Категорија: Uncategorized

Заветници честитали победу Владимиру Путину!

Српски сабор Заветници упутио је руском председнику Владимиру Путину најискреније честитке поводом више него убедљиве победе на данашњим председничким изборима у Русији.

Ова победа је најбоља потврда да су грађани Русије у политици Владимира Путина препознали стуб стабилности и економског просперитета руске државе.

Она је гарант да ће Руска Федерације и у наредном периоду наставити да иде путем напретка и јачања својих државних економских и безбедносних капацитета и путем још успешније афирмације својих међународних позиција.

Уверени смо да ће победом председника Путина српско-руски односи наставити да јачају на свим пољима у обострану корист наших држава и народа.

Информативна служба Заветника

Данијел Игрец – Правно обавезујући споразум је замка за Србију!

Ових дана навршило се тачно десет година откако су узурпаторске приштинске власти прогласиле једнострано и противправно отцепљење тзв. Косова од Србије. Тим поводом магистар правних наука и члан Главног одбора Заветника, Данијел Игрец, осврнуо се у свом ауторском тексту на најновије најаве Запада да ће Србија са одметничким структурама у својој јужној покрајини до краја 2019. године морати да потпише „правно обавезујући споразум“ о уређењу међусобних односа. Прочитајте шта се крије иза најављене „нормализације односа Београда и Приштине“ и које кораке мора да предузме званични Београд како би одбранио државну територију.

(више…)

Одржавају „Мирдите“, а косметске жртве немају ниједно спомен обележје у Београду! (видео)

Кандидат за градоначелника листе Београд има снаге – ЗАВЕТНИЦИ, Милица Ђурђевић Стаменковски, обишла је данас спомен собу посвећену косметским жртвама.

(више…)

Милица Ђурђевић гостује на крушевачкој телевизији „Јефимија“!

Вечерас у 19 часова емитоваће се гостовање члана председништва Српског сабора Заветници, Милице Ђурђевић, на крушевачкој телевизији Јефимија у емисији ,,Разговор са поводом„.

Тема емисије биће актуелна политичка ситуација у земљи, предстојећи избори као и најновија дешавања у Европи и региону.

Емисију можете уживо пратити на линку:http://www.anyg.rs/jefimija/

Стефан Стаменковски: Тражимо да се поново упали „Вечна ватра“!

Газе нас, стискају и понижавају. Остало је једино, да од понуђених решења, одаберемо које је исправније: оно да су нас бомбардовали за наше добро (и да смо захвални) или да нас нису бомбардовали уопште (да се нама учинило). Да се наши историчари договоре колико смо „криви“, а наши стручњаци колико је осиромашени уранијум „лековит“, па да им јавимо и да они то аминују.

У најезди разних сумњивих иницијатива и компромитованих идеја, оно „Но пасаран“ се можда мало излизало и свело на ниво фразе, али је изворно, чисто и бескомпромисно, управо оно темељ и стуб политике Заветника од оснивања до данас. То „Но пасаран“, уосталом, на својој кожи осетио је свако ко је покушавао да руши ову државу, од споља или изнутра, а свакако ће и даље осетити свако ко покушава да изврши ревизију историје и да нас, у нашој свести, из улоге жртве и поносног, дрског народа, трансформише у вандале који су добили оно што су заслужили.

Када узму све што могу, онда, по правилу, прелазе на последњу фазу: отимање сећања, као кључног националног ресурса и достојанства, као погонског горива државотворне идеје, идеје која многим моћницима тако смета, а коју тако страствено бранимо.

Системи се стварају, градови се могу подићи из пепела, привреда опоравити, начела поново успоставити, али онај ко се једном одрекао и сећања и достојанства, одрекао се себе за трајно. То је једносмерна улица, национални ћорсокак у који нас гурају и многи „пријатељи“ ових дана и не само ових дана.

Па, ипак, Заветници памте, Србија памти, деца Србије ће памтити. То је наша мисија, наш задатак и наш Завет, на крају крајева.

На жалост, они су донекле успели у својој намери: прво су нас убедили да немамо и да никада нисмо имали споменик у Београду посвећен НАТО жртвама и нашем храбром отпору, а онда су њихове продужене руке, петооктобарске марионете, одмах, за сваки случај противправно искључиле и ставиле ван функције тај споменик, који никада није ни постојао.

Наиме, 12. јуна 2000. године, на ушћу Саве у Дунав, подигнут је споменик „Вечна ватра“, у част свих оних који су страдали од НАТО агресије и свих оних који нису погнули главу пред светском силом. Заветници зато покрећу акцију и кампању да се „Вечна ватра“ поново упали, али и да се никада више не угаси.

