Балкану. Политика двоструких аршина је једина политика коју бриселско-вашингтонска клика познаје када су у питању Србија и њен народ.

Како би нас подсетили да је ово правило и даље на снази војвођански аутономаши, верне слуге Сорошевог НВО империја, брже боље пожурили су да поздраве изјаве америчких дипломата, својих омиљених спонзора, и још једном потврде да им је НАТО чизма дража и милија него суверена Србија. Тако је захтев за затварање Руско-српског хуманитарног центра у Нишу стигао и из легла војвођанских сепаратиста, Чанкове Лиге социјалдемократа Војводине.

Гласноговорник осведочене антисрпске политике, Бојан Костреш, упозорио је Београд да ће због своје привржености јачању српско-руске сарадње Ниш постати „обавештајни пункт Москве“, а Србија „губернија Русије и рупа на персијском тепиху Европе“. „Србија не сме бити талац недемократских процеса већ будућа чланица Европске уније, која ће своју спољну политику према Русији ускладити са Резолуцијом Европског парламента“, поручује нам у свом русофобичном тону генерални секретар ЛСВ.

Очигледно је да су Брисел, Берлин и Вашингтон јако нервозни могућношћу да Руско-српски центар у Нишу добије дипломатски статус, а његови припадници имунитет.

Они у сваком потезу Србије који барем мало наговештава повратак на пут обнове безбедносног суверенитета и заштите државних и националних интереса виде претњу од „руске агресије“, па потежу читаву плејаду својих марионета, аутономашку пешадију на северу Србије како би нас упозорили да има оних који се неће помирити са покушајима да Србија скине НАТО омчу са свог врата.

Управо ти покушаји ће у наредном периоду који ће бити обележен премијерским мандатом протагонисте западних интереса, Ане Брнабић, бити све учесталији и све извеснији. Запад је Србији под тактирком своје либералне миљенице наменио судбину даљег геостратешког, привредног, безбедносног и културно-духовног пропадања. Постоји озбиљна и реална опасност да ће политика Ане Брнабић, припремана у кухињи западних центара моћи, бити оличена у курсу „постепеног дистанцирања од Русије и Кине и минимизације сарадње са Москвом и Пекингом“ и резултовати укидањем Руско-српског центра у Нишу. Заметке те политике већ можемо да уочимо у најави будућег премијера о формирању Министарства за европске интеграције као и у отварању новог преговарачког поглавља са ЕУ и то ни мање ни више него управо о царинској унији.

Ако знамо да царински прописи и стандарди које форсира Брисел подразумевају постојање јединствене царинске тарифе према трећим земљама онда се као оправдано поставља питање: „Да ли ће нова протестантска, веберовска Србија, оличена у Ани Брнабић, славити тријумф своје анационалне политике укидањем Споразума о слободној трговини са Руском Федерацијом? Да ли је то увод у увођење санкција Русији? Да ли нас након Министарства за ЕУ очекује и Министарство за НАТО интеграције?“ Председник Вучић нас убеђује да се то неће десити. Председник Вучић мисли да ће успети да задржи досадашњи курс балансирања, контролу над Аном Брнабић и кормило државне политике у својим рукама. Нажалост, председник Вучић је усамљен у том (свом) мишљењу.

Властодршци Србије морају коначно схватити неколико геополитичких законитости, геополитичких аксиома који важе на овим просторима. Коначни стратешки циљ Запада, ма колико год хетероген он на први поглед изгледао, је свеопшта изолација Србије, преко које се затварају врата руском излазу на топло Јадранско море. Потчињавањем српског фактора на Балкану који једини има потенцијал да буде самосталан геостратешки чинилац у региону, сузбија се руски утицај и балкански римланд ставља под потпуну контролу англоамеричких, германских и неоосманистичких сила. Тај циљ се некад остварује отвореним ратним сукобима, а некад инструментима „меке моћи“, контролисаним хаосом и хибридним ратовима.

Пошто ударна империјалистичка песница америчке „дубоке државе“, НАТО пакт, тренутно нити је у позицији нити има жељу да након кризе у трансатлантским односима и распламсавања тензија на Блиском истоку, северу Африке и Корејском полуострву отвара нови ратни фронт на Балкану он Србију покушава да баци на колена путем добро опробаних метода хибридног рата – подстицањем унутрашње дестабилизације, субверзивним деловањем у режији прозападних НВО, офанзивним дипломатским речником, уценама, претњама и застрашивањем. Уплашена Србија, Србија у стању „перманентног страха“  је управо карта на коју игра Запад јер само таква она ће бити спремна да се повинује, да делује дефанзивно и да испуњава све његове диктате.

