Author: Уредник

Заветници Крагујевац одржали трибину о Косову и Метохији

Градски одбор Крагујевац Српског сабора Заветници организовао је у просторијама Гарни Хотела “Ема” трибину посвећену Косову и Метохији.

received_10211897556886686

Пристунима су се обратили чланови Градског одбора, Ненад Милисаваљевић и Ана Поповић који су подсетили да су Заветници у Крагујевцу поднели иницијативу да један од градских тргова понесе име „Хероја Кошара“, али да тај њихов предлог градска власт није усвојила.

“Одбор крагујевачких Заветника има жељу да уз помоћ оваквих и сличних скупова укаже на значај питања Косова и Метохије, подсети на вредност, достојанство и целовитост наше државе и очува сећање на жртву нашег народа”, истакла је Поповићева.

На трибини се обратио и Томислав Рачић, учесник битке на Кошарама, који је говорио о појединостима током борбе на караули, али и нагласио да је положај ратних ветерана данас поражавајући.

„Ми се нисмо борили за дневнице, него за народ и отаџбину и због тога нас данас највише боли што нема поштовања према онима који су дали живот у борбама.“, рекао је Рачић.

На крају скупа присутнима се обратила Милица Ђурђевић, члан Председништва Српског сбора Заветници. Она је истакла да Заветници имају конкретна решења за ситуацију на Косову и Метохију и да је геополитичка ситуација по Србију све повољнија због чега државно руководство нема ниједан разлог да овако исхитрено наступа и жури са неким „историјским споразумима“.

Она је говорила о континуитету лоше политике према КиМ још од 2000. године, које су под притиском Брисела и Вашингтона предавали атрибуте државности у јужној покрајини Србије.

Нарочито је нагласила да јој је велико задовољство што у сали види велики број младих људи и закључила да верује да долази нова политичка генерација спремна да преузме одговорност и коначно заузме српски став у погледу кризе на КиМ.

received_10211897556566678

У име Градског одбора пристутнима се на крају захвалио Ненад Милисаваљевић. Он је истакао да ће Заветници у Крагујевцу наставити са оваквим активностима.

Заветници Београд једногласно одлучили: “Излазимо на градске изборе!”

У свечаној сали месне заједнице “Липов Лад” одржан је састанак Градског одбора Београд Српског сабора Заветници на којем су присуствовали представници општинских одбора са територије града Београда.

На почетку састанка председник Градског одбора, Милан Милошевић, поднео је председнику и присутним члановима руководства покрета извештај о раду Градског одбора током протекла три месеца. Он је известио председника покрета да је Градски одбор у потпуности спреман да наступи на предстојећим редовним београдским изборима.

Он је присутне обавестио и о томе да су успешно формирани како општински тако и велики број месних одбора и нагласио да је Градски одбор већ увелико ушао у фазу логистичких припрема неопходних за излазак на предстојеће изборе.

“Чланови Градског одбора и сви чланови општинских одбора у потпуности су сагласни да је веома важно да Заветници наступе на изборима јер је неопходно да грађани виде да постоји права, суштинска алтернатива актуелној власти у Београду”, поручио је Милошевић.

Он је истакао да су ресорни одбори већ припремили програм за Београд са конкретним и темељним решењима. “Она се заснивају на директним разговорима са грађанима о свему ономе што они сматрају кључним проблемима у нашем граду као и на стручном искуству чланова ресорних одбора”, навео је Милошевић.

Милан Милошевић је на крају свог излагања присутним члановима Градског и општинских одбора предложио на усвајање одлуку о наступу на изборима која је једногласно усвојена. “Овим одлуку о наступу на предстојећим изборима предлажем на усвајање Председништву и Главном одбору покрета”, закључио је Милошевић.

Присутнима су се осим председника Градског одбора обратили и председници општинских одбора Вождовац, Раковица, Лазаревац и Стари град као и председник омладине Градског одбора. Они су поднели извештај о раду својих одбора и истакли да је прилив нових чланова у протеклом периоду вишеструко порастао.

22500715_10211838830898573_1512855644_n

У свом обраћању присутним члановима председник Заветника, Стефан Стаменковски, похвалио је рад Градског одбора и подржао иницијативу о изласку на градске изборе. Он је нагласио да се од 1996. године па све до данас власт у Београду није променила јер су кадрови остали исти, а многи од њих су учествовали у пљачкању и девастацији града. Он је нагласио да је време да Заветници добију своје представнике у градским органима. Стаменсковски се у свом говору такође осврнуо и на рад Заветника током протеклих годину дана.

Данијел Игрец: “Различитим третманом Косова и Каталоније ЕУ пружа отворену подршку великоалбанском сепаратизму!”

Откако је 2000. године дошло до државног удара и насилне узурпације власти, евроинтеграције су постале кључно идеолошко и политичко опредељење свих владајућих режимских гарнитура.

Петооктобарски пучисти, који су запосели државне институције, жестоко су кренули са бруталном пропагандом европских вредности. Под изговором што бржег приближавања ЕУ, отпочели су са деконструкцијом уставног поретка, распродајом стратешких привредних ресурса, деградацијом безбедносних и обавештајних структура и својом непромишљеном, недржавотворном и поданичком политиком озбиљно угрозили суверенитет и територијални интегритет Србије.

Прича о безалтернативности европског пута Србије постала је безмало потпуна политичка догма, аксиом у спољној политици наше државе; она је представљана као једини спасоносни пут за српски народ. Њени заговорници до дана данашњег важе за ,,реформаторе, визионаре и државнике„, док свако ко аргументовано подигне глас против концепта ЕУ, бива етикетиран као ретроградан, екстреман и политички заостао.

И док је Србија губила месеце и године испуњавајући захтеве бриселске бирократије, европски званичници нису пропуштали прилику да Београду покажу да га не виде нити желе да га виде као равноправног члана ,,европске породице народа„. У досадашњој историји придруживања ЕУ није забележен случај државе чије чланство би било условљено толиким низом ултимативних захтева, као што је то случај са нашом државом.

Само од Србије се тражи да се зарад чланства у Унији, чији даљи опстанак је под великим знаком питања, одрекне дела своје територије, да се одрекне својих националних интереса, свог националног идентитета и историјских тековина државности. Само се од Србије захтева да уведе економске санкције држави која је највећи гарант њеног суверенитета у међународним односима, само се Србија уцењује са захтевима које не би испунила ниједна озбиљна и суверена држава.

Брисел је у више наврата већ демонстрирао своју антисрпску политику, а најсвежији пример тога могли смо да видимо пре два дана приликом званичног обраћања представника Европске комисије (ЕК) повoдом референдума у Каталонији. Погледајмо детаљније о чему је реч.

У свом званичном саопштењу ЕК најпре осуђује нелегални референдум о независности, истичући своју приврженост очувању територијалног јединства Шпаније, да би након протеста из Београда и питања зашто исти принцип није заузет и у случају КиМ, Маја Коцијанчић, портпарол Федерике Могерини, саопштила да тзв. Косово и Каталонија нису за поређење јер је проглашење косовске независности био ,,јединствен случај„. Госпођа Коцијанчић се при том позива на ,,различите декларације и резолуције органа УН“ са којима је потврђена ,,специфичност“ косовског случаја, али не наводи конкретно о којим документима УН је заправо реч. Штавише, ЕК нам поручује да је став о поштовању територијалног интегритета Шпаније исправан и неопходан јер је реч о држави чланици ЕУ.

Поставља се питање: Шта је оваквим ставом поручено Србији из седишта ,,безалтернативне“ ЕУ?

1.) Поручено нам је да Србија за Брисел није суверена и независна држава већ територија коју је дозвољено распарчавати до миле воље.

2.) Поручено нам је да Србија за Брисел није равноправни политички и економски партнер већ крава музара, парче територије без права, потрошна роба за европске бирократе и западне мултинационалне корпорације.

3.) Поручено нам је да Србија за Брисел није субјекат већ објекат међународног поретка без права на заштиту свог суверенитета и територијалног интегритета. Поручено нам је да су насилно рушење уставног поретка и спаљивање хришћанских (православних) споменика за ЕУ легалан начин стицања независности. Значи ли то да Брисел и терористичку Исламску државу третира као легитимног припадника међународне заједнице?!

4.) Став Европске комисије више је него јасан доказ да ЕУ никада није имала неутралну позицију према питању статуса јужне српске покрајине. Брисел никада није био легитиман и објективан медијатор у преговорима између Србије и тзв. Косова, а став ЕК само потврђује сумње у његову непристрасност и објективност по том питању.

5.) Једнострано проглашење косовске независности није био никакав ,,јединствен случај“ већ преседан за све остале сецесионистичке потезе широм Европе. Тзв. независно Косово отворило је Пандорину кутију и дало ветар у леђа процесу деградације националних држава, оно је било иницијална каписла за сепаратистичке покрете широм Европе, што се и потврдило референдумима у Шкотској, а сада и у Шпанији.

Нема ништа ,,јединствено“ у случају КиМ. Једино по чему је он јединствен је степен насиља и интензитет политичког, војног и економског притиска који се користио у остварењу западног пројекта ,,независног Косова„. Чињеница да је дошло до бруталне војне агресије НАТО пакта на једну суверену државу, чланицу УН, чињеница да су над српским народом спроведени погром и етничко чишћење несагледивих размера, чињеница да се тежи ка тоталној десрбизацији КиМ и чињеница да је иредента на Космету у циљу насилног отцепљења палила и рушила православне споменике од европског и светског значаја, а да за све то још нико није одговарао, јесу оно што случај КиМ чини јединственим.

Посебно је интересантно то што се ЕУ позива на ,,документе Уједињених нација“ како би оправдала своју тезу о ,,специфичности“ косовског случаја. Имајући у виду да се апсолутно сваки акт УН-а позива на суверенитет и територијални интегритет Србије над Косовом и Метохијом поставља се логично питање: ,,Па где су онда те ,,декларације и резолуције“ које помиње Европска комисија, а које Приштини дају право на отцепљење?“ Одговор је једноставан: Нема их!

У недостатку аргумената европски званичници не презају да се послуже и најпрљавијим неистинама и лажима само да би пронашли легитимитет нечему што је очигледно нелегитимно и нелегално.

6.) По ко зна који пут су потврђени политика двоструких аршина према Београду и кључна идеолошка обележја ЕУ када је Србија у питању – цинизам, лицемерје и шизофрена србофобија.

После скандалозног става Европске комисије и сваком политички неуком појединцу јасно је да Србија у заједници која не поштује ни основне постулате њене државности нема шта да тражи! ЕУ Србију не третира као свог партнера већ се према њој опходи као према трећеразредној колонији. Став Европске комисије јасно разобличава суштину њене политике према нашој држави, која се огледа у подстицању сепаратизма и територијалног распарчавања. Сада је јасно да је ЕУ заједно са САД главни спонзор експанзионистичких тенденција Албанаца. Да није тако, Брисел би већ одавно реаговао на бујање великоалбанског сепаратизма на југу Србије. Да Србија у очима Брисела важи за равноправног члана европске заједнице, она не би била изложена уценама и притисцима, већ би ЕУ одавно стала у одбрану њеног територијалног јединства, као што је учинила у случају Шпаније.

Оправдавајући свој став констатацијом да за Србију и Шпанију не важе иста правила јер је Шпанија ипак чланица ЕУ, Европска комисија не само да је починила невиђени дипломатски скандал и срамно понизила Србију, већ се у односу према њој поставила као што су то некада чиниле империјалне државе према својим колонијама. Ко је ЕУ да Србији негира Повељом УН загарантовани статус државе? Ко је ЕУ да се према Србији опходи као према свом протекторату и да над њом врши правно насиље? Ко је ЕУ да прибегава селективној примени међународног права? Бриселске бирократе понашају се као да још увек живимо у доба феудалног правног партикуларизма, а не у времену универзалности међународног права, где је оно без изузетака једнако за све.

Шиптарски екстремиста Јонуз Муслију већ је позвао Београд да призна резултате нелегалног референдума из 1992. године о присаједињењу Рашке области ,,независном Косову„. Где је одлучна реакција Европске комисије, где је осуда сепаратизма од стране најважнијих органа ЕУ? Као и очекивано, нема је. Нити ће је бити. А на државном руководству Србије је да одговори грађанима Србије докле ће да следи пут оних који су пре 17 година палили Народну скупштину и рушили државне институције, пут који нас без сваке сумње води у потпуни (гео)политички и национални суноврат.

Јер воља српског народа је јасна, он је великом већином одлучно против даљих европских интеграција. Народу је јасно да Европска унија није никакав гарант просперитета, благостања и безбедности. Политиком развлашћивања и десуверенизације држава ЕУ све више поприма елементе једне наднационалне, аутократске творевине у којој демократија постаје изузетак, а не правило. Зато је форсирање уласка у једну такву заједницу по сваку државну и националну цену ништа друго него отворена антидржавна и суицидална политика.

12196180_10206686038217354_3945180990437571242_n-2-2

Аутор је члан Главног одбора Заветника

Извор: Говори Србија

Стефан Стаменковски: “Одрицање од КиМ данас значило би ницање ,,нових Косова“ широм Србије сутра!”

У ексклузивном интервјуу за Комерсант.рс Стефан Стаменковски, председник покрета „Српски сабор Заветници“, говори о актуелним политичким питањима, геополитичкој позицији Србије, решењу за Космет, предстојећим „београдским“ изборима, патриотском и неолибералном невладином сектору, као и о многим другим темама. Интервју преносимо у целини:

Живимо у ери пуној глобалних политичких тензија и хаоса. Којим речима би сте Ви, укратко, описали стање на глобалном нивоу?

Мултиполарност је нова реалност светске политике. Подсећам да је кинески председник најавио могућност формирања војног савеза Русије и Кине. Буџет Шангајске организације већ сада достиже чак 43.5% буџета НАТО пакта, а приметан је и даљи раст капацитета те организације. Сетимо се да су се 2008. године у светском врху налазиле искључиво западне банке, а данас међу три најјаче имамо кинеске банке. До 2020. године Кина ће бити најјача светска привреда, а Русија пета економска велесила испред Немачке.

Сведоци смо пропасти концепта деградирања суверених држава и наметања неких наднационалих структура, као што је бриселска бирократија. Резултати избора у Западној Европи показују да расте евроскептицизам, и да су партије које су заклете евроунијате све више приморане да своје политичке програме усклађују са новим процесима у Европи.

У светлу геополитичких прилика овога времена морамо поменути и бобру сиријског народа који је у петогодишњем рату показао да је могуће, уз помоћ Руске Федерације, одговорити на тероризам и покушаје САД да од Сирије као државе направе још једну колонију на Блиском Истоку. Подсетићу да су Заветници ретка политичка организација која већ пуних пет година сарађује са Амбасадом Сирије у Београду. Прилике се мењају, али у српској јавности се о томе недовољно говори.

Како видите место и позицију Србије у том глобалном хаосу!?

Србија коначно има шансу да на међународном пољу отвара питања од кључног државног и националног значаја. Запад више нема толико снажне полуге моћи са којима може да уцењује Србију и намеће ултиматуме, али све зависи од политичке воље и способности руководства у Београду. Ми заговоравамо спољнополитички заокрет и сматрамо да то није никакав радикализам, већ једини начин да земља раскрсти са заблудама и флоскулама у којима се давимо од 5.октобра 2000.године.

Ипак, не смемо се заваравати да ће промене у Европи и свету нужно донети и промене у нашој земљи, јер за тако нешто потребно је да прво спроведемо једну унутрашњу обнову која подразумева ревизију и смену кадрова за које је очигледно да су већ годинама запосели најважније државне структуре служећи интересима страних амбасада. Ниједна битка не може се добити са непријатељима у својим редовима.

Шта видите као најважније задатке пред српским политичарима у следећих десет година?!

Оно што Србији недостаје је државно руководство које ће размишљати и планирати, не за наредних годину дана, већ неколико деценија унапред. Потребна нам је озбиљна, свеобухватна и дугорочна национална стратегија која ће обухватити кључна питања. Апсурдно је да једна држава за приоритет своје политике поставља европске интеграције, иако смо сведоци да је пут у Европску унију и сам опстанак Европске уније у потпуности неизвестан.

Сматрам да је најважнији задатак решење српског националног питања. То подразумева пре свега заустављање биолошког одумирања народа, али и обнову српског суверенитета, јер без државе нема ни економије. У том смеру држава мора да се адекватно, користећи легитимна средства, обрачуна са сепаратистичким тенедицијама и тиме сузбије потенцијална жаришта у Врањској котлини, Рашкој и АП Војводини. Као примарни циљ привредне обнове видим оживљавање села, јер је оно најважнија полуга нашег друштва.

Србији су потребни људи који, познавајући оно што нам се догодило, могу предвидети оно што нас ишчекује.  Ми смо данас једини на политичкој сцени који инсистирамо да Србија не сме да се одрекне своје прошлости, континуитета, наслеђа и историје, јер је то једини начин да спремни дочекамо изазове будућности.

18698266_10211893473269712_7845294696605753035_n

Косово је један од кључних појмова који се везује за Заветнике. Како Заветници виде „решење косовског питања“?!

Одрицање од КиМ данас значило би ницање ,,нових Косова“ широм Србије сутра. Свака издаја српских интереса на КиМ значила би политичку слабост Србије и увертиру за даљу дезинтеграцију државе и бујање сепаратистичких тенденција. Да ли је то Србија какву желимо да оставимо својој деци?

Услед све већих промена међународних околности које воде у пад моћи оних држава које су главни покровитељи косовске независности Србија мора да буде свесна да је свака журба у решавања питања КиМ искључиво у корист Запада. Нама у овим тренуцима одговара одуговлачење преговора, тј. стање замрзнутог конфликта. За 10-15 година светске прилике биће такве, да ће процес обновe суверенитета на КиМ бити у многоме олакшан, зато је неопходно сачекати, јер свако исхитрено решење у овом тренутку само би одговарало Албанцима и значило би корак ка потпуној предаји КиМ.

Полазна тачка када се прича о решавању питања КиМ мора да буде јасна, а то је да се о суверенитету не преговара. То је црвена линија! Свеобухватно решење питања КиМ мора да буде засновано на кључним принципима очувања српске државности на КиМ коју гарантују како Устав тако и Повеља УН и Резолуција 12 44, на стратешким државним и националним интересима, на неопходности заштите безбедности Срба на КиМ, на очувању српске државне имовине и имовине њених грађана, као и верског и културног наслеђа српског народа на КиМ.

Тражимо поништавање свих досадашњих бриселских споразума који су у супротности са српским уставним поретком. Тражимо мораторијум на даље преговоре све док се институције привремене тзв. самоуправе у Приштини не обавежу да ће гарантовати заштиту права нашег народа на КиМ и повратак свих интерно расељених и прогнаних Срба.

Инсистираћемо да се сви поступци Приштине након 2008. године третирају као нелегитимни, јер су настали у условима окупације. Дакле, ми се не залажемо за замрзавање конфликта у којем ће Србија скрстити руке и чекати, већ за покретање једне систематске, кохерентне и конзистентне дипломатске офанзиве.

Верујете ли да је могућа озбиљна промена става Вашингтона наспрам Косова!?

Заокруживање процеса независности тзв. Косова не зависи искључиво од става Вашнгтона према овом питању. САД су до сада искористиле и потрошила сва своја средства и метода притисака да ово питање окончају у своју користи, али оно што можемо закључити 10 година касније јесте да је концепт тзв. Републике Косово пропао пројекат! У прилог томе говоре подаци да шест од седам милијарди планете живе у државама које нису признале независности Косова.

Чак 70% светске територије чине државе које нису признале сецесију КиМ. И сама ЕУ по том питању није једногласна. Најбољи пример је Чешка у којој председник и већи део владајуће коалиције сматра да је признавање тзв. Косово било грешка због чега се интензивно ради на затврању Амбасаде Чешке у Пришитини.

Приштина је повукла апликацију за чланство у Интерполу због недостатка међународне подршке. Све је извесније да неће поднети ни захтев за улазак у УНЕСКО. Светска царинска организација суспендовала је тзв. Косово из свог чланства.

Вашингтон више не може да пронађе готово ниједну државу која је спремна да подржи самопроглашену незавиност Косова. Уверен сам да САД неће мењати своју политику према КиМ, јер је познато да су Албанци у њиховим рукама инструмент за контролу и дестабилизацију Балкана, а самим тим и за потискивање присуства Русије и Кине на овим просторима.

Шта мислите о подршци Срба са Косова влади Рамуша Харадинаја!? 

Уместо озбиљне и националне државне стратегије за решавање српског питања у јужној покрајини Београд је аминовао политичке дилове са протагонистима етничког чишћења Срба.

Апсурдно је да се од човека који се отворено залаже за формирање Велике Албаније, позива на формирање сепаратистичке војске Косова и који и сам признаје да је чинио стравичне злочине над српским народом очекује да ће сада пружити неопходну безбедност и гарантовати опстанак Срба на КиМ.

Са терористима и онима који су клали српску нејач на КиМ и продавали њихове органе нема преговора и нема пактирања. Рамушу Харадинају треба судити за злочине, а не делити са њим ресоре.

Шта мислите и како видите позицију тзв. патриотског блока у Србији!?

Патриотски блок у Србији не постоји, јер се данас придевом патриота ките политиканти и политички трговци. Заветници су током протеклих година уложили велике напоре да дође до окупљања патриотских снага, али ми нисмо желели да за истом столом седимо са Јанковићем, Радуловићем, Шутановцем и другим протагонистима НАТО пакта у Србији. Нажалост, многи који себе називају патриотама нису се либили да се нађу у оваквом друштву, због чега њихови разочарани чланови све више проналазе своје место у Заветницима.

img_9481-1

Како видите данашње деловање, како се сами називају, грађанске опозиције, односно, либералних проевропских снага!?

Либералне проевропске снаге имају своје кадрове и у структурама власти и у опозицији. Сматрамо да су те групације, како политичке, тако и невладине, канцер Србије, које раде на разбијању свих стубова државе и друштва. Заветници њих третирају као продужене руке спољне политике САД и Европске уније и као такве сматрамо их за своје највеће противнике.

Сматрате ли да постоји озбиљна опасност од ратних сукоба у региону!?

Данас је популарно говорити о миру и стабилности у региону, али стварање лажне слике и пацификовање јавног мњења је погубно у овим тренуцима. Свако иоле политички писмен препознаје процесе продубљивања балканске кризе и заоштравање регионалних сукоба.

Имамо пример БиХ која је земља са највећим бројем добровољаца по глави становника у редовима Исламске државе, одмах након Саудијске Арабије. Притисци на Републику Српску прете да кулминирају и она трпи ударе великих размера. Положај Срба у ЦГ је трагичан, наш народ је тамо лишен елементарних људских права. О дискриминацији са којом се суочавају Срби у Црној Гори нећете чути да говори ниједна невладина организација тобоже за заштиту људских права.

Како можемо говорити о стабилности у земљи у којој не постоје механизми да се санкционише један председник општине, Јонус Муслиу, који јавно говори да је његов премијер Еди Рама и да он не признаје законе Републике Србије?!

Безбедност грађана је приоритет државе, а очување мира и стабилности не подразумева гурање главе у песак, већ активно јачање безбедносних потенцијала Србије.

Како видите актуелне односе српских власти наспрам Русије? 

Србија са Русијом има одличне односе, које недовољно користи, пре свега због великих притисака који долазе са Запада и захтева да се спољна политика Србије усклади са оном коју промовише Брисел. Лакмус папир српско-руских односа у наредном периоду биће Руско-српски хуманитарни центар у Нишу. Ми сматрамо да је неопходно припадницима центра дати дипломатски имунитет, јер би се тиме значајно оснажила сарадња Москве и Београда на пољу економије и безбедности. Што бољи односи са Русијом – то је јача позиција Србије на Балкану.

Да ли ће Заветници имати своје кандидате и да ли ће учествовати на предстојећим тзв. београдским изборима!?

Спремамо се за предстојеће београдске изборе, наше чланство је мотивисано за рад. Пре две године на локалним изборима у београдским општинама наши одбори су имали добре резултате, а у протеклом периоду вишеструко смо ојачали своју структуру и одборе. Сигуран сам да ћемо после градских избора у Београду своју политику заступати из парламента Градске скупштине.

За крај, ваша порука нашим читаоцима, али првенствено српском народу!?

Захваљујем се вашем порталу на објективном извештавању и одличним текстовима и уопште простору за слободу мишљења. Моја порука грађанима Србије је да ипак, и поред свакодневне борбе за егзистенцију, не заборавимо и не занемaримо све оно што нас чини народом, нацијом и колективним идентитетом.

Извор: Комерсант.рс

Срамна хрватска пресуда капетану Драгану!

Након монтираног и политички мотивисаног судског процеса хрватско правосуђе донело је скандалозну одлуку којом српског хероја Драгана Васиљковића, познатијег као капетан Драган, осуђује на робију од 15 година затвора!

Српски сабор Заветници у овој пресуди види само још једно у низу средстава које користи званична Хрватска како би вршила демонизацију српског народа и прогласила га јединим кривцем за ратове 90-их година и за распад Југославије.

Пресуда Жупанијског суда у Сплиту за нас је отворена демонстрација силе хрватског правосуђа и показивање праксе да се Срби на сваки могући начин представе као геноцидни народ и ратни злочинци, док се на другој страни у потпуности негирају хрватски злочини над српским народом. Овом приликом истичемо да ниједан Хрват до сада није осуђен у Хагу за злочине над Србима.

Подсећамо да су Заветници током протеклих година водили интензивну кампању у којој су упозоравали јавност на брутално вишегодишње кршење људских и процесних права капетана Драгана и позивали државно руководство Србије да предузме све адекватне мере како би пружило пуну заштиту и правну помоћ Драгану Васиљковићу.

22016291_10211729932696186_526061736_n

Истичемо да су Заветници имали састанак и са представницима правног тима Драгана Васиљковића у Београду приликом чега је договорено да ће одбор покрета за правна питања правно, дипломатски, процедурално и на сваки други начин покушати да помогне у одбрани капетана Драгана.

Захтевали смо од државног руководства да реагује и искористи све расположиве механизме политичког притиска на званични Загреб како би се капетану Драгану обезбедили услови за фер и правично суђење. Подсећамо да је Хрватска до сада већ успешно користила сличне механизме када су у питању њени грађани па се питамо због чега исти принцип не може да важи и за српске држављане?!

Као један од најпознатијих српских ратних команданата током деведесетих година, чувен по дисциплини и строгом примењивању кодекса части, капетан Драган сачувао је животе многих српских цивила од злочиначких напада хрватских усташа! Он ће увек бити светао пример достојанства и части српског војника који је себе несебично ставио у одбрану интереса српског народа.

Заветници Краљево организовали трибину и пројекцију филма о КиМ!

Градски одбор Заветника у Краљеву у сарадњи са удружењем грађана “Стуб” организовао је трибину посвећену српском питању на Косову и Метохији у оквиру које је одржана пројекција документарног филма “Ви идите, ја нећу”. Филм је заснован на четворокњижју митрополита црногорско-приморског Амфилохија, у режији Хаџи Александра Ђорђевића.

Уочи саме пројекције у препуној сали присутнима су се обратили Страхиња Ерац, члан Главног одбора и Иван Дамљановић, члан Градског одбора Краљево.

21951761_1609054779159022_942808265_o

Ерац је на почетку поздравио све присутне и истакао да му је изузетно драго што су успели на трибини да окупе и власт и опозицију, и оне који су учествовали у рату за Косово и Метохију и оне који нису јер, како је нагласио, борба за свето Косово није само наша борба већ је то борба читаве Србије.

21985629_1609054719159028_161095918_o

Представник градског одбора, Иван Дамљановић, подсетио је присутне на значај Косова и Метохије за српски народ и истакао да је оно мера нашег постојања, а одлука да ли ћемо чувати Косово и Метохију одлука о томе да ли ћемо живети достојанствено као људи, као слободни Срби или као издани и сломљени, поробљени народ.

Он је поручио да Србија мора моментално да прекине разговоре са сепаратистичком антисрпском творевином јер са терористима, како је нагласио, нема преговора. “Замислите да Башар ел Асад преговара са окупаторима из Исламске државе? Или да Руси преговарају са терористима из Чеченије?”, истакао је Дамљановић.

21981808_1609054722492361_263623495_o

Говорници су се у својим обраћањима осврнули и на новоформирану тзв. Владу Рамуша Харадинаја, истакавши да један осведочени терориста и ратни злочинац не може бити гарант мира и безбедности Срба на Косову и Метохији.

21952595_1609054739159026_2002964859_o

21931786_1609054869159013_654360209_o

Видео прилог:

Трибина “Српско питање на Косову и Метохији” у Новом Саду!

У понедељак, 11. септембра, у просторијама клуба „Трибина младих“ у Културном центру Нови Сад одржаће се трибина под називом “Српско питање на Косову и Метохији”.

Аутор и предавач је Данијел Игрец магистар правних наука и члан Главног одбора Заветника. Тема предавања биће актуелна ситуација у јужној српској покрајини, кратак осврт на правни, геополитички и културно-идентитетски значај косовског питања за српску државу и кључни принципи нове српске националне стратегије за Косово и Метохију.

Почетак трибине је у 18 часова.

Добро дошли!

Данијел Игрец: “Крах једнополарног света – прилика за повратак Косова и Метохије”

Аутор је члан Главног одбора Заветника

14375306_10209040768084129_1057208022_o-1

Пад Берлинског зида је у очима већине политичких аналитичара са оне стране Атлантика био доказ да је Запад на челу са Сједињеним Америчким Државама однео „неоспориву победу“ у Хладном рату, идеолошки, економски и војно поразивши Совјетски савез и Русију као његову државу предводницу.

Познати амерички геополитичар Френсис Фукујама прогласио је америчку победу „блиставим достигнућем идеологије либералне демократије„. Он је крај Хладног рата упоредио са „крајем времена и историје„, после којег је створен „јединствени свет„, у којем ће доминантну улогу имати западна цивилизација и „амерички начи живота„. Фукујама је, као и после њега Бжежински, ставио тачку на историјске и геополитичке процесе, уверавајући себе и човечанство да је униполарни свет „вечна и непромењива“ категорија.

На крилима те победе, на крилима свеобухватне и свепрожимајуће глобализације, технократизације и дехуманизације друштва, декомпозиције националног суверенитета, НАТО-изације планете и американизације светске популације амерички корпоративни естаблишмент тежио је да претвори свет у своје геополитичко двориште. У двориште где ће искључиво „ујка Сем“ одређивати правила игре; игре скројене према интересима „америчке нације“ (читај:глобалне елите) која је због своје „изузетности и супериорности“ позвана да предводи свет „хиљадама година„. Ту „суперироност“ осетио је на својој кожи и српски народ крајем 20. века када је Вашингтон, ширећи бомбама своју „демократију“, кренуо у исцртавање евроатлантског поретка на Балкану.

Сложићемо се да нема државе која је више и интензивније од САД радила на једностраном отцепљењу Косова и Метохије. Потрошене су милијарде долара, ангажоване моћне лобистичке групе, примењиване методе притиска и уцењивачке дипломатије – најпре како би се издејстовала подршка америчких савезника и „јединство“ Запада у противправној агресији НАТО-а на СРЈ, а потом и како би „новорођена косовска држава„, у чијем стварању су трговина наркотицима, оружјем, људским органима и етничко чишћење Срба одиграли кључну улогу, покушала да стекне пуну афирмацију на међународном нивоу.

Вашингтон је 90-их година у албанском фактору на Балкану видео кључног регионалног играча у остваривању најважнијег геополитичког циља атлантизма – истискивања Русије са Балкана. Како би се Москва држала што даље од топлих Јадранског и Црног мора, како би се пресекло стратешко савезништво Србије и Русије и избегло национално уједињење српских земаља морао се створити проблем; кочница тим природним геополитичким процесима. У ту сврху идеолози „новог светског поретка“ дорадили су познати антисрпски пројекат, осмишљен под окриљем Призренске лиге – пројекат „велике Албаније„, а као први корак у његовом остварењу одредили насилну сецесију јужне српске покрајине од њене матице.

Америци је крајем 20. века било неопходно да и на Балкану афирмише свој крвави „pax americana„, да регион претвори у своју искључиву зону контроле и утицаја, да га интегрише у „униполарни глобални поредак„. У ту сврху послужила је оружана агресија на Југославију и припрема терена за шиптарску окупацију Косова и Метохије. Једним хицем – отимањем КиМ – Вашингтон је стремио да убије три птице. Контролом косовско-метохијског региона стиче се изузетна стратешка предност у економском и војно-безбедносном смислу. Не само у погледу експлоатације више хиљада милијарди долара вредних рудних богатстава на КиМ већ и за даљи продор у унутрашњост евроазијског континента, ка Русији и сибирским пространствима.

У ту сврху на српској земљи никла је и највећа америчка војна база изван територије САД, највећи европски логистички стожер вехабија и албанских терориста – Бондстил, са ког се Украјина, Кавказ и остале „тачке удара“ на Русију снабдевају оружјем и бојовницима. Подршка независном Косову је и подршка исламистичком фактору на Балкану. Перцепција Америке у исламском свету је јако лоша (ратови у Ираку, Авганистану) зато је Вашингтон одлучио да тај разгневљени исламски свет умири путем подршке исламским заједницама, а против православне Србије.

