Категорија: Вести

Мића Јовановић поднео оставку на све функције!

Ректор и власник универзитета Мегатренд каже за РТС да „подноси оставку на све функције“ а да тренутно борави у Лондону и тражи „изгубљени“ докторат.

Мића Јовановић каже за РТС да, поред комплетне документације коју поседује о свом докторату који је брањен у Лондону, има и документацију у Београду на Универзитету.

„Хоћу да имам сада свежи документ који то потврђује, тако да сам дошао у Лондон само на два – три сата да бих ове гнусне лажи побио. После 38 година моје успешне каријере, ја сам дошао сада две године пред пензију да се правдам за докторат један и други, и за све – за моју успешну каријеру“, рекао је Јовановић.

Истиче да је прича о његовом докторату „монтирана“.

„Ради се о томе да је мој докторат уредно предат пре 30 и нешто година. Био је пријављен у оквиру Британског савета за национална академска звања и ја сам своју докторску дисертацију пријавио и бранио пред овом институцијом. То је владина институција, која је у то време била изнад свих универзитета“, нагласио је Јовановић.

Он каже и да институција у којој је бранио свој докторат није био факултет, већ нешто у рангу нашег Националног савета за високо образовање.

„У одбрани доктората ангажовала је све универзитетске институције. У мом случају то је била ЛСЕ (London School of Economics), ова коју оспоравају, а друга је Политехнички факултет у Портсмуту (Portsmouth Politechnic), а то је прерасло у универзитет“, каже Јовановић.

Он истиче да свуда јасно пише да је он докторирао у Лондону, али да, ипак, има простора за „манипулације“.

„Ја сам докторирао на Британском савету, то је у то време тако било јер сам имао јефтинију школарину и неке друге погодности, али ми је ментор био Стивен Вулф и имао сам још два члана комисије. Онда је 1992. британска влада укинула ову институцију и комплетна архива је прешла на Лондонски отворени универзитет“, каже Јовановић.

На питање како је онда могуће да његове докторске дисертације нема, Јовановић је одговорио да мора да је има и да је зато дошао у Лондон. Истиче да није дошао неприпремљен, као и да је стигао приватним авионом, пошто га, како каже, „и због тога мрзе“.

Министар образовања Срђан Вербић позвао је јуче Јовановића да поднесе оставку пошто је међународна процедура за проверу Јовановићевог доктората показала да није академско звање стекао на ЛСЕ, како је, иначе, Јовановић тврдио.

(РТС)

Погледајте шта Аустријанци пишу о Вучићу а наши медији заташкавају!

Аустријски лист Пресе: Вучићева шминка је спала

Премијер Србије Александар Вучић сматра да је окружен непријатељима, али Србији нико не поставља ултиматум, наводи се у коментару аустријског дневника Пресе поводом критика које је на рачун представника ОЕБС-а у Београду упутио председник српске Владе.
„Био је то један од најспектакуларнијих преображаја од апостола Павла“, наводи бечки дневник и додаје да је Александар Вучић 2008. напустио Српску радикалну странку у којој је био агресивни сарадник Војислава Шешеља, оптуженог у Хагу за ратне злочине.

„Постао је наоко за споразуме способан, предусретљив проевропејац који тешким радом своју земљу жели да уведе у Европску унију (ЕУ). Своје некадашње заблуде је признао и пре скока у седиште српске владе у априлу био је буквално затрпан преурањеним похвалама“, пише Пресе.

Лист оцењује да је сада пак „наједном шминка спала“ и да је при томе било довољно то што је ОЕБС изразио забринутост за стање слободе штампе у Србији.

„Вучић је најпре затражио извињење ОЕБС-а, у међувремену организацији пребацује ‘лажи’ и говори о међународној завери, при чему је он у земљи на мети критике и због других ствари“, пише Пресе.

Лист оцењује да „Вучић у својој пренаглашеној реакцији себе, Србе и државу, изгледа, види као једно“ и поручује да је реч о „малој држави, која се, међутим, неће повиновати притиску“.

