Категорија: Uncategorized

Данијел Игрец: „Спречити предају српске имовине нелегалним косовским властима!“

Пуних 16 година након петооктобарског државног удара Србија се поново налази пред ултиматумима. У јесен 2000. године од Србије је тражено да се одрекне своје самосталности, да своју независну политичку и економску парадигму замени западним моделом државног и привредног уређења, да се одрекне Косова и Метохије и прихвати окупацију најважнијих националних привредних ресурса. Тадашње државно руководство није хтело да пристане на ултиматуме јер се руководило ставом да је прихватање ултиматума издаја виталних државних и националних интереса и укидање Србије као суверене државе.

5. октобра 2016. године Србија је опет суочена са сличним диктатима и захтевима, који нам стижу од истих оних „савезника и пријатеља“ који су пре 16 година због наше непослушности организовали паљење Скупштине и рушење Београда, девастацију српске државе и отимање наше јужне покрајине. Разлика је у томе да је дошло до промене политичког становишта; садашње државно руководство више се не води принципом одбране виталних националних интереса, већ принципом њихове издаје ради све неизвеснијег и на пропаст осуђеног пута Србије у ЕУ.

srbija-i-kosovo-tekst-620x350
Управо из престонице те тамнице народа зване Европска Унија Србији је јуче стигао нови ултиматум у којем је затражено да се Београд званично одрекне српске државне и друштвене имовине на Косову и Метохији и лажној косовској држави призна пун економски суверенитет.

Реч је о тзв. Споразуму о телекомуникацијама који је постигнут већ у августу прошле године у склопу нелегалних и нелегитимних бриселских преговора између Београда и Приштине, а који се тренутно налази у фази преговора о имплементацији. Овакви споразуми последица су катастрофалне политике приближавања Србије ЕУ која од Београда захтева да сервилно испуњава сваки захтев Брисела и на крају, сходно антиуставном Поглављу 35 добровољно пристане на признавање лажне косовске државе.

У новој рунди преговора чији предмет је усаглашавање тзв. Акционог плана о спровођењу Споразума о телекомуникацијама од Србије се тражи да призна и омогући тзв. Косову право на сопствени међународни позивни број, а тиме и његово чланство у Међународној унији за телекомуникације. Према Статуту те Уније њени чланови могу бити само суверене државе што је и разлог зашто се од Србије тражи да обећа да неће блокирати чланство тзв. Косова у њој.

Споразум даље предвиђа легализацију незаконитог телекомуникационог система косовске државе којим руководе нелегалне приштинске институције, што би аутоматски значило укидање телекомуникационе структуре Србије на КиМ.

Од Србије се такође тражи да се уздржи сваког покушаја ометања телекомуникационих услуга које пружају косовске институције на читавом подручју јужне покрајине уз стриктну обавезу, садржану у члану 2 Споразума, да Србија неће својим телекомуникационим услугама прелазити границу друге стране. Сама употреба термина „граница“ упућује на то да се овим Споразумом од Србије тражи да тзв. Косову призна суверенитет на пољу телекомуникационих услуга.

Једна од најпогубнијих последица имплементације Споразума била би свакако и чињеница да би Србија не само признала као легитимно постојње косовске телекомуникационе мреже, већ прихватила и могућност да сва државна имовина и инфраструктура Телекома Србије постану део државног система тзв. Косова. На то упућује и нејасно формулисана одредба Споразума о унификацији фиксне и мобилне телефоније на територији КиМ.

Наиме, она пружа могућност да се на КиМ формира посебна компанија, која ће пословати као ћерка-фирма Телекома Србије, на сличан начин на који је то учињено и у Црној Гори и Републици Српској. Међутим, та компанија би функционисала искључиво по косовским законима и у складу са косовским регулаторним оквиром, што унапред искључује сваку могућност Београда да утиче на правно деловање те фирме. Ово Србију као власника Телекома ставља у положај обичног приватног правног лица, одузимајући јој право да регулише деловање телекомуникација на КиМ, а тиме и да врши атрибуте државности.

Споразумом се озбиљно нарушава суверенитет Србије и угрожава национална безбедност и безбедност Срба са КиМ. Уколико допустимо да деловање телекомуникационог система у потпуности тече по косовским законима тиме допуштамо приштинским институцијама да могу кад год да усвоје нови закон према којем би могле несметано и неограничено да прикупљају осетљиве личне и безбедносне податке о Србима са КиМ.

Препуштање имовине Телекома Србије која се налази на КиМ нелегалним институцијама попут Поште и Телекома Косова представљало би политички преседан и увод у процес даљег развлашћивања Србије.

Одрицањем од српске телекомуникационе инфраструктуре Београд би дао општу сагласност и за коначну предају целокупне српске имовине институцијама самопроглашене лажне државе у Приштини. По истом моделу би тражили од нас да се одрекнемо и Газивода, и Трепче као и свих електроенергетских потенцијала.