Друга албанска држава на вековној српској територији је незаобилазна коцкица у антируској слагалици на Балкану, а јачање њене независности механизам истискивања Москве из геополитичког стомака Европе. Зато не чуде све учесталије посете службеника Пентагона и Стејт департмента балканским државама; њихов циљ је стварање регионалне антисрпске осовине Приштина-Тирана-Скопље и додатан притисак на Београд у циљу што брже реализације последње фазе пројекта „независног Косова“ – међународне афирмације његове „државности„.

Америчкој глобалној елити (обједињеној под именом „дубока држава„) која путем својих дипломатских и војних пиона у региону још увек успева (али сваким даном све теже) да задржи моћан утицај на балканске политичке токове опасно се жури да од наше државе извуче признање тзв. Косова. У том (по српске интересе несумњиво велеиздајничком) чину крије се главни адут Вашингтона који он користи како би вратио Балкан у зону свог потпуног утицаја. Признањем „стања на терену“ и сагласношћу да Приштина добије своје место у систему Уједињених нација (чланство у Генералној скупштини УН-а, УНЕСКО-у, УНИЦЕФ-у, …) Србија би:

а) НАТО агресију прихватила као оправдану акцију;

б) амнестирала злочине НАТО-а, етничко чишћење Срба на КиМ и отимачину имовине на делу своје територије;

ц) пружила легитимитет западном концепту „једностраних војних интервенција“, а тиме и сецесији КиМ;

д) омогућила да Американци путем билатералног договора са такозваном косовском владом легализују постојање Бондстила што би само убрзало имплементацију атлантистичке безбедносне агенде, а то је ширење НАТО кишобрана над остатком Балкана

Према речима Медлин Олбрајт, „сиве еминенције“ америчке интервенционистичке политике, која је због својих ратнохушкачких изјава прозвана „владарицом рата„, крајни рок за остварење овог плана био је предвиђен за крај 2011. године. Исто то је тврдио и главни саветник политичког клана Клинтон, Збигњев Бжежински. Њихова предвиђања нису била тачна. Зашто?

Одговор се крије у томе што никоме од озлоглашених стратега америчке спољне политике није падало на памет да под знак питања стави тезу о униполарном свету као трајној категорији, да релативизује став о његовој непромењивости. Уверени у „коначност“ своје хладноратовске победе они су заборавили да у (гео)политици ништа није вечно. Занесени „америчком моћи“ нису ни слутили да ће Фукујамина „блистава победа Запада“ трајати свега 20 година, а његову тезу о „крају историје“ демантовати догађаји на геополитичкој карти света, нарочито они који су светлост дана угледали након 2008. године.

Русија, након Хладног рата политички и економски девастирана држава, којој су претили територијално распарчавање и грађански рат, те године је наговестила свој повратак међу глобалне велесиле. Унутрашње економски консолидована и са јасним државотворним курсом у спољној политици Москва је показала зубе Западу, ставивши до знања да ће од сада смети и умети да брани своје, не само државне и националне већ и геополитичке интересе што је и показала дејствовањем у Абхазији и јужној Осетији, на Криму и у Сирији.

Глобална економска криза и са њом повезана економска стагнација западних земаља, рађање геостратешког кинеског пројекта „Један појас, један пут“ и рапидни привредни раст Пекинга, формирање БРИКС-а, јачање безбедносних капацитета Шангајске организације за сарадњу, све су то догађаји који су означили почетак краја униполарности и процес мултиполарности света учинили неповратним.

Док кинеска економија расте, европска и америчка падају. Међународне корпорације са седиштем изван Запада преузимају доминацију у глобалној привреди. До 2008. године њихов број је био нула, а до краја 2020. године Кина ће бити највећа светска привреда те ће са трона скинути САД, док ће Русија бити пета светска економска велесила, испред Немачке. На трећем месту ће бити Индија. Према последњем извештају „Форбса“ за 2016. годину међу банкама са највећом активом у свету налазе се кинеске банке. Ако се то упореди са 2008. годином, која је кључна за промене у глобалној економији, тада су међу првих пет биле искључиво западне банке. Најбоље пласирана јапанска је била девета, најбоље пласирана кинеска је била на 17. месту, да би за само осам година чак четири кинеске банке доспеле на сам врх табеле.

Идемо даље. Погледајмо војни буџет. Преглед трошкова између 1988. и 2015. године указује да је Кина која је 1988. имала буџет као Шпанија за 25 година претекла готово целу ЕУ. Русија је 1998. имала готово исти војни буџет као Турска, сада је неупоредиво већи. Раст економске моћи узроковао је раст (државних) инвестиција у војни сектор. Земље које данас чине БРИКС 1998. године имале су у збиру 13,7 посто буџета НАТО-а. Данас је та цифра чак 43,3 посто. Буџет Шангајске организације за сарадњу је са 7,5 одсто догурао до више од 40 одсто буџета НАТО-а.

Шта нам све ово говори?

Говори нам да је мултиполарни светски поредак нова реалност међународне политике. Говори нам да је политика наметнутих решења и једностраних оружаних интервенција којом је Запад кројио мапу планете према сопственим интересима само тужна слика једног света који полако клизи у провалију. Уместо њега рађа се нови, на принципу суверене једнакости и равноправности држава засновани поредак, поредак чија главна окосница ће бити стратешка осовина Русије и Кине и оних земаља које немају непријатељски став према Србији и спремне су да уваже њене легитимне државне и националне интересе.

Вашингтон и његови западни сателити више немају широм отворене руке да се мешају у решавање спорова на кризним жариштима у свету. Сада је у томе као и у будућем току геополитичких процеса незаобилазан глас Индије, Русије, Кине, Бразила и осталих слободних земаља, међу којима Србија има много искрених и традиционалних пријатеља. Несумњиво привредно, финансијско, технолошко и војно-безбедносно јачање не-западних земаља итекако се одражава у њиховом повећаном политичком (и дипломатском) утицају у међународним односима. Што је тај утицај већи то је мањи маневарски простор Америке и ЕУ за уцене и притиске на Србију.

То нису само гола предвиђања већ чињенице, опипљиве у реалности. Погледајмо то на конкретним примерима. Све је извесније да УНЕСКО ове године неће одлучивати о апликацији тзв. Косова за чланство. Приштина, заглибљена у велику политичку кризу око формирања нове власти, до сада се није озбиљније ангажовала на међународном лобирању за гласове нити је ико поднео апликацију за њен пријем што јасно указује на то да од онако бомбастично најављиваног уласка у УНЕСКО (ове године сигурно) неће бити ништа. У Лион, седиште Интерпола, стигла је ових дана „препорука“ западних земаља да се гласање о уласку Приштине у ову организацију одложи на неодређено време. Светска царинска организација донела је одлуку да се тзв. Косово до даљег суспендује из чланства, уз образложење да је пријем Приштине преурањена одлука.

Овакав (за многе неочекивани) развој догађаја више је него јасан доказ да геополитичка слика света није константа, већ се она мења из дана у дан. Брига Запада о сопственим проблемима постаје све већа због чега ће све мањи број западних земаља бити спреман да и даље безрезервно подржава аспирације косовских Албанаца. ЕУ тоне у све већу институционалну и безбедносну провалију, Вашингтон ће бити све више заокупљен политичким немирима код своје куће који прете да ескалирају у озбиљну унутрашњу кризу, док су параметри економског развоја западних земаља одавно престали да буду обећавајући. Америка губи позицију хегемона и више нема улогу „светског полицајца“ због које су многи народи крај 20. века дочекали у крви, окупацији и рушевинама. Приштински сецесионисти полако, али сигурно губе подршку западних држава и све је извесније да пројекат „независно Косово“, то чедо америчких интервенциониста, неће тако лако дочекати своју пуну међународну афирмацију.

И док се међународне околности на очиглед свих нас мењају светлосном брзином у Београду се  чују гласови да Србија мора да „пожури“ како би ставила тачку на питање КиМ.  Либерални другосрбијански „експерти“, самопрокламовани „интелектуалци“ и политичари из редова пете и шесте колоне застрашују нас својим мрачним (ратним) прогнозама за Србију уколико одлучно не одсечемо „косовски тумор“ са свог државног ткива. Али они то не раде зато што се разумеју у геополитичке процесе или зато што им је брига о српским интересима на првом месту. Њима су ти интереси последња рупа на свирали, а схватање динамике међународних односа равно нули. Они то раде зато што су за то плаћени; плаћени доларима и еврима својих западних газда. Плаћени да убрзају што бржу предају Косова и Метохије и десрбизацију саме Србије.

У околностима крупних геополитичких промена Србија не само да не треба, она не сме да жури. Време итекако ради у нашу корист. Потребно нам је само мало стрпљења, политичке мудрости и јасан државотворни став у спољној политици па ће се Косово пре или касније поново наћи под нашом, српском јурисдикцијом. На међународној сцени јачају силе чији се поглед на политичку карту Балкана поклапа са нашим ставовима, чија политика на међународном нивоу наводи воду на нашу, српску воденицу. Таква ситуација отвара врата активном дипломатском приступу и ствара услове да на највишим инстанцама, пре свега у оквиру УН-а, уз подршку својих савезника покренемо иницијативе које ће штитити и промовисати наше националне интересе.

Србија не сме да буде талац политике НАТО и ЕУ и неми посматрач глобалних геополитичких превирања већ њихов активни учесник. Водећи суверенистичку политику као једину одрживу у доба постепене реафирмације националних држава Србија мора да учини све како би се стратешки позиционирала у новој међународној констелацији снага чија жила куцавица ће бити осовина Москва-Пекинг. То је једини пут који води у обнову нашег суверенитета на КиМ, то је једини пут који промовишу озбиљни и одговорни државници.

Извор: Српска аналитика

Данијел Игрец: “Србија нема разлог да жури, време ради за нас!”

Пад Берлинског зида је у очима већине политичких аналитичара са оне стране Атлантика био доказ да је Запад на челу са Сједињеним Америчким Државама однео “неоспориву победу” у Хладном рату, цивилизацијски, економски и војно поразивши Совјетски савез и Русију као његову државу предводницу.

Познати амерички геополитичар Френсис Фукујама прогласио је америчку победу “блиставим достигнућем идеологије либерализма и демократије”. Он је крај Хладног рата упоредио са “крајем времена и историје”, после којег је створен “јединствени свет”, у којем ће доминантну улогу имати западна цивилизација, а планета бити обузета “америчким начином живота”. Фукујама је, као и после њега Бжежински, ставио тачку на историјске и геополитичке процесе, уверавајући себе и човечанство да је униполарни свет “вечна и непромењива” категорија.

Међутим, нико није непогрешив. Чак ни католици више не верују у једну од темељних догми Римске цркве, ону о непогрешивости папе. Фукујама и Бжежински су погрешили у својим предвиђањима, и то поприлично. Њих демантују најновији догађаји на геополитичкој карти света, нарочито они који су светлост дана угледали након 2008. године.

После те преломне године западна концепција “једнополарног света” као и доктрина “хуманитарних интервенција” којом је Запад стварао тај свет, доживела је озбиљне пукотине. Глобална економска криза, повратак унутрашње консолидованих и политички стабилизованих Русије и Кине у круг светских велесила, формирање БРИКС-а и јачање безбедносних капацитета Шангхајске организације за сарадњу, све су то догађаји који су означили почетак краја униполарности и процес мултиполарности света учинили неповратним.

Док кинеска економија расте, европска и америчка падају. Међународне корпорације са седиштем изван Запада преузимају доминацију у глобалној привреди. Међу првих десет је пет не – западних. До 2008. године њихов број је био нула. На другом, трећем и петом месту су кинеске фирме. До краја 2020. године Кина ће бити највећа светска привреда те ће са трона скинути САД, док ће Русија бити пета светска економска велесила, испред Немачке. На трећем месту ће бити Индија.

Подаци за транснационалне банке су још поразнији по Запад. Према последњем извештају „Форбса“ за 2016. годину међу банкама са највећом активом у свету налазе се кинеске банке. Ако се то упореди са 2008. годином, која је кључна за промене у глобалној економији, тада су међу првих пет биле искључиво западне банке. Најбоље пласирана јапанска је била девета, најбоље пласирана кинеска је била на 17. месту, да би за само осам година чак четири кинеске банке доспеле на сам врх табеле.

Идемо даље. Погледајмо војни буџет. Преглед трошкова између 1988. и 2015. године указује да је Кина која је 1988. имала буџет као Шпанија за 25 година претекла готово целу ЕУ. Русија је 1998. имала готово исти војни буџет као Турска, сада је неупоредиво већи.

Раст економске моћи узроковао је раст (државних) инвестиција у војни сектор. Земље које данас чине БРИКС (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафричка република) 1998. године имале су у збиру 13,7 посто буџета НАТО-а. Данас је та цифра чак 43,3 посто. Буџет Шангхајске организације за сарадњу је са 7,5 одсто догурао до више од 40 одсто буџета НАТО-а.

Овакав развој догађаја показује да Вашингтон и његови западни сателити више немају широм отворене руке да се мешају у решавање спорова на кризним жариштима у свету. Сада је у томе као и у будућем току геополитичких процеса незаобилазан глас Индије, Русије, Кине, Бразила и осталих слободних земаља, међу којима Србија има много искрених и традиционалних пријатеља.

Кинески председник Си Ђинпинг је пре неколико дана, у свом традиционалном годишњем обраћању нацији истакао да “више ништа не може бити као што је некад било” и наговестио да ћемо “за десет година имати нови светски поредак у којем ће кључну улогу играти војни савез Русије и Кине”.

У Кини ће се почетком септембра одржати самит држава чланица БРИКС-а, а Пекинг је на заседање већ позвао четири додатне земље, потенцијалне нове државе-посматраче ове међународне организације – Мексико, Тајланд, Таџикистан и афричку Гвинеју.

Према прогнози међународних консултантских кућа током наредне три деценије, глобалном економијом ће доминирати Кина, а економија САД ће стагнирати и пасти иза индијске. Русија ће постати водећа европска економија испред Немачке, Велике Британије и Италије са БДП-ом од 7 трилиона долара.

Шта нам све наведено говори?

Говори нам да је мултиполарни светски поредак нова реалност међународне политике. Говори нам да је политика сурове силе, наметнутих решења и једностраних оружаних интервенција којом је Запад кројио мапу планете према сопственим интересима само тужна слика једног света, света који полако клизи у провалију. Уместо њега рађа се нови, на принципу суверене једнакости и равноправности држава засновани поредак, поредак чија главна окосница ће бити стратешка осовина Русије и Кине и оних земаља које немају непријатељски став према Србији и спремне су да уваже њене легитимне државне и националне интересе.

Сада је јасно да у воду падају приче оних који нам говоре како се свет не мења, како “време не ради у нашу корист”, како “Србија не може да чека и од Косова ствара замрзнути конфликт у наредних 100-200 година..”

Није истина. Време итекако ради у нашу корист. Потребно нам је само мало стрпљења, политичке мудрости и јасан државотворни став у спољној политици па ће се Косово пре или касније поново наћи под нашом, српском јурисдикцијом. На међународној сцени јачају силе чији се поглед на политичку карту Балкана поклапа са нашим ставовима, чија политика на међународном нивоу наводи воду на нашу, српску воденицу.  Таква ситуација ствара услове да на највишим инстанцама, пре свега у оквиру УН-а, уз подршку својих савезника покренемо иницијативе које ће штитити и промовисати наше националне интересе.

Србија не сме више да буде талац политике према којој “ЕУ нема алтернативу”. То је флоскула која се хиљаду пута показала као лажна па чак и они који су сумњали да је тако сада могу да буду сигурни да се прилике у свету мењају у нашу корист.

Српска држава не сме да буде неми посматрач глобалних геополитичких превирања већ њихов активни учесник. Водећи суверенистичку политику као једину одрживу у доба које се рађа пред нашим очима, доба постепене реафирмације националних држава Србија мора да учини све како би се позиционирала у новој међународној констелацији снага чија жила куцавица ће бити осовина Москва-Пекинг.

У том контексту свако даље приближавање Београда НАТО-у и ЕУ је равно самоубиству; оно не може да се тумачи другачије него као одраз непознавања геополитичких процеса, неспособности да се препозна историјска прилика за Србију, прилика која нас води на пут обнове државног и националног суверенитета.

12196180_10206686038217354_3945180990437571242_n-2-2

Аутор је магистар правних наука и члан Главног одбора Заветника

Тражимо ревизију ССП! Не дајмо земљиштe странцима!

Поводом предстојеће седнице Народне скупштине на којој ће се разматрати усвајање законских решења о могућности продаје домаћих ораница странцима Српски сабор Заветници од Владе захтева хитно покретање поступка за ревизију Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ. Разлог је у томе што његова даља примена угрожава положај српског пољопривредника и прети да српску земљу у бесцење распрода страним тајкунима.

Подсећамо да је Србија крајем 2015. године већ усвојила измене Закона о пољопривредном земљишту, према којима су странци добили право на 30-годишњи закуп обрадивих површина, али без права на власништво. Сада се од нас тражи да сходно одредбама ССП-ја законом омогућимо страним физичким и правним лицима куповину плодних домаћих ораница.

Српски сабор Заветници сматра да је примена ССП-а у делу који се односи на право страних лица да стичу имовину над пољопривредним површинама увод у даље раздробљавање српске земље, деградацију српског села и развлашћивање домаћег пољопривредника. Реч је о потезу, који је крајње погубан по државне и националне интересе јер би због нагле продаје великих површина странцима знатно опала цена земљишта, што би у крајњем исходу довело и до губитка економског суверенитета.

Истичемо да ССП, чија садржина је захваљујући немару претходних власти испреговарана на штету Србије и српског сељака, представља бруталан напад на српску економију, пре свега на домаћу пољопривреду, умањујући њену конкурентност и њен развојни потенцијал. Применом ССП-ја промовише се погубан неолиберални концепт који пољопривредно земљиште као Уставом заштићени природни ресурс претвара у пуку суровину страних мултинационалних компанија, а српског домаћина у јефтину радну снагу и надничара на сопственој земљи.

Упозоравамо да је пружање законског права страним лицима да купују домаћа земљишта директан удар на локалне пољопривреднике, али и на потрошаче, јер онај ко има велику продукцију, пласираће је у иностранство, што угрожава прехрамбену сигурност земље. Опасност је и деградирање земљишта због прекомерне употребе хемијских средстава. Продаја земљишта странцима у посебно осетљивим, поготово граничним подручјима представља и ризик по националну безбедност.

Заветници у циљу заштите државних интереса и права српског сељака предлажу следеће мере:

законску забрану да странци стичу право власништва над домаћим пољопривредним земљиштем; у случају страних правних лица та забрана би била апсолутна, док би страним физичким лицима било онемогућено стицање власничких права над земљиштем од стратешког националног значаја;

– постављање додатних услова за странце-физичка лица који желе да купе земљиште у Србији, изузев земљишта од стратешког националног значаја. Приликом конкретизације тих услова угледати се на решења која су увеле поједине чланице ЕУ, што значи да странци пре куповине земље, чији обим треба да буде ограничен на највише 2 хектара, имају барем 12 година пријављеног боравка у нашој држави, да се барем 10 година професионално баве пољопривредом као и да се тај период рачуна тек од датума евентуалног приступања Србије Европској унији;

– као посебан услов предлажемо увођење захтева да одобрење на ту продају земље даје државни орган који ће морати да процени да ли је то у складу са циљевима српске аграрне политике;

– измену постојећег Закона о пољопривредном земљишту како би се закуп домаћих ораница од стране странаца са садашњих 30 ограничио на највише 10 година;

-суспензију спорних тачака ССП-ја уз званичан захтев Европској унији да се одрже нови преговори како би се адекватно заштитили легитимни интереси домаћих пољопривредника;

– да се законом одреди да право прече куповине домаћих пољопривредних земљишта има држава;

– измене Закона о приватизацији како не би долазило до ситуације да држављани и фирме из ЕУ путем процеса приватизације српских пољопривредних предузећа заобиђу законску забрану продаје домаће земље и тако фактички у свој посед добију велике површине домаћег пољопривредног земљишта