„Господине премијеру, не живимо у 1914. години. Нико не поставља Србији ултиматум. Нико не жели никакво зло Вашој земљи, ни ‘српском народу’ који тако често цитирате (ни мањинама, уколико сте њих заборавили), нема међународне завере, напротив. Темељи за приступ Ваше земље ЕУ су постављени. Не отежавајте непотребно Србији. Да је све била само фасада, не желимо да верујемо“, закључује бечки Пресе.

аутор: АМ
извор: Бета

Вучић: Политика Владе Србије је да буде савезник Немачке!

Председник Владе Србије Александар Вучић поручио је да је почаствован позивом канцеларке Ангеле Меркел да посети Немачку и рекао да Србија жели да буде поуздан савезник Немачке.

„Тешко је, имајући у виду снагу Србије и Немачке, али жеља је Србије, и то говоримо без стида, да буде савезник Немачке, што раније није умела и није знала. То је политика Владе Србије и политика ове земље. То је важно за нашу земљу у политичком, економском и сваком другом смислу”, рекао је премијер на конференцији за новинаре у Влади Србије уочи сутрашње посете Немачкој.

Влада Србије је, како је, према Тањугу, рекао, спремна да разговара и о реформама, стабилности западног Балкана, дијалогу с Приштином, борби против криминала и корупције…

vucic-hitler-merkelНа питање о разговорима са Приштином, навео је да је захвалан Ангели Меркел што је у видео-поруци навела да поштује држање речи новог руководства Србије и остварења онога што је било договорено, а што нека ранија руководства нису спровела. „Наравно да ће то бити једна од тема. Да ли је за нас то лако – није, али то је наша обавеза. Оно што кажем да ћемо учинити ми ћемо и да учинимо, као што оно што кажем да нећемо учинити – нећемо. Србија мора да има своју реч”, рекао је Вучић.

Вучић је приметио да смо много времена изгубили у претходном периоду зарад политичких поена и игара и поновио да ће Србија до 2018. испунити све услове за улазак у ЕУ, а да је онда на Немачкој и другим земљама ЕУ да одлуче да ли ћемо и кад бити чланица ЕУ.

Премијер је такође казао и да ће Меркеловој захвалити на помоћи коју је Немачка до сада упутила за помоћ угроженима у поплавама, да очекује да ће стићи још помоћи и да је о томе већ разговарао са немачком канцеларком, али и да ће замолити да нам помогне у развојним плановима за општине настрадале у катастрофалним поплавама. „Оно у чему ми можемо Немачкој да помогнемо јесте гаранција за стабилност на западном Балкану”, истакао је Вучић.

Прави разлози блокаде депоније у Винчи о којој ћуте сви медији!

deponija-vinca_660x330Поводом вишедневне блокаде депоније у Винчи од стране грађана тог насеља о којој ниједан медиј у Србији није објективно извештавао, информативна служба Српског сабора Заветници ступила је у контакт са организаторима протеста и са правним заступником грађана, Душаном Младеновићем, обавила разговор о мотивима блокаде.

Шта су разлози вашег протестног окупљања и блокаде депоније у Винчи, на којој се одлаже отпад из свих делова града?

– Разлог протеста је постављање далековода са штетним јонизујићим и нејонизујићим зрачењем кроз насеље поред највеће основне школе у Србији (2.500 ђака!), преко највећег обданишта у Србији (400 деце!) и то без знања, без воље и без сагласноти грађана чиме су основна загарантована и неприкосновена (уставна) права сваког људског бића у целом свету и то право на живот и здравље чак и присилом и застрашивањем згажена – застрашујуће!

– Да ли Вас је обишао неко од надлежних из општинске и градске власти?

– Из градске власти нас није обишао нико, а из општине јесте једанпут и то првог дана у преподневним сатима и то неко који се чак није ни представио али који је у име општине тражио да деблокирамо депонију што смо, нормално и одбили и више нико током 5-то дневног протеста са напоменом да Град Београд као ни Општина Гроцка нису надлежни око било каквог одлучивања у вези присутног проблема јер је почетне иницијалне одлуке донела Влада почев од давне 1986-те године (?!) са потврђивањем тих одлука задњи пут 2008-ме године. а на основу чега је поступало ЈП“ЕЛЕКТРОМРЕЖЕ СРБИЈЕ“ у сарадњи са Министарством инфраструктуре и Министарством животне средине, рударства и просторног планирања (Оливер Дулић ?!) 2009-те године! Дакле Влада и ресорно садашње Министарство рударства и енергетике (предходно Министарство енергетике и заштите животне средине) су надлежни а којима смо се обраћали небројено пута са потпуним досадашњим игнорисањем!

– Да ли је тачно да сте својом вољом обуставили блокаду депоније како се то у медијима преноси?

– Блокада је петог дана око 18 часова разбијена (полицајци су физички подизали људе, жене и децу са улице и носили их на тротоар!) од стране 150-200 полицајаца интервентне бригаде који су својим кордоном обезбеђивали слободан пролаз возилима ЈПГрадске чистоће и што обезбеђују и дан данас и који су могли да се виде дан-ноћ током свих ових протеклих 2 дана и 2 ноћи након што су се грађани повукли, ха !!!

– Какви су ваши даљи планови и очекивања?

Планови су једноставни: искористиће се овај моменат кишних дана за нашу реорганизацију и да се људи мало опораве од предходног 5-то дневног даноноћног протеста па се протест наставља са тиме да постоји неколико изузетно квалитетних идеја даљних акција а о чему ће те бити обавештени на време са основним омасовљењем протеста у чему ће нам бити потребна подршка и учешће свих добронамерних грађана. Очекивања су једноставна, а то је потпуно испуњење нашег основног и јединог захтева за уклањање трасе далековода ван насеља и то на сигурносну удаљеност од најмање 1 км. Уколико се правним средствима не буде добило измештање трасе, обратићемо се и Међународном суду за људска права у Стразбуру јер овакво поступање државе према сопственом народу је срамотан за цео свет !!!

разговор водио: Ведран Ћосић

Смањене субвенције социјално угроженим грађанима!

10370685_10201761293345393_270626579_n Мере штедње настављају да погађају најугроженије социјалне слојеве у друштву! Након смањивања надокнада породиљама у Београду, новоформирана градска власт на челу са градоначелником, Синишом Малим, смањила је субвенције и социјално угроженим породицама, међу којима је налазе ратни војни ветерани и инвалиди. У писму које је Град Београд упутио угроженим породицама наводи се да је због тешке финансијске ситуације у градској каси неминовно повећати трошкове комуналних услуга.

09. мај 1999. Дан 47: НАТО напад на Ужице и Ваљево; бомбардован хуманитарни конвој из Румуније

Четрдесет и седми дан крваве НАТО агресије на Савезну Републику Југославију обележили су жестоки ваздушни напади на градску и саобраћајну инфраструктуру у Ваљеву и Ужицама, док су се снажне експлозије НАТО бомби чуле на планини Голеш у општини Љиљан и на ширем подручју општине Дечани на Косову и Метохији.

Неколико снажних детонација чуло се и на Космају. Стручњаци министарства унутрашњих послова Србије саопштили су да је амбасада Кине у Београду била прецизно утврђен циљ НАТО бомби. По местима где је зграда погођена, специјалисти полиције су оценили да су нападачи „тачно знали распоред просторија у амбасади и да су зато упутили ракете у те делове“. Јапански министар иностраних послова Масахико Комура изјавио је у недељу да је Јапан затражио од НАТО-а да обустави бомбардовање квартова Београда у којима се налазе амбасаде. „НАТО је преценио своје могућности у спровођењу хируршки прецизних напада.“ – рекао је Комура у интервјуу јапанској телевизији коментаришући напад на кинеску амбасаду у Београду.

Специјални изасланик руског председника за СР Југославију Виктор Черномирдин изјавио је да се председник Демократског савеза Косова Ибрахим Ругова изјаснио за аутономију покрајине у оквиру СРЈ и разоружање терористичке Ослободилачке војске Косова.

После разговора са Руговом, који је допутовао из рима у Бон, Черномирдин је руским новинарима рекао да се Ругова „недвосмислено изјаснио за аутономију КиМ у оквиру Југославије“, и да је подржао идеју о међународним снагама на КиМ које би омогућиле безбедан повратак избеглица у јужну српску покрајину.

Амерички милионер, оснивач ТВ-мреже Си-Ен-Ен, Тед Тарнер упозорио је да би агресија НАТО-а на СР Југославију могла да доведе до нуклеарног рата. У обраћању дипломцима Универзитета у Атланти, он је рекао да је као дете током хладног рата страховао да неће доживети да види крај овог миленијума. У шездесетој години, додао је, има иста страховања.

Алудирајући на бомбардовање кинеске амбасаде у Београду, Тарнер је рекао: „Ако бацимо бомбу на руску амбасаду, могли би сутра да будемо у рату са Русијом и Кином, а оне обе имају много нуклеарног наоружања. Могло би да се деси да не дочекамо да видимо крај миленијума.“ Крајем дана НАТО је бомбардовао хуманитарни конвој из Румуније.

08. мај 1999. Дан 46: Бомбардован Камени мост у Нишу; Ђаковица засута касетним бомбама

08. маја 1999. године сазвана је ванредна седница Савета безбедности Уједињених Нација на којој је стални представник Савезне Републике Југославије при том органу Владислав Јовановић изјавио да напад НАТО на кинеску амбасаду у Београду представља „злочин“, чији ће починиоци морати да сносе последице.

Упитан да ли се, по његовом мишљењу, радило о намерном гађању амбасаде, или случајној грешци, Јовановић је одговорио: „Злочин је злочин. Право не познаје институт извињења за злочин. Када почините злочин, можете бити само злочинац и ништа друго“.

Специјални изасланик руског председника Бориса Јељцина, Виктор Черномирдин, допутовао је тога дана у Бон на састанак са немачким канцеларом Герхардом Шредером о могућностима реализације договора Групе 8 о принципима за политичко решење кризе у Југославији.

Тачно два сата након тог састанка на подручју Косова и Метохије дошло је до убиства албанског политичара Фехима Аганија, иначе утицајног члана Руговине сепаратистичке партије “Демократски савез Косова”. У поподневним часовима НАТО пројектилима погођен је Камени мост у Нишу, док је у Богутовцу срушена зграда поште и оближњи градски мост.

Гађани су и пољопривредни комбинати у Ковачици, приликом чега је дошло до знатне материјалне штете, процењене на више хиљада америчких долара. Сличну судбину као Ниш овога пута доживела је Ђаковица, која је тога дана била буквално засута касетним бомбама, које су по међународном праву строго забрањене као средство ратовања.

У Ужицу је уништена зграда поште, а гађани су дом здравља, позориште и библиотека. На мети су били и радио и телевизијски репетитори на Космају и Руднику.

07. мај 1999. Дан 45: НАТО бомбардује кинеску амбасаду; Ниш нападнут касетним бомбама

Злочин НАТО агресора над Србијом и српским народом се наставља. У раним јутарњим часовима графитним бомбама гађана је електрана у Обреновцу, док су се само неколико сати након тог напада на мети НАТО авијације поново нашле зграде Генералштаба, Министарства одбране, Владе Србије, савезног МУП-а и хотела Југославија у Београду.

Мимо свих правила обичајног међународног права о неповредивости страних амбасада током оружане ваздушне агресије НАТО злочинци бомбардовали су тога дана зграду амбасаде Народне Републике Кине на Новом Београду. Зграда амбасаде погођена је са три пројектила, односно јужни део зграде погодиле су две ракете- једна последњи спрат, а друга приземље. Трећи пројектил срушио је приземље и подрум западног дела здања, док су све помоћне зграде у дворишту амбасаде потпуно уништене.

У том стравичном нападу четири особе изгубиле су живот, а њих петоро задобило је тешке телесне повреде. Међу погинулима били су и Синг Синг и Ђи Ђинг, дописници кинеских националних новина.

Бомбардовањем кинске амбасаде озбиљно су оштећени и објекти у њеној непосредној близини, међу којима је највећа штета задесила управо зграде “Енергопројекта” и стамбено-пословног центра “ЈБЦ” (Ју бизнис центар). Тог 07. маја, после бесане ноћи, током које су се авиони НАТО-а на град обрушавали неколико пута, многе Нишлије су се запутиле у набавку на централну пијацу.

Тачно у 11 часова и 20 минута, готово истовремено су се зачуле сирене за ваздушну опасност и прве детонације. У трену се дигао велики облак прашине изнад Горице и Делијског виса, одјекивале су експлозије у северозападном делу града. Куљао је дим из круга Клиничког центра и околине великог здравственог центра, прштало је по Чаиру, око зграде Универзитета (Бановине), на Градској пијаци и оближњим улицама. Зачули су се јауци и запомагање.

Са мотороле, у једном склоништу, у близини Позоришта лутака и недалеко од Клиничког центра, стизале су вести о ужасу, о погинулима и рањенима од дејства касетних бомби код Бановине и Клиничког центра. У Шуматовачкој, улици Љубе Дидића и Чаиру од касетних пројектила погинуло је много људи, међу њима и особа у деветом месецу трудноће. Као покошени падали су људи поред пијачних тезги, мртвих је било у двориштима породичних кућа уз Клинички центар, горели су аутомобили на паркингу болнице и у околним улицама. У нападу касетним бомбама на Ниш погинуло је 17 цивила, док је чак 70 особа рањено, међу којима је преко 20 цивила задобило веома тешке телесне повреде.

06. мај 1999. Дан 44: Бомбардован железнички мост код Ватинe; жестоке борбе између ВЈ и ОВК

Другог дана седме недеље НАТО напада на Југославију “савезничке силе” жестоко су бомбардовале саобраћајну инфраструктуру у околини села Ватине, приликом чега је једна од НАТО бомби потпуно уништила железнички мост на прузи Београд-Букурешт.

Само неколико сати након тог ужасног напада НАТО агресори  бомбардовали су насеље детелинара у Новом Саду где је током самог напада повређено више од 40 особа.

У Бриселу, престоници западне ЕУ демо(н)кратије, одржан је састанак челника злочиначког НАТО пакта на којем је донет закључак, да ће агресија на СРЈ бити обустављена уколико дође до евентуалног изгласавања резолуције Савета безбедности УН о политичком решавању тзв. косовске кризе и тек након “јасно зајамченог повлачења српских војних, полицијских и паравојних снага са подручја Косова и Метохије”.

Министри иностраних послова седам најразвијенијих земаља Запада и Русије (Г8) сагласили су се у Бону о принципима којима ће се руководити у даљим политичким напорима за окончање рата на КиМ. Усвојеним принципима се захтева: 1) брза обустава насиља на КиМ која се може међународно проверити, 2) повлачење свих војних и паравојних снага са КиМ, 3) међународно безбедносно и цивилно присуство на КиМ уз мандат УН које би омогућило безбедни повратак избеглица и 4) преговори о остваривању аутономног статуса за КиМ, уз очување територијалног интегритета СРЈ.

Руски председник Борис Јељцин оценио је да је његов специјални изасланик за Југославију Виктор Черномирдин успео да приближи ставове НАТО-а и председника СРЈ Слободана Милошевића. Одмах након тог саопштења уследила је изјава комесара УН за избеглице Садаке Огата, која је поручила да су неопходне међународне војне снаге које ће обезбеђивати повратак избеглица на КиМ.

Споменути треба и догађаје на линији одбране Раша Кошаресу, где су јединице Војске Југославије кренуле у жесток контранапад на позиције терористиче ОВК, које је ова злочиначка паравојна формација заузела још 9. априла. Уследила је крвава битка са великим губицима на обе стране али упркос одлучном и храбром боју јединице ВЈ нису успеле заузети подручје Раша Кошарес.

Према проценама покрајинских власти Северне Србије (Војводине), које су саопштене тога дана, на територији те српске покрајине направљена је штета у износу од преко шест милијарди (тадашњих) марака, и то само у прве четири недеље НАТО агресије на СРЈ.