Даљим учешћем у имплементацији овог Споразума Београд ће нанети непоправљиву штету српским државним и националним интересима. Србија је путем своје имовине још увек присутна у покрајини; легализацијом узурпације те имовине од стране шиптарских органа Београд ће добровољно урушити свој економски суверенитет чију неповредивост гарантују како државни Устав тако и Резолуција 1244.

Како би сачувала своју државност и спречила коначни губитак КиМ сматрам да је Србија дужна да под хитно предузме следеће кораке:

  • Поништавање свих бриселских споразума, а пре свега Бриселског споразума као кровног антиуставног документа који је  политички основ свих накнадних договора са Приштином;
  • Упућивање протестнe дипломатске ноте свим државама и међународним организацијама које на било који начин учествују у деградацији политичке и економске самосталности Србије на КиМ;
  • Пренос преговора о питању КиМ под окриље СБ УН;
  • Усвајање Националне стратегије за заштиту стратешких природних ресурса, државне телекомуникационе инфраструктуре, положаја српских привредних субјеката и безбедности српског народа на КиМ.

Крајње је време да Србија на ново дефинише своју политику према Косову и Метохији која ће бити у складу са Уставом и Резолуцијом 1244. Крајње је време да српски спољнополитички курс заузме становиште да је прихватање било каквог ултиматума најдеструктивнији облик подривања државних и националних интереса једног народа.

Аутор: Данијел Игрец, члан ГО Заветника

Честитка државном руководству Републике Српске поводом успешно одржаног народног референдума!

Српски сабор Заветници упутио је званичну честитку државном руководству и грађанима Републике Српске на успешно одржаном референдуму о Дану Републике Српске. Текст честитке преносимо у целини:

Државном руководству Републике Српске

Председнику Републике Српске Милораду Додику

Поштовани господине Председниче,

у име Српског сабора Заветници упућујемо Вама и грађанима Републике Српске најискреније честитке поводом успешно одржаног референдума који је протекао у миру и достојанству и убедљиво показао већинску вољу народа Републике Српске.

Расписивањем и одржавањем референдума државно руководство Српске потврдило је своју приврженост очувању политичке самосталности и суверенитета Републике Српске, а српски народ вишевековну приврженост очувању своје слободе и националног јединства на простору западно од Дрине.

Спроведен у духу заједништва референдум о Дану Републике Српске памтиће се као значајна политичка прекретница у српској историји и представљаће темељ будућег националног и државотворног окупљања српског народа на подручју Балкана.

Народни референдум је победа Републике Српске, прави одраз државотворне свести и политичке зрелости њеног народа. Он је показао да Српска неће водити политику попуштања пред ултиматумима, већ ће се суочити са свим притисцима и одговорно спровести одлуке које су у складу са њеним државним и националним интересима.

Референдумским изјашњавањем грађани Српске определили су се за даље јачање државности Републике Српске, за афирмацију њеног геополитичког положаја и за враћање надлежности које јој према Дејтонском споразуму припадају.

Председништво Српског сабора Заветници

Стефан Стаменковски на РТРС: „Данас је потврђено да Српском не владају страни амбасадори већ њен народ!“

Гостујући у специјалној емисији на Радиотелевизији Републике Српске председник Заветника, Стефан Стаменковски, честитао је грађанима Српске на великом одзиву на референдуму.

14456694_10208592739068306_421454866_o

Он је позвао све оне гласаче који још нису искористили своје референдумско право да то учине у наредним сатима и тиме покажу јединство у очувању Републике Српске.

Стаменковски је подсетио да су Заветници у претходном периоду учествовали у бројним активностима са циљем да укажу на све изазове са којима се Република Српска суочава од стране западних центара моћи и оних који покушавају да спороведу процес унитаризације БиХ.

14483689_10208593164438940_819782043_n

„Промена геополитичких прилика у свету нама даје за право да овај референдум прогласимо за велику победу која ће Републици Српској у наредном периоду дати неопходну снагу да поврати своје надлежности које су јој противправно одузете. Претње које су стизале из Сарајева биле су само пуцањ у празно и покушај да се застраши Српска како би они могли да прогласе своју победу. Међутим, јутрос у 07 часова и 15 минута победила је Република Српска“, нагласио је Стаменковски.

Он је посебно истакао да Република Српска није протекторат Високог представника већ је она суверена и слободна српска земља.

„Српска није парче земље за поткусуривање западних моћника, већ обновљена историјска државност. Српска није колонија НАТО пакта већ поуздани савезник Русије и што је најважније Српска није само дејтонски пројекат већ истински Пијемонт Српства!“, поручио је председник Заветника.

„Од данас нека знају сви који нису до сад знали да у Српској не владају страни амбасадори, већ они које је народ изабрао!“, закључио је Стаменковски.

 

Референдум је историјски дан за Републику Српску!

Српски сабор Заветници позива све грађане Републике Српске и Србије као и све Србе у иностранству са правом гласа да изађу на сутрашњи референдум о Дану Републике и да се на тај начин одупру притисцима који желе да уруше темеље Српске.

Сматрамо да је без обзира на политичку припадност и све остале различитости неопходно да сви грађани Републике Српске изађу на биралишта и да покажу заједништво и потврде чињеницу да је Српска важнија од свих унутрашњих несугласица и да је она императив опстанка целог српског народа.

Истичемо да ће 25. септембар остати у историји упамћен као важан дан у изградњи Републике Српске која је успела да одоли изазовима. Сутрашњи референдум уједно означава и велики корак у јачању самосталности и државности Републике Српске.

Референдумско изјашњавање грађана Српске представља историјску прекретницу и важан догађај за цео српски народ који у Републици Српској данас види центар српске слободарске мисли и Пијемонт Српства на Балкану!

 

Милица Ђурђевић: Рехабилитација Степинца је ново поглавље усташке политике!

На суђењу усташким злочинцима у Загребу, јула 1947. године,  на питање државног тужиоца каква је била сврха ликвидације толиког броја људи у Јасеновцу, командант логора Љубо Милош изјавио је: „Да се уништи Српство, да се униште Срби у Хрватској!“ Две године раније управо Љуби Милошу Павелић је дао јасне смернице током разговора у емиграцији:“Главни и једини циљ Хрвата је искористити гужве које су настале у рату да се покољу сви Срби.“

Доктрина усташке политике према српском народу се није променила, али су и методе остале исте: искористити пометњу и нестабилност у начетој Европској унији за обрачунавање са Србима.

Наравно, Хрвати никада у томе нису били без међународне и логистичке подршке. Део политичког Запада користио је патолошку мржњу према Србима да Хрвате учини својим најбољим средством за притиске и ултиматуме у миру, а злочине и прогоне у рату.

Очигледно је да је Загреб и даље поуздан инструмент појединих западних држава за вршење притисака на Београд. То потврђују и последњи потези Хрватске чије се руководство својски труди да остави утисак озбиљне државе, која заиста о нечему одлучује у Европи. Њена спољна политика одувек је свој смисао проналазила у непријатељству према Србији. Својим инсистирањем на уласку у ЕУ, Србија је довела себе у позицију да о њеној будућности одлучује држава којој је антисрпство једина политичка идеологија кроз скоро читаву историју.

Из Хрватаке су стизале разне депеше и поруке, међу хиљадама лешева који су плутали Савом и Дунавом, били су и они на којима је писало: „Правац Београд-путуј краљу Петру!“ Усташе су за Србију слале и чамац са дечијим главама на којем се налазила напомена: „Месо за Јованову пијацу у Београду.“ Многи су мислили да је хрватско друштво презрело тај део своје историје, али поруке које данас стижу у Србију највише подсећају на реторику уочи стварања НДХ.

Сведоци смо три процеса која тренутно спроводи Хрватска.

Први је њен покушај да искористи своју позицију и директно се умеша у унутрашња питања Републике Србије, инсистирајући на суспендовању Закона о универзалној јурисдикцији, који не оспорава ни сама Европска Унија, а којим Србија штити своје државне и националне интересе.

Наравно, то је само нова доза хрватског лицемерја, чији је циљ прикривање елементарних чињеница о одговорности за сукобе током деведесетих.

Хрватска оптужује Србију за агресију, иако је рат почео нападима хрватске полиције и паравојних јединица на српска села, на српске цивиле у градовима и на регруте ЈНА о чему сведочи Иван Бољковац, први Туђманов министар полиције. Далеко од ратних линија, према изјави Туђмановог ратног министра Јузбашића, убијено је само према његовој евиденцији 700 српских цивила, а све укупно, од Вуковара, преко Осијека, Пакрачке пољане, павиљона 22 у Загребу, Госпића, логора Лора у Сплиту убијено је преко 2 000 српских цивила, а за те злочине нико никад није одговарао.

Тзв. „хрватски бранитељи“, односно припадници тада још увек паравојних јединица убили су током 1991. стотине и стотине цивила, као и регрута ЈНА. Када би припадници тих паравојних јединица били ухваћени од стране ЈНА они су се међусобно оптуживали за покоље српских цивила. Можемо одмах закључити да није Србија измислила оптужнице него их је подигла на темељу сведочења самих Хрвата, односно припадника хрватских паравојних једница који су оптуживали своје саборце за злочине које су заједно починили.

Коначно, није Слободан Милошевић рекао да му треба рат да створи своју независну државу, него је Туђман 1992. у мају у говору на Тргу Бана Јелачића у Загребу изјавио да не би било рата да га Хрватска није хтела.

Хрватска је изазвала рат брисањем Срба из устава, укидањем средстава за општине са српском већином, враћањем усташких терориста и злочинаца из емиграције, нападима на ЈНА касарне и ликвидацијама Срба и регрута ЈНА.

Други процес, којим се директно прекраја историја је поништавање пресуде и покушај рехабилитације надбискупа Алојзија Степинца.

Због своје маргиналности и слабог утицаја међу ширим масама, Павелић и усташе никад не би могле ни функционално владати Хрватском, а камо ли спровести геноцид оноликих размера, да нису имали сву логистичку и моралну подршку Римокатоличке цркве. Главни „проповедници“ усташке геноцидне идеологије на терену су били католички фратри, а надбискуп Степинац кључни идеолог усташке политике. Он их је надахњивао анти-српском мржњом, он им је омогућио да задрже и утврде власт, он је након смрти Стјепана Радића и повлачења Влатка Мачека био најутицајнија фигура у Хрватској.

Само четири дана након масакра у Глини када су усташе закључале стотине Срба у цркви и запалили је, Алојзије Степинац благосиљао је Павелића називајући га „Божијих руку дело“.

Рехабилитацијом главног идеолога злочиначке квази-државе Хрватска буди авети историје НДХ, истовремено позивајући Србију да се одрекне своје прошлости.

„Међу словенским земљама, Србија је симболизовала фобију Свете Столице.“, говорили су страни експерти за политику Ватикана током 20. века, а Хрватска је и даље остала привржена тим старим максимама, као земља која одбија да сагледа своју политичку прошлост и прође кроз процес денацификације.

Наравно, оба ова процеса морала су бити подупрта и трећим – стварањем антисрпске атмосфере у самом хрватском друштву. Као по команди, оркестрирано се исписују графити на зидовима православних цркава у Хрватској, позива се на линч преосталих Срба, насилно се прекидају културне светковине и духовни сабори нашег народа и свештенства у петрињској парохији и врше сви облици тортуре и кршења верских и националних слобода.

У случају да нисмо најбоље схватили поруке хрватске државне политике, право из посланичких клупа хрватског сабора, Перо Ћорић, нам недвосмислено поручује да ће Хрватска и Србија поново ратовати.

Србија, која је поднела страшну жртву у Првом светском рату, по цену одступања од својих националних интереса, поделила је своју победу са тада малобројним хрватским народом, који је био на пораженој страни и пружила му прилику да добије облике државности. Данас се суочава са покушајима да се у њену самосталност и сувереност директно уплићу они који су на плећима српског народа изнети из аустроугарске тамнице ропства. Хрватска која се, лечећи комплексе због своје вештачке државотворности, упиње да докаже да је кадра да Србији поставља ултиматуме, заправо тиме показује своју ништавост-једини смисао њеног постојања и једини начин да опстане на геополитичкој сцени је Србија!

Гостовање председника Заветника на ТВ Пинк!

Председник Српског сабора Заветници, Стефан Стаменковски, гостоваће вечерас од 20 часова на Телевизији Пинк где ће говорити на тему „Балканско пролеће“, која је посвећена актуелним протестним окупљањима у Београду.

Погледајте!

Погледајте гостовање председника Заветника на новосадској ТВ Мост!

Председник Заветника, Стефан Стаменковски, гостовао је у среду, 08. јуна, у популарној политичкој емисији „Екстреми“ која се емитује на новосадској телевизији „Мост“.

Теме разговора биле су анализа протеклих парламентарних и локалних избора, актуелна политичка дешавања у земљи и свету као и протести везани за догађаје у београдској Савамали.

Председник Заветника представио је гледаоцима ставове Заветника поводом актуелних друштвено-политичких питања и предочио суштинске разлоге протестних окупљања у Београду као и њихове главне стране налогодавце.

Емисију можете погледати на следећем линку:

Позив на завршни скуп Заветника у Сава центру!

Поштовани,

у среду, 20. априла, у 19 часова у сали 2 у Сава центру у Београду (улаз са новобеоградске арене) Заветници организују завршни предизборни скуп на којем ће бити представљен наш политички програм и кандидати за народне посланике са листе „За слободну Србију-ЗАВЕТНИЦИ-Милица Ђурђевић“.

Позивамо Вас да својим присуством увеличате догађај.

Централно представљање листе „За слободну Србију“ на РТС 2!

Носилац изборне листе „За слободну Србију-ЗАВЕТНИЦИ“, Милица Ђурђевић гостоваће у недељу, 17. априла, на Другом програму РТС-а где ће представити предизборни програм Заветника.

Гостовање почиње у 21 час и 25 минута.

Погледајте!