Категорија: Хронологија бомбардовања

04. мај 1999. Дан 42: Сећање на хероја одбране, пуковника Миленка Павловића

Четрдесет и други дан НАТО агресије на Савезну Републику Југославију обележили су значајни политички догађаји у земљи и свету.

Шеф југословенске дипломатије, Живадин Јовановић, је америчкој ТВ мрежи Си-Ен-Ен изјавио, да је у нападима НАТО на Југославију за само 41 дан бомбардовања погинуло више од 1.200 људи, док је њих 5 хиљада тешко рањено. У изјави такође стоји, да је погођено више од три стотине школских објеката, док су три радио-телевизијска центра потпуно уништена.

Истога дана НАТО пакт је и званично потврдио тзв. “приближавање ставова” са Русијом и саопштио да ће бомбардовање прекинути када се увери, да је председник Слободан Милошевић обуставио акције на Косову и Метохији и да повлачи своје снаге. Само неколико сати након тог извештаја председник Милошевић сусрео се са највишим војним и полицијским функционерима којима је у надлежности одбрана земље на простору КиМ. Констатовано је да су „потпуно уништене јединице, штабови и инфраструктура терористичке ОВК и да на читавој територији Косова и Метохије функционише цивилна власт.“

Руски министар одбране, Игор Сергејев, предложио је слање војних снага на подручје КиМ, које би чиниле трупе из земаља северне Европе и оних које не учествују у ваздушним нападима на СРЈ. Истовремено, амерички Сенат се изјаснио против усвајања резолуције којом би председник Бил Клинтон добио овлашћење да у агресији на СРЈ употреби „сву неопходну силу“.

У касним поподневним часовима бугарски парламент одобрио је НАТО-у употребу ваздушног простора Бугарске за ваздушне нападе на СРЈ.
Према подацима УНХЦР-а, издатих 4. маја 1999. године, од почетка агресије подручје КиМ је напустило око 875.000 људи, од којих се 677.000 налази у суседним земљама.

Тај крвави 4. мај Србија и српски народ упамтиће и по храброј акцији пуковника Војске Југославије, Миленка Павловића, команданта 204. ловачког пука ратног ваздухопловства, који је погинуо у жестоким борбама са ескадрилом агресорских НАТО авиона на небу изнад Ваљева.

Он је управљао једним од свега 14 авиона МиГ-29 који су имали неке шансе да се супротставе авијацији НАТО од чак 600 летелица.

На радару је показивало стотинак непријатељских правих и лажних циљева, а на другој страни био је Павловић – сам!

Погинуо је после 12 минута, уз речи: „Имам их, имају и они мене!“ За своје дело никада није проглашен херојем, а постхумно је одликован Орденом за храброст и Златном летачком значком.

Када је 4. маја 1999. стигло наређење о полетању на НАТО авионе који су надлетели Ваљево, пуковник Павловић је дежурао на измештеном командном месту у Старој Пазови, али је тражио да млађи колега не полети.

Он је том приликом рекао:

„Децо, нећете ви да гинете, ја ћу!“ – извукао је из кокпита младог пилота и одлетио пут родног краја, где је херојски и погинуо на данашњи дан.

Вечна ти слава и хвала српски хероју одбране!
Твој народ те никада неће заборавити!

2. мај 1999. Дан 40: Људске жртве су за НАТО само колатерална штета

Београд и шира околина су у мраку. Како нам јављају наши читаоци из Обреновца, где се налази главна термолектрана, на небу су се непосредно пре нестанка струје видела четири блеска. Званичног објашњења о узроку нестанка струје још нема.

Судећи по информацијама које смо добили од наших читалаца за сада је сигурно да је цела Војводина у мраку, као и Ваљево, Смедерево и Велика Плана, што чини више од пола Србије.

Случајно или не, али Србија је остала у мраку оног тренутка када је стигла вест да су тројица америчких војника који су пуштени данас на слободу, безбедно допутовали у Немачку.

Срушена су два моста у крушевачкој општини – на реци Расини код села Бивоље и на Јужној Морави у селу Ђунис према Алексинцу. У недељу, у 1,50 сати на Рафинерију у Новом Саду испаљено је 11 пројектила. На мети су била и пожешка села Здравчићи и Глумач.

Два пројектила пала су на већ уништено „Југопетролово“ складиште у Здравчићима, док је један пројектил директно погодио породичну кућу Жарка Ђокића у Глумчу и потпуно је уништио. Бомбардовано је и село Витановац код Краљева, и том приликом лакше је повређено пет особа. У недељу око два сата, у околини Сомбора, одјекнуле су четири детонације. У 2,10 сати један пројектил испаљен је на подручје између насеља Сурчин и Јаково. Истовремено, јаке детонације чуле су се у рејону села Шимановци у Срему.

У Нишу су се око два сата чуле две-три детонације које су допирале с подручја Крушевца, Прокупља и Куршумлије. У недељу у 21.50 НАТО авијација је поново гађала Рафинерију нафте у Новом Саду. Након 12 напада, рафинерија је потпуно онеспособљена за рад. Огромни облаци црног дима надвили су се над градом услед пожара који букти већ више од 24 сата.

НАТО је признао одговорност за напад на аутобус „Ниш експреса“ у којем је убијено 47, а рањено 16 особа, али је изнео тврдњу да је на мети био мост, а да је аутобус „случајно погођен“. “Људске жртве су само колатерална штета.“

РТС је емитовала у недељу снимак америчког авиона Ф-16 који је у суботу увече оборен у селу Накучани код Шапца. У извештају државне телевизије наводи се да је ВЈ блокирала подручје и да се интензивно трага за пилотом који се, према изјавама очевидаца, катапултирао након што је летелица погођена.

РТС је, позивајући се на незваничне информације, навела да је приликом акције спасавања пилота оборен најмање један хеликоптер с 20 командоса. Поред авиона Ф-16, за само 24 сата, НАТО авијација изгубила је и авион харијер, који је пао у Јадранско море. Представник за штампу НАТО Џејми Шеј изјавио је да је Харијер, из састава маринаца, пао прекјуче у 14,15 сати у воде Јадранског мора, четрдесетак километара од италијанске луке Бриндизија. Шеј је прецизирао да је авион био у саставу америчких снага стационираних у Македонији и да је био на „вежби“.

Неке агенције, међутим, јављају да је авион био у шпијунској акцији. Један амерички борбени авион А-10, у оквиру НАТО авијације, принудно се у недељу спустио на аеродрому у Скопљу, саопштио је представник Алијансе у Македонији. Портпарол НАТО Ерик Могнот избегао је да каже у каквој је мисији авион био и да ли је погођен. Он је само рекао да се авион присилно спустио због „техничких проблема“.

24. април 1999. Дан 32: На удару Алијансе Ниш, Приштина и Нови Сад; у Београду протести против НАТО-а!

На подручју Новог Сада пало је осам пројектила од којих су неки потпуно уништили већ разорена постројења Рафинерије. На подручје Ниша испаљено је 26 пројектила. Једна особа је повређена, а прекинуто је снадбевање водом и електричном енергијом једног дела града.

Око три сата ујутру погођено је складиште горива у Богутовцу. Један пројектил пао је у селу Брезна у општини Горњи Милановац и разорио једну кућу. Више од 20 пројектила пало је на подручју Новог Пазара. Причињена је огромна материјална штета.

Више од 20 пројектила пало