Једини излаз из такве ситуације је спремност Србије да иступи са јасном проактивном стратегијом и демонстрира одлучну, непоколебљиву, енергичну али дипломатску и мирну политику заштите државних и националних интереса. Београд је можда баш сада у позицији да по хитном поступку парафира и имплементира Споразум о дипломатском статусу за РСХЦ, да изведе својеврсни дипломатски „блицкриг“ и стави НАТО и ЕУ пред свршен чин.

Сматрам да би се тиме створила геополитичка равнотежа, услови за одређени компромис, па чак и уступке са западне стране у виду да Вашингтон и Брисел дођу у ситуацију да, желели они то или не, прихвате настали статус кво.

То би била и порука свим њиховим марионетама у Србији. Порука Ненаду Чанку и Бојану Кострешу да Резолуцију ЕУ могу да окаче мачку о реп. Порука да српска држава и народ за разлику од њих никада нису и неће љубити НАТО ланце, већ само српску слободу.

На крају крајева ако НАТО може да износи своје захтеве, изнесимо и ми свој. Затражимо да се затвори амерички Бондстил, центар колонијалне управе и војно-логистички стожер великоалбанских терориста.

12196180_10206686038217354_3945180990437571242_n-2-2

Мр Данијел Игрец

Заветници: “Премијер Србије није изабран у Србији!”

Српски сабор Заветници обавештава јавност да се најоштрије противи именовању досадашње министарке за државну управу и локалну самоуправу, Ане Брнабић, на место мандатара за састав нове Владе.

Сматрамо да је премијерско место исувише важна државна функција да би могла да се повери особи чије знање и компетенције апсолутно не одговарају тој позицији. Ана Брнабић је као политичар скоро потпуно непозната широј јавности, она нема кредибилитет, њен политички програм је тотална непознаница грађанима Србије и због тога се оправдано наслућује да је он писан испод пера западних амбасада и западних центара моћи.

Упозоравамо да је именовањем Ане Брнабић за мандатара председник Србије подлегао притисцима атлантистичких структура.

Сматрамо да премијер Србије мора да буде заступник јасне државотворне политике што Ана Брнабић није, јер је реч о нестраначкој личности за коју се једино зна да је учествовала као сарадник у различитим америчким пројектима. Она нема никаквог искуства у вођењу политике која ће умети да заштити стратешке државне и националне интересе Србије.

У тренутку када се Београд налази у врло осетљивој спољнополитичкој позицији због приступања Црне Горе НАТО пакту и очигледног скорог приступања Македоније, када се зна да ће власт у Приштини вероватно формирати бивши терористи и осведочени екстремисти, када расту притисци са циљем да се наруши сарадња Србије и Русије, пре свега путем напада на хуманитарни центар у Нишу, за мандатара се бира особа која је без било каквих квалификација и карактеристика потребних за најзначајнију државничку функцију каква је место председника Владе. Једино што је сигурно је то да је одлука о њеном именовању скројена према потребама и интересима западних центара моћи чија ће она бити марионета у даљем политичком, економском и безбедносном распарчавању Србије.

Сада је сасвим јасно да су сви они прозападни медији и НВО који су подстицали протесте после избора, вршили различите видове притиска на државно руководство, подржавали Ану Брнабић за мандатара и водили њену кампању претходних дана, остварили своје циљеве. Они су на најважнију политичку функцију у држави довели особу која ће бити под њиховом директном контролом.

Заветници прекинули филм о независном Косову. Угашен пројектор на почетку приказивања!

Заветници Нови Сад 1Чланови Српског сабора Заветници прекинули су пројекцију филма “Косово… Наздравље! Gëzuar!” у Медија центру у Новом Саду у седишту удружења Независног друштва новинара Војводине.

Испред Медија центра Заветници су најпре одржали конференцију, а новинарима се обратио члан Главног одбора Слободан Јовић. Он је упозорио да се у самом садржају филма, чији је копродуцент  Динко Грухоњић, српска војска и полиција приказују као окупаторске снаге док се припадници терористичке ОВК представљају као легитимни борци за слободу.

19142294_10155418037277774_1559785961_n

На делу је покушај рехабилитације албанских ратних злочинаца и очигледна замена теза где се Србима приписује кривица за рат на Косову и Метохији, а Албанцима улога жртве.“, истакао је он.

Јовић је нагласио да је овакав филм врста промоције сепаратизма у Новом Саду са циљем подстицања истог у самој АП Војводини.

Након конференције неколико чланова Српског сабора Заветници успело је да уђе у салу у којој је било најављено емитовање филма “Косово… Наздравље! Gëzuar!”.