Лично верујем, да је „Вечна ватра“ више од споменика – она јесте одраз поштовања онима који су погинули, земљи која је мучки убијана само зато што је стајала усправно, али је и опомена нама и путоказ будућим генерацијама. „Вечна ватра“ је симбол онога у шта верујемо – „Вечна ватра“ је знак да чувамо и сећање и достојанство, два најскупља ресурса данашњице. Да их не дамо и да их нећемо дати. „Вечна ватра“ је истовремено и оно наше „Но пасаран“ и тај Завет који смо дали и од којег не одступамо, ни данас ни никада.

Јесу ли, дакле, 5. октобра марионете и узурпатори власти, угасили само „Вечну ватру“ или су угасили и све нас, својевољно, без да су нас питали? И хоћемо ли, што је битније, када успемо, а успећемо, само упалити „Вечну ватру“ или ћемо поново разбуктати, не само симболички, све оно што је Србија била, јесте и све оно што треба да буде и биће?

Је ли то начин да свима онима који би Албанију до Ниша, који би Војводину у туђим рукама и који би да Београд буде колонијална варошица, кажемо: „Но пасаран“. Сигурни смо да јесте. И сигурни смо да ћемо на том путу успети. Јер, је битно. А, кад је битно, Заветници не одустају.

Ауторски текст Стефана Стаменковског, председника Српског сабора Заветници

Извор: Националист

Стефан Стаменковски: Упалимо „Вечну ватру“!

„Ускоро се навршава 18 година од завршетка НАТО агресије на СРЈ.
Готово да је заборављено да у можда и најлепшем делу Београда, ушћу Саве у Дунав постоји споменик свим жртвама злочиначке НАТО агресије.

Споменик „Вечна ватра“ отворен је 12. јуна 2000. године као симбол вечног сећања на све страдале. Нажалост вечна ватра је горела само до 5. октобра исте године, када су „непознати починиоци“ после повлачења полиције упали у комплекс, искључили гас, оскрнавили споменик, поскидали рефлекторе па чак и натписе о томе коме је споменик посвећен.

За неколико дана ће се обележити још једна годишњица, сетићемо се свих страдалих од војника и полицајаца који су бранили отаџбину па до цивила, жена и деце које су НАТО портпароли називали „колатерална штета“!

Овим путем желим да вас обавестим да ће Заветници иницирати да се „Вечна ватра“ поново упали, али и да више никада не дозволимо да је неко угаси!

Нека је вечни помен свим страдалим у НАТО агресији!“

Стефан Стаменковски, председник Српског сабора Заветници

Фејсбук профил Стефана Стаменковског

Заветници: „Победили смо стотине хиљада евра страних донација!“

Представници Српског сабора Заветници окупили су се испред Центра за културну деконтаминацију у Београду где су одржали протестну конференцију поводом обраћања бивше косовске председнице, Атифете Јахјаге, на промоцији књиге која се бави темом наводних масовних силовања Албанки од стране војске СРЈ на Косову и Метохији.

Они су са собом носили фотографије које показују континуитет албанских злочина над Србима на КиМ који трају већ сто година.

18871614_10210785768812679_1833646869_n

Члан Председништва Заветника, Милица Ђурђевић, рекла је тим поводом да су Заветници захваљујући подршци већинске Србије успешно спречили долазак бивше председнице тзв. Косова, Атифете Јахјаге у Београд и да је ово још једна велика победа над невладиним сектором у Србији.

„Ми данас нисмо победили само прозападне НВО и сецесионистичке институције које стоје иза овог пројекта. Ми смо победили и стотине хиљада еура које су уложене у овај пројекат како би се понизила Србија и српски народ.

„Ми смо данас овде да подсетимо на стравичне злочине над српским народом попут оног који су извршила браћа Мазреку када су у месту Клечка силовали 11-годишњу девојчицу Јовану, а потом је спалили пред њеном мајком и баком. Управо је Наташа Кандић, један од организатора Мирдита фестивала, била та која је инсистирала да се браћа Мазреку ослободе 2002. године и да не одговарају за своје монструозне злочине“, истакла је Ђурђевићева.

18902826_10210785796493371_1888693779_n

Делегација Заветника хтела је да присуствује промоцији књиге како би поставила питања и суочила аргументе о одговорности за злочине над Србима али су организатори инсистирали да полиција забрани наше присуство, јер право на то очигледно имају само „подобни“.

Заветници поручују да ово јесте велика победа над пропагандом западних НВО, али да неће одустати од свог примарног циља, доношења Закона о НВО које се финансирају из иностранства, а својим деловањем подривају уставни поредак Републике Србије!

