Категорија: Uncategorized

Милица Ђурђевић: „Шта траже „Жене у црном“ на протестима младих!?“

Младим људима у Србији је украдена будућност и они имају свако морално право да протестују, али не да би се претходна власт преко њихових леђа обрачунавала са актуелном. На протестима српске младости, ако су спонтани, нема шта да траже Жене у црном, Наташе Кандић, вође Отпора, бивши досовци, службеници британске и америчке амбасаде, жуте патке и мигранти. Они никада и нигде нису случајно. Сигурно се нису окупили зато што много воле Србију и забринути су за њену будућност. И не брине њих што су Срби јефтина радна снага, јер су они довољно добро плаћени.

Наравно да омладина не би свесно цепала слике са српским жртвама, али очигледно је да су они који их хушкају на немире желели провокацију и сукоб са полицијом. Болна је чињеница да већина младих и не зна шта се налазило на том платну, али то је најмање њихова кривица. О српским жртвама се деценијама ћути, а у образовни ситем инкорпорира се прекрајана историја. Лишени националног поноса и идентитета постали смо само јединка у маси, лака мета за манипулацију.

 Јуче ми је момак који води протесте у једном граду у Западној Србији рекао: „Рекли су нам ови наши из странке, идите прво ви млади, па ћемо вам се ми придружити наредних дана.“ Поново би сакривени иза леђа омладине да репризирају 5.октобар. Иста матрица као и у Македонији, Украјини и другим жариштима обојених револуција.

 О геополитичкој позадини ових дешавања не морамо вршити дубоку анализу. Довољно је да прочитамо изјаве званичника Русије, најобавештеније дипломатије света, и закључићемо да се ово крчка у западним кухињама.

 Злоупотребљава се оправдано незадовољство народа за туђе интересе. Протести против власти и протести против државе нису исто. Устајали смо након скандалозних одлука овог и претходног режима – окупљали више од 15 000, док су прозападни медији писали „неколико стотина“ … Добијали смо прекршајне пријаве, позивани на информативне разговоре, нападани са свих страна, али нас нико и никада није бранио од силних „бораца и боркиња за људска права“ и заштитника грађана. Зашто?! Зато што ми никада, чак и када митингујемо против власти нисмо на истој страни! Интереси нам се не могу поклопити, јер ми се водимо циљевима српског народа, а они плановима својих финансијера. Ту нема заједничке тачке окупљања. Имала сам 10 година петог октобра, сећам се да су нам у кућу долазили пријатељи и фамилија да питају тату зашто није на улици: „Рајко, зар ти ниси најљући противник Милошевића?!“ „Јесам, и бићу, али нећу га рушити са овима, јер сам се против ових и борио.“ Многи су га касно разумели. Ти људи су били чиста срца и празних џепова, али они који су доведени знали су шта и раде и за кога раде. Наравно, да мој чика Јова из Калуђерице није био сорошев стипендиста. Домаћин човек, прекипело му и више није могао да седи скрштених руку, али они који су чика Јову лагали да доносе промене обучавани су у сорошевским центрима у Мађарској.

 Питају се многи – значи ли то да ова власт треба да остане?! Одговорићу: Камо среће да ни ова, ни претходна нису ни долазиле. Да смо имали српску, слободну и суверену Владу. Нажалост, много је било повода да устанемо, али су тада ови који сада подбуњују народ седели, јер њих није занимао ни Бриселски споразум, ни Косово и Метохија, ни давање земље странцима, ни приватизације ни распродаје. Ни онда када је над Србима вршен погром, када су гореле светиње…

 Сада, када је овако деликатна ситуација на Балкану пројектантима на Западу треба још више пољуљана Србија, подељено друштво и свеопшти хаос. Треба им Србија што даља од Русије, што вазалнија и што мање слободна. Питаће се неки – зар може више?! Може, јер за Запад је наша земља увек превише велика и јака, колико год јој прекрајали границе. Колико год се понизили – тражиће још. Никола Груевски је све учинио за Запад и за Албанце, али му нису опростили ни најмању сарадњу са Русијом, тапшали су га по рамену, док су му припремали готово грађански рат. Имам легитимно право да о овоме отворено говорим, јер нисам оћутала ниједну лошу одлуку власти – ни када је седео са Клинтом, ни када је довео Шредера на дан бомбардовања, ни када је спавао на поду у Бриселу.

 Нема овде много мудрости, све може стати у једну реченицу – српски интереси су на првом месту! И када немамо одговорну власт, морамо бити одговорна опозиција. Имамо искуства – време је само да почнемо да учимо на њима.

Србија да врати преговоре о КиМ под окриље Уједињених нација!

Поводом најаве Приштине да ће на вечерашњој новој рунди дијалога у Бриселу кључни захтев бити српско признање косовске државности Српски сабор Заветници позива режим да не учествује у даљем понижавању српске државе и прекине погубну политику бриселских преговора.

Заветници су у више наврата упозоравали актуелни режим да политика бриселских преговора директно угрожава виталне српске државне и националне интересе у јужној покрајини. Више је него јасно да су бриселски преговори засновани тако да њихов коначни циљ буде укидање српског уставно-правног поретка на КиМ и растакање њеног суверенитета.

Упозоравали смо и претходну и актуелну власт да се питање КиМ не решава у Бриселу, јер Европска унија није објективна као медијатор у процесу преговора. Немогуће је водити преговоре под патронатом организације која је са тзв. Косовом потписала Споразум о стабилизацији и придруживању и која усваја Резолуције у којима се захтева да Србија призна косовску државу.

Сматрамо да Брисел није место за стицање маркетиншких поена већ место за заузимање јасног, државотворног става. Питање Косова и Метохије не сме да буде тема са којом ће се трговати у предизборним кампањама већ питање које захтева широк национални консензус и мора да буде изнад свих политичких и партијских подела!

Крајње је време да Србија поништи све постојеће бриселске споразуме и обустави њихову даљу примену. Неопходно је да Београд искористи нове геополитичке промене у свету и питање Косова и Метохије врати под окриље Савета безбедности Уједињених нација. Наглашавамо да је то једино место где ће Србија уз подршку својих савезника, Русије и Кине успети да заштити свој територијални интегритет који јој гарантује Резолуција 12 44 и спречити усвајање неког новог „Бриселског споразума“!.

Стефан Стаменковски : „Време је да Србија искористи геополитичке промене у свету!“

„Готово читава српска политичка јавност анализира шта за нас значи победа Доналда Трампа.

Тешко је очекивати да ће се гломазни и добро уигран систем америчке администрације без обзира ко је председник одлучити на корените промене у спољној политици уколико за то не буде имао јаке разлоге.

Дакле, ако говоримо о позицији и интересима Србије у овом тренутку, а све у односу на новонасталу ситуацију, прво треба погледати какве су реакције стигле из Русије. После честитке коју је међу првима послао председник Руске Федерације Владимир Путин, огласио се и заменик секретара Генералног савета „Јединствене Русије“ Сергеј Железњак у врло јасном саопштењу. Управо овако одговорна и брза реакција руске администрације, са дефинисаним циљевима и још јасно постављеним односима на међународном плану може и мора бити ветар у леђа и српској дипломатској активности. Свакако је од највеће важности за Руску Федерацију питање Украјине. Одмах затим, у фокусу руске дипломатије је смиривање сукоба у Сирији и на Блиском Истоку, као и питање заустављања проширења НАТО пакта на Балкану.

Србија, која је недвосмислено добила подршку Русије у сваком погледу, па и за апсолутног лидера Балкана и предводника држава војно неутралног блока, мора преузети своју улогу у новој прерасподели карата на геополитичком плану и активно се укључити у заштити виталних националних интереса, суверенитета, али и интереса српског народа у окружењу, пре свега у Црној Гори и Републици Српској.

Дакле, много више од победе Трампа охрабрује чињеница да је Србија у фокусу руске спољне политике и да је уз Украјину и Сирију приоритетно питање.

Апелујем на државно руководство Србије да у односу на тектонске промене које се дешавају на геополитичком плану, хитно заузме курс суверенистичке политике и да питање војне неутралности подигне на виши ниво уз јасно дефинисане интересе који би били имплементирани у стратегију о националној безбедности. Брзе реакције и слање одговарајућих порука у смислу новог позиционирања на геополитичком плану су од највеће важности за Србију и српски народ у целини. Упозоравам да би изостанак реакције значио да Србија не препознаје тренутак и можда чак угрозио позиције које и сада имамо јер бисмо остали ван кључних питања за нову еру односа у свету.“

Опозиција у Црној Гори подрила темеље Миловог апсолутизма!

Руководство Српског сабора Заветници упућује најискреније честитке опозиционим политичким снагама на постигнутим резултатима на одржаним парламентарним изборима у Црној Гори.

Уверени смо да је ово почетак краја аутократске владавине Мила Ђукановића. Напомињемо да уколико се деси да Демократска партија социјалиста поново формира власт то ће бити вештачка творевина кратког века.

Без убедљиве политичке већине Мило Ђукановић више неће моћи једнострано да намеће политичке одлуке као до сада. Сматрамо да управо у томе лежи победа опозиције која је упркос невиђеној политичкој репресији освојила довољан број мандата да подрије темеље вишедеценијске аутократије.

Заветници честитају на одговорности коју је опозиција показала и на томе што се суздржала од провокација режима, који је покушавао да подигне тензије и створи климу ванредног стања.

Заветници ће увек јасно и отворено подржати све политичке опције у Црној Гори које се противе признавању лажне косовске независности и интеграцијама у НАТО пакт мимо сагласности грађана.

Председништво Српског сабора Заветници

Писмо председника Заветника грађанима Црне Горе!

Поштовани грађани Црне Горе,

народе који си поникао на темељима славне прошлости, не обраћамо вам се као пријатељима, јер та реч обично у српском народу, поученом лошим искуствима, изазива опрез, не обраћамо вам се ни као браћи, јер само један народ Срби тако зову, обраћамо вам се као грани истог националног стабла, народу исте вере, истог језика и писма, истих корена и памћења.

Заветници никада нису пристајали на деобе оног што је одувек било једно. Зато данас као своје осећамо све проблеме народа Црне Горе и зато је ваша борба и наша борба!

У Црној Гори у којој је слобода била света реч, скоро три деценије влада диктатура! Мафијашки картел Мила Ђукановића разградио је и разграбио Црну Гору, распродао и приватизовао њене ресурсе.

Након пљачке и пустошења, какву за собом нису остављале ни варварске хорде, узурпатор нуди Црну Гору НАТО пакту, противно вољи народа.

Ви у својим рукама имате најјаче оружје којим мафијашки режим можете заувек послати на сметлиште историје! Ваш отпор је ваш глас на изборима. То је глас за будућност ваше деце и безбедност ваше породице, то је једини избор који данас Црна Гора има – МИ или ОН!

Уверени смо да ћете у недељу, 16.октобра показати да „Црногорци не љубе ланце“. Нека победе слобода, наша слога и наша заједничка будућност!

Београд, октобар 2016

Председник Српског сабора Заветници
Стефан Стаменковски

Милица Ђурђевић о конференцији премијера поводом државне имовине на КиМ!

Поруке премијера Александра Вучића које смо данас чули са конференције за штампу показују само једно – да не постоје јасна стратегија, даљи кораци и опредељен став о конкретном питању отимања државне имовине на Косову и Метохији.

Излагање премијера оставило је горак укус пуке демагогије и оправдано уверење свих нас да је овакав даљи пут Србије осуђен на пропаст и непоправљиву штету.

Чули смо да „Не дамо Трепчу!“, али смо решени да предамо телекомуникациону инфраструктуру. Само по себи је противречно, јер ако Србија једном усвоји принцип предаје своје имовине, он ће и у наредним случајевима постати пракса и већ поврђено правило. Тачније, ако Србија преда Телеком тзв. Косову, по истом принципу од ње ће се тражити Трепча и Газиводе.

Премијер нас је обавестио да је његова самовољна одлука била да се ово питање, отимање српске имовине, неће износити пред СБ УН. Дакле, не постоје Влада, министри, стручна јавност, аналитичари и саветници. Уводи се принцип непогрешивости премијера, као да је Србија Ватикан, а не демократска држава и друштво.

Лако је поставити питање „Зашто да идемо пред УН када ћемо тамо бити побеђени и поражени?“, када са друге стране нема некога ко може одговорити: „А када смо то победили под окриљем преговора у Бриселу?“

Премијер прећуткује да каже да је ЕУ субјективна и пристрасна у процесу дијалога, иако касније и сам потврђује да тамо владају двоструки аршини. Ако је већ тако, господине Вучићу, објасните јавности због чега Србија не изнесе питање пред УН и тиме пролонгира даље притиске и купи време, које нам је у овом тренутку насушно?!

Обавештавате нас да Србија наставља са разговорима под менторством ЕУ, а да ли сте икада чули да је за дијалог потребно бар 2 стране?!

Србија би преношењем овог питања на УН добила већи маневарски простор за заштиту својих интереса. Посебно је ту значајна улога Руске Федерације са правом вета, а доказала је да не преза од тога да га искористи када је КиМ у питању. СБ одлуке доноси консензусом и у односу на ЕУ је далеко повољнији оквир за преговоре. Србија пред УН има своје главно оружје, Резолуцију 12 44, али то су Вам изгледа, строго забранили да помињете.

Имали смо прилику да чујемо да су они који осуђују Бриселски споразум „лењивци који га нису ни прочитали“. Потом сте изјавили да је кључна ставка споразума Заједница српских општина! Једини закључак који сам могла изнети након тога је да изгледа Ви, господине Вучићу, нисте прочитали Бриселски споразум.

Кажете да остајемо на европском путу по сваку цену. Дакле, Ваша спољна политика је главом кроз зид!
Задивљује и та храброст да се из Београда свађате са тзв. приштинским властима, а у Бриселу сте, што и нисте крили, спавали на поду чекајући исход преговора.

Србија је пропустила велику шансу да врати бар одређене сегменте преговора под окриље УН и тиме бар предахне од притисака. Штета што нисте препознали тај тренутак и схватили промену геополитичких прилика. Тако нешто бих поздравила и као део опозиције. Овако могу само да изнесем страх да је читава конференција само представа за јавност, која се полако припрема на нове уступке пред Западом, како рекосте, Вашим европским партнерима.

Милица Ђурђевић: „Србија више не сме да пристане на ултиматуме из Брисела!“

Поводом најаве Александра Вучића да се разматра могућност да Србија пристане на најновије ултиматуме из Брисела који предвиђају да Београд преда сву државну имовину тзв. Косову члан Председништва Заветника, Милица Ђурђевић реаговала је на то следећим речима:

„Премијер Србије данас јасно признаје да нема уласка у ЕУ, ако не предамо и последње остатке суверенитета на Косову и Метохији. Потврђује оно на шта су Заветници упозоравали годинама уназад – да су бриселски преговори и споразуми који су из њих проистекли на штету српских националних интереса. Сваки пут када смо пристајали на ултиматуме, изнова су нам постављани нови.

Пут у Европску унију до последњег Србина! По цену нестанка! Дати Косово за Брисел, Србију за евроинтеграције! То је политика суноврата државе и народа. Једино национално одговорно решење је неподлегање притисцима и тражење дипломатске подршке од држава које поштују територијални интегритет Србије!“

Данијел Игрец: „Спречити предају српске имовине нелегалним косовским властима!“

Пуних 16 година након петооктобарског државног удара Србија се поново налази пред ултиматумима. У јесен 2000. године од Србије је тражено да се одрекне своје самосталности, да своју независну политичку и економску парадигму замени западним моделом државног и привредног уређења, да се одрекне Косова и Метохије и прихвати окупацију најважнијих националних привредних ресурса. Тадашње државно руководство није хтело да пристане на ултиматуме јер се руководило ставом да је прихватање ултиматума издаја виталних државних и националних интереса и укидање Србије као суверене државе.

5. октобра 2016. године Србија је опет суочена са сличним диктатима и захтевима, који нам стижу од истих оних „савезника и пријатеља“ који су пре 16 година због наше непослушности организовали паљење Скупштине и рушење Београда, девастацију српске државе и отимање наше јужне покрајине. Разлика је у томе да је дошло до промене политичког становишта; садашње државно руководство више се не води принципом одбране виталних националних интереса, већ принципом њихове издаје ради све неизвеснијег и на пропаст осуђеног пута Србије у ЕУ.

srbija-i-kosovo-tekst-620x350
Управо из престонице те тамнице народа зване Европска Унија Србији је јуче стигао нови ултиматум у којем је затражено да се Београд званично одрекне српске државне и друштвене имовине на Косову и Метохији и лажној косовској држави призна пун економски суверенитет.

Реч је о тзв. Споразуму о телекомуникацијама који је постигнут већ у августу прошле године у склопу нелегалних и нелегитимних бриселских преговора између Београда и Приштине, а који се тренутно налази у фази преговора о имплементацији. Овакви споразуми последица су катастрофалне политике приближавања Србије ЕУ која од Београда захтева да сервилно испуњава сваки захтев Брисела и на крају, сходно антиуставном Поглављу 35 добровољно пристане на признавање лажне косовске државе.

У новој рунди преговора чији предмет је усаглашавање тзв. Акционог плана о спровођењу Споразума о телекомуникацијама од Србије се тражи да призна и омогући тзв. Косову право на сопствени међународни позивни број, а тиме и његово чланство у Међународној унији за телекомуникације. Према Статуту те Уније њени чланови могу бити само суверене државе што је и разлог зашто се од Србије тражи да обећа да неће блокирати чланство тзв. Косова у њој.

Споразум даље предвиђа легализацију незаконитог телекомуникационог система косовске државе којим руководе нелегалне приштинске институције, што би аутоматски значило укидање телекомуникационе структуре Србије на КиМ.

Од Србије се такође тражи да се уздржи сваког покушаја ометања телекомуникационих услуга које пружају косовске институције на читавом подручју јужне покрајине уз стриктну обавезу, садржану у члану 2 Споразума, да Србија неће својим телекомуникационим услугама прелазити границу друге стране. Сама употреба термина „граница“ упућује на то да се овим Споразумом од Србије тражи да тзв. Косову призна суверенитет на пољу телекомуникационих услуга.

Једна од најпогубнијих последица имплементације Споразума била би свакако и чињеница да би Србија не само признала као легитимно постојње косовске телекомуникационе мреже, већ прихватила и могућност да сва државна имовина и инфраструктура Телекома Србије постану део државног система тзв. Косова. На то упућује и нејасно формулисана одредба Споразума о унификацији фиксне и мобилне телефоније на територији КиМ.

Наиме, она пружа могућност да се на КиМ формира посебна компанија, која ће пословати као ћерка-фирма Телекома Србије, на сличан начин на који је то учињено и у Црној Гори и Републици Српској. Међутим, та компанија би функционисала искључиво по косовским законима и у складу са косовским регулаторним оквиром, што унапред искључује сваку могућност Београда да утиче на правно деловање те фирме. Ово Србију као власника Телекома ставља у положај обичног приватног правног лица, одузимајући јој право да регулише деловање телекомуникација на КиМ, а тиме и да врши атрибуте државности.

Споразумом се озбиљно нарушава суверенитет Србије и угрожава национална безбедност и безбедност Срба са КиМ. Уколико допустимо да деловање телекомуникационог система у потпуности тече по косовским законима тиме допуштамо приштинским институцијама да могу кад год да усвоје нови закон према којем би могле несметано и неограничено да прикупљају осетљиве личне и безбедносне податке о Србима са КиМ.

Препуштање имовине Телекома Србије која се налази на КиМ нелегалним институцијама попут Поште и Телекома Косова представљало би политички преседан и увод у процес даљег развлашћивања Србије.

Одрицањем од српске телекомуникационе инфраструктуре Београд би дао општу сагласност и за коначну предају целокупне српске имовине институцијама самопроглашене лажне државе у Приштини. По истом моделу би тражили од нас да се одрекнемо и Газивода, и Трепче као и свих електроенергетских потенцијала.

Даљим учешћем у имплементацији овог Споразума Београд ће нанети непоправљиву штету српским државним и националним интересима. Србија је путем своје имовине још увек присутна у покрајини; легализацијом узурпације те имовине од стране шиптарских органа Београд ће добровољно урушити свој економски суверенитет чију неповредивост гарантују како државни Устав тако и Резолуција 1244.

Како би сачувала своју државност и спречила коначни губитак КиМ сматрам да је Србија дужна да под хитно предузме следеће кораке:

  • Поништавање свих бриселских споразума, а пре свега Бриселског споразума као кровног антиуставног документа који је  политички основ свих накнадних договора са Приштином;
  • Упућивање протестнe дипломатске ноте свим државама и међународним организацијама које на било који начин учествују у деградацији политичке и економске самосталности Србије на КиМ;
  • Пренос преговора о питању КиМ под окриље СБ УН;
  • Усвајање Националне стратегије за заштиту стратешких природних ресурса, државне телекомуникационе инфраструктуре, положаја српских привредних субјеката и безбедности српског народа на КиМ.

Крајње је време да Србија на ново дефинише своју политику према Косову и Метохији која ће бити у складу са Уставом и Резолуцијом 1244. Крајње је време да српски спољнополитички курс заузме становиште да је прихватање било каквог ултиматума најдеструктивнији облик подривања државних и националних интереса једног народа.

Аутор: Данијел Игрец, члан ГО Заветника

Честитка државном руководству Републике Српске поводом успешно одржаног народног референдума!

Српски сабор Заветници упутио је званичну честитку државном руководству и грађанима Републике Српске на успешно одржаном референдуму о Дану Републике Српске. Текст честитке преносимо у целини:

Државном руководству Републике Српске

Председнику Републике Српске Милораду Додику

Поштовани господине Председниче,

у име Српског сабора Заветници упућујемо Вама и грађанима Републике Српске најискреније честитке поводом успешно одржаног референдума који је протекао у миру и достојанству и убедљиво показао већинску вољу народа Републике Српске.

Расписивањем и одржавањем референдума државно руководство Српске потврдило је своју приврженост очувању политичке самосталности и суверенитета Републике Српске, а српски народ вишевековну приврженост очувању своје слободе и националног јединства на простору западно од Дрине.

Спроведен у духу заједништва референдум о Дану Републике Српске памтиће се као значајна политичка прекретница у српској историји и представљаће темељ будућег националног и државотворног окупљања српског народа на подручју Балкана.

Народни референдум је победа Републике Српске, прави одраз државотворне свести и политичке зрелости њеног народа. Он је показао да Српска неће водити политику попуштања пред ултиматумима, већ ће се суочити са свим притисцима и одговорно спровести одлуке које су у складу са њеним државним и националним интересима.

Референдумским изјашњавањем грађани Српске определили су се за даље јачање државности Републике Српске, за афирмацију њеног геополитичког положаја и за враћање надлежности које јој према Дејтонском споразуму припадају.

Председништво Српског сабора Заветници

Стефан Стаменковски на РТРС: „Данас је потврђено да Српском не владају страни амбасадори већ њен народ!“

Гостујући у специјалној емисији на Радиотелевизији Републике Српске председник Заветника, Стефан Стаменковски, честитао је грађанима Српске на великом одзиву на референдуму.

14456694_10208592739068306_421454866_o

Он је позвао све оне гласаче који још нису искористили своје референдумско право да то учине у наредним сатима и тиме покажу јединство у очувању Републике Српске.

Стаменковски је подсетио да су Заветници у претходном периоду учествовали у бројним активностима са циљем да укажу на све изазове са којима се Република Српска суочава од стране западних центара моћи и оних који покушавају да спороведу процес унитаризације БиХ.

14483689_10208593164438940_819782043_n

„Промена геополитичких прилика у свету нама даје за право да овај референдум прогласимо за велику победу која ће Републици Српској у наредном периоду дати неопходну снагу да поврати своје надлежности које су јој противправно одузете. Претње које су стизале из Сарајева биле су само пуцањ у празно и покушај да се застраши Српска како би они могли да прогласе своју победу. Међутим, јутрос у 07 часова и 15 минута победила је Република Српска“, нагласио је Стаменковски.

Он је посебно истакао да Република Српска није протекторат Високог представника већ је она суверена и слободна српска земља.

„Српска није парче земље за поткусуривање западних моћника, већ обновљена историјска државност. Српска није колонија НАТО пакта већ поуздани савезник Русије и што је најважније Српска није само дејтонски пројекат већ истински Пијемонт Српства!“, поручио је председник Заветника.

„Од данас нека знају сви који нису до сад знали да у Српској не владају страни амбасадори, већ они које је народ изабрао!“, закључио је Стаменковски.