На самом почетку пројекције чланица Заветника, Марија Хаврилов, угасила је пројектор чиме је прекинуто приказивање филма, уз повике: “Ово је срамота!” Члан Главног одбора Ведран Ћосић поставио је питање организотирима: “Где је правда за српске жртве?! Ко је одговоран за читаве српске породице које су убијане и киднаповане?! Како живе Срби на КиМ?!”

19181734_10210870105521044_1178366348_oУ првом реду налазио се председник Лиге социјалдемократа Војводине, Ненад Чанак, који је Заветницима псовао мајку и вређао их, након чега је неколико чланова Заветника брутално избачено из сале.

Српски сабор Заветници позива надлежне органе да убудуће забране све сличне догађаје који имају за циљ подривање уставног поретка Србије и омаловажавање српских жртава.

 

Заветници Нови Сад: “Тражимо забрану филма који приказује Србе као окупаторе КиМ!”

Српски сабор Заветници упозорава јавност на одржавање пројекције филма “Косово… Наздравље! Gëzuar!” која је најављена за понедељак увече у Арени “Cineplex” у Новом Саду, а чији циљ је отворена промоција терористичке ОВК и независног Косова.

Истичемо да је пројекција поменутог филма коју организују прозападне НВО попут фондације БИРН Косово, Независног друштва новинара Војводине, форума ЗФД Београд као и америчке испоставе ЦИА за Балкан, тевелизије Н1, део пројекта “Стварни људи – стварна решења” који има за циљ промовисање добросуседских односа између тзв. Косова и Србије. Финансијску подршку овом пројекту пружа Делегација Европске уније у Србији.

Указујемо на чињеницу да се у самом садржају филма српска војска и полиција приказују као окупаторске снаге док се припадници терористичке ОВК представљају као легитимни борци за слободу. На делу је покушај рехабилитације албанских ратних злочинаца и очигледна замена теза где се Србима приписује кривица за рат на Косову и Метохији, а Албанцима улога жртве.

Филм који се наводно бави тематиком међуљудских односа Срба и Албанаца пренебрегава чињеницу да су Срби на Косову и Метохији већ годинама грађани трећег реда и жртве политике терора и уцена коју над њима спроводе сецесионисти у Приштини.

Сматрамо да је недопустиво да се у оквиру филма промовише некаква историја “самосталног Косова”, а албански народ приказује као аутохтон на овом простору јер је познато да су Косово и Метохија вековна српска територија, а да Албанци до 1912. године нису уопште имали заокружен национални ентитет на простору Балкана.

Градски одбор Заветника у Новом Саду позива надлежне органе да откажу промоцију овог филма и убудуће забране све сличне догађаје који имају за циљ подривање уставног поретка Србије и омаловажавање српских жртава.

Заветници обележили крсну славу, Светог Јована Владимира

Српски сабор Заветници прославио је у просторијама покрета у Београду своју крсну славу, светог Јована Владимира, првог српског краља канонисаног за свеца.

18921922_1542114232468296_1266652951995920674_n

У присуству представника руководства Заветника и овогодишњег домаћина славе Владимира Јовића, генералног секретара покрета, свештеник Јован из цркве светог Марка благосиљао је славски колач и окупљенима пожелео да празник проведу у миру и благостању.

18983110_1708931342469634_1821523278_n

Обележавању славе су поред представника одбора Заветника из читаве Србије, присуствовали и уважени гости из Амбасаде Руске Федерације као и представници других пријатељских организација.

18944647_1708926699136765_655981780_n

У обраћању гостима домаћин славе, Владимир Јовић, честитао је празник свим члановима истакавши да није случајно што је баш Свети Јован Владимир, један од најзначајнијих српских владара, одабран као крсна слава покрета.

Он је свим члановима пожелео успешан рад и у будућности и изразио уверење да ће Заветници наставити да буду светао пример како се чува и негује српска традиција.

18944827_10210803935226828_967740592_n

18814311_10210802846359607_7687702395259947521_n

18902658_10210803935626838_587784420_n

18928157_1708927619136673_411432665_n

Заветници поново победили прозападне НВО! Јахјага не долази!

18870687_10211419030699208_1885012802_n

Поводом вести да је бившој председници тзв. Косова, Атифете Јахјаги забрањен долазак у Београд, проглашавамо победу оног већинског дела Србије, који је данима уназад подржавао активности Српског сабора Заветници у правцу спречавања да се овакво понижење догоди.

У оквиру фестивала “Мирдита, добар дан” који пропагира непостојећу културу лажне државе Косово планирано је да у Центру за културну деконтаминацију Атифете Јахјага присуствује промоцији књиге о наводном масовном силовању Албанки од стране припадника војске СРЈ на Косову и Метохији.  Такви планови и покушају да се још једном Србија и српски народ понизе и то овога пута из центра Београда – су пропали!