Видео:

Милица Ђурђевић: „На нама је да учинимо да Црна Гора и Србија поново буду заједно!“

Члан Председништва Заветника, Милица Ђурђевић, огласила се на свом ФБ профилу поводом прославе тзв. Дана независности Црне Горе.  Њено реаговање преносимо у целини:

„Сећам се, имала сам шеснаест година.
На вестима објављују резултате покраденог референдума у Црној Гори. Спикер чита проценте и обавештава нас да је на улицима славље, јер је „народ изгласао независност“.

Сузе и неверица. Ујутру треба рано да идем у школу, мајка ме тера на спавање, а ја…као да ми је неко душу исцепао.

„Па како, ко је ово гласао? Па зар тета Нада из Бара није Српкиња?! И сви њени. Не би она ваљда…а Вишњићи?! Нису ни они сигурно. Чувена српска кућа! Сигурно нису ни они из Будве што смо летовали код њих, ни они из Подгорице што су ишли са татом на Косово, ни они Никшићани што су нам долазили у госте за Београда, ни…“

Пребројала сам све људе које познајем у Црној Гори, не нађох ниједног који би хтео да раздвоји два ока у глави. Па ко је?!

Тада то нисам знала. Сада знам. И ко је наложио и ко је извршавао. Земљу су нам цепали они ван ње, али увек су налазили међу нама оне који су то спроводили. Неки из користи, неки из мржње, неки из незнања… Нема већег греха до издати свој род и своју крв!

Шта су тековине одвајања Црне Горе? Никада није била мање независна и мање слободна. Народ који „није љубио ланце“, ланцима је окован. Уверавају га да је ропство – мир, окупатор – заштитник. Црна Гора постала је заточеник Монтенегра.

Моје порекло није из тих крајева, али за мене је отаџбина недељива. Ко има српске корене, он није поникао само из места у коме су се рађали његови преци, већ из сваке стопе где год се српски мислило, писало и дисало, где су наше историјске границе, где смо се борили, страдали и побеђивали.

На нама је да учинимо све да се опет наше две реке слију у исто корито.“

Милица Ђурђевић: „Србија да заштити своју привреду од кризе у Агрокору“

Ових дана у јавности је отворена тема кризе хрватске корпорације Агрокор чије се седиште налази у Загребу. Да бисмо јасније и шире сагледали узроке и последице, пре свега по српску привреду, важно је да се осврнемо на неке чињенице.

Агрокор поседује више од 60 фирми које запошљавају око 60 000 људи у Србији, Словенији, Хрватској, Мађарској, БиХ и Црној Гори. Агрокор је у Србији власник Идее, Меркатора, Дијаманта, Фрикома, МГ Мивеле, Кикиндског млина и Нове слоге, а запошљава око 11 000 радника. До ове кризе био је други највећи трговачки ланац у Југоисточној Европи и 11. највећа компанија.

Од самог настанка Агрокор је имао протекцију хрватске државе. Породица Тодорић (сад већ бивши власници Агрокора) била је чврсто везана уз породицу Туђман. Деведесетих је уз повољне камате и протекцију државе почео успон Агрокора, а 2003. улазе и у Србију. Како се Хрватска показала као неспособна да економски опстаје изван Југославије, тако није била способна ни да направи профитабилну корпорацију.

Низ фактора условило је проблеме у Агрокору: константна протекција од стране државе, лоши потези менаџера Агрокора који су финансијске проблеме покушали решити наглим уласцима у нова пословна подручја, куповина Меркатора који је скупо плаћен, а није донео очекивану добит, немогућност да се носи са пуно већим и јачим корпорацијама из Европске Уније…

Уз протекцију државе Агрокор је уништавао мале продавнице и мање фирме у Хрватској, али кад су на тржиште дошли трговински ланци из ЕУ, Лидл, Кауфланд, Агрокор је потонуо. Проблеме су покушали да реше задуживањем код банака. Агрокоров дуг стално је растао и сада је 7:1 у односу на капитал са којим Агрокор располаже, а у економској науци сматра се да након односа дуга и капитала 3:1 није могуће нормално пословати. Тада су све банке осим руске Сбербанке престале да кредитирају Агрокор, јер су закључиле да више неће бити у стању да враћа дугове. Више од трећине Агрокоровог дуга у рукама је две највећe
руске банке, обе у државном власништву.

Почетком априла хрватски Сабор је донео закон о системски важним компанијама, тзв. Lex Агрокор који омогућава увођење ванредне управе у компаније које имају више од милијарду евра дуга и 5 000 запослених. Наравно да је закон донет ради Агрокора, јер он једини у Хрватској задовољава те критеријуме. Другим речима, Хрватска влада је преузела Агрокор.

Агрокор је Хрватској системски важан, јер за разлику од страних трговачких ланаца из ЕУ које имају једва 10 посто хрватских производа, у Агрокоровом Конзуму (Конзум је оно што је Идеа у Србији) има око 60 посто домаћих производа.

Хрватска се нашла у тешкој ситуацији, Брисел не жели финансијски помоћи око Агрокора, а не дозвољава ни да руска Сбербанка и даље кредитира Агрокор и на тај начин га преко дуга преузме. Сбербанка је поставила свог директора за реструктурирање Агрокора. Хрватска влада га је одмах изгурала и за повереника поставила Анту Рамљака, бившег помоћника озлоглашеног Туђмановог министра Борислава Шкегра. Преко Леx Агрокора хрватска влада је покушала искључити руску Сбербанку, а задржати њен новац, али у томе није успела.

Када Србија има у виду такав робовласнички однос ЕУ према Хрватској, поставља се питање даљег европског пута Србије. Европске санкције нису уништиле руску привреду, него су чак деловале као подстицај. Тако ће Русија ће за седам година постићи потпуну самосталност у производњи пољопривредних производа. Можда би Србија могла учити из руских искустава.

Које су опасности за српску привреду и која су решења?
Агрокорове фирме у Србији углавном послују стабилно, иако Агрокор у Србији добављачима дугује неколико десетина милиона евра. Важно је да Србија не дозволи исисавање капитала и одлив новца из српских фирми у власништву Агрокора (Идеа, Дијамант, Фриком…) како би се решавали проблеми Агрокора у Хрватској.

Такође, Србија мора заштитити интересе својих добављача Агрокора, сви српски добављачи морају бити плаћени. Српска влада по узору на словеначку (која је доњела Lex Мерцатор) треба по хитној процедури донети посебан закон који би спречио осиромашење српских фирми у власништву Агрокора због спашавања Агрокора у Хрватској. Према том закону Србија би преузела Агрокорове фирме у Србији уколико их Агрокор почне уништавати. Српске фирме у власништву Агрокора са 11 хиљада радника имају системску важност за Србију и утичу на економску, финансијску и социјалну стабилност.

Србија мора захтевати да све Аргокорове фирме у Србији имају једнак третман као оне у Хрватској и да се финансијска стабилизација не ломи преко ћерки фирми у Србији.

Министарство просвете да не експериментише над децом Србије!

Српски сабор Заветници позива Министарство просвете да одбаци Приручник који је предложила самозвана „Група за заштиту од насиља и дискриминације“, а који је намењен предшколским, основним и средњешколским установама.

Поменути приручник који има експлицитни порнографски садржај припремљен је у одсуству било какве стручне дебате и законски обавезне јавне расправе. У његовој изради учествовали су искључиво представници појединих невладиних организација и медија, као што су Лабрис, Жене у црном, Реконструкција женски фонд, ТВ Б92, Пешчаник и други.

На списку финансијера ових НВО налазе се Фонда за отворено друштво, Балканског фонда за локалне иницијативе и холандске организације за промоцију ЛГБТ вредности.

Упозоравамо да је сврха поменутих наставних мера покушај наметања џендер идеологије. Под плаштом борбе против насиља, које свакако постоји у друштву, врши се психолошка индоктринација и прерана сексуализација наше деце. Кроз такве наставне мере намећу се обрасци понашања који нису својствени нашој традицији и обичајима.

Неприхватљиво је да се без икаквих стручних анализа, на слепо преузимају искуства из појединих западних земаља у којима је поменута наметнута идеолошка едукација озбиљно нарушила традиционалне породичне односе и прети да уништи породицу као основну ћелију друштва. Преузимање западних модела ради додворавања ЕУ је апсолутно погрешно ако узмемо у обзир чињеницу да они нису допринели смањењу насиља. Напротив, искуства тих земаља показују да је ова врста едукације резултирала порастом сексуалног насиља.

Позивамо Министарство просвете да се не поиграва са свешћу наших најмлађих и будућношћу Србије и да одбаци овај пакет којим се без икаквог законског основа мења национална стратегија образовања.

Захтевамо од надлежних државних органа да методе превенције од насиља над малолетним лицима припреме и спроведу на адекватан начин тако што ће сачинити мере и програме који су направљени у складу са нашим традиционалним и културним вредностима, прилагођени потребама наше деце и уз обавезно учешће стручне јавности.

Истичемо да су према свим релевантним истраживањима наша деца емоционално стабилнија у односу на децу која живе у Немачкој и англосаксонским земљама управо из разлога, јер још нису прошла кроз систем који се сада уводи на мала врата помоћу шаролике мреже НВО сектора у земљи. Сматрамо да Србија треба да буде и послужи као пример очувања породице која опстаје упркос чињеници да годинама трпи страшне ударе.

Србија не сме бити полигон за експериментисање над децом и младима!