Подсећамо да су наши чланови и представници руководства прекинули само отварање фестивала “Мидрита, добар дан”, који финансирају Амбасада Америке, тзв. Министарство Косова за спорту и омладину, али и бројне западне фондације. Њихов циљ је отимање српског културног наслеђа на Косову и Метохији и афирмација квази косовске државности.

Ове године уложен је огроман новац да се фестивала одржи на већем нивоу довођем бивше председнице тзв. Косова, али било је узалуд. Овај покушај пропаганде уперен против Срба и Србије је пропао, а достојанство свих грађана је сачувано.

Подсећамо да су Заветници успешно спречили и покушај срамног перформанса о Сребреници “7000”, који је такође био организован и финансиран из истих кругова, чији је једини циљ наметање непостојеће колективне кривице српском народу.

Ово је још једна победа над прозападним НВО сектором и покушајима великоалбанске пропаганде у Србији.

Информативна служва Српског сабора Заветници

Заветници прекинули шиптарски фестивал “Мирдита”!

Српски сабор Заветници одржао је протестну конференцију испред Дома омладине у Београду поводом отварања фестивала “Мирдита, добар дан” који се одржава у организацији прозападног невладиног сектора, а под покровитељством “Министарства омладине и спорта” тзв. Косова, америчке амбасаде и невладиних организација из Приштине попут фондације “Интегра”.

18839285_10210770145542107_3909216794907743905_n

Активисти Заветника на платоу Дома омладине организовали су изложбу фотографија у оквиру које су упозорили на неке од најстравичнијих албанских злочина над Србима са Косова и Метохије.

18920514_10210770146542132_825726306928154112_n

Том приликом медијима се обратила Милица Ђурђевић, члан Председништва Заветника, која је поручила да је недопустиво да се у центру Београда одржава фестивал који има за циљ промовисање непостојеће аутохтоне културе тзв. државе Косово.

“Док нам из Приштине прете новом “Олујом” и отворено говоре о својим великоалбанским претензијама, невладин сектор и стране амбасаде госте у Београду Атифете Јахјагу, која у склопу фестивала “Мирдита-добар дан” планира да одржи предавање на тему наводних масовних силовања од стране војске СРЈ на Косову и Метохији.

Нема сумње да је овај фестивал директна антисрпска пропаганда.
Једини културни траг који су Шиптари оставили на Косову и Метохији су наше порушене и спаљене светиње, подизане у време док они нису имали ни писмо, ни језик, ни назнаке националног идентитета. Управо због тога смо данас испред Дома омладине организовали изложбу фотографија страдања нашег народа на КиМ и уништавања наше духовне и културне баштине, да још једном подсетимо на тековине шиптарског тероризма на КиМ”, истакла је Ђурђевићева.

18740456_10210770147102146_5031643531759161419_n

Она је нагласила да Заветници позивају државно руководство да откаже гостопримство бившој председници тзв. Косова, Атифете Јахјаги, јер би њен долазак значио понижење свих жртава српског народа, достојанства свих грађана Србије, али и деградацију нашег државног суверенитета и интегритета.

18834337_10210770511591258_1623792379_n

“За Заветнике је њен долазак апсолутно неприхватљив и ми ћемо се борити свим легалним и легитимним средствима да тако нешто спречимо”, изјавила је Ђурђевићева.

Она је поручила да је по среди процес отимања нашег културног наслеђа где покушавају да све оно што није у оквирима уже Србије не третирају за српско културно наслеђе.

18767935_10210770146342127_5194591402866746392_n

Испред Дома омладине су се такође појавили албански амбасадор као и официр за везу тзв. државе Косово који су присуствовали овом фестивалу. Том приликом Заветници су оштро негодовали, покушавајући да поставе питања представницима Жена у црном и Иницијативе младих за људска права због чега учествују у промоцији сепаратизма и да ли су за њих Рамуш Харадинај и Хашим Тачи ратни злочинци, али они нису имали одговор на то, тврдећи, да је суд рекао да они то нису.

zavetnici_jutjub

Након тога неколицина Заветника успела је да уђе у саму просторију где је у току био сраман перформанс који је алудирао на силовање Албанке од стране Србина. Они су ушли носећи фотографије шиптарских терориста Харадинаја, Тачија и браће Битићи и прекинули перформанс уз песме “Ој Косово, Косово” и “Косово је срце Србије”, након чега су се гости и организатори фестивала повукли у другу просторију.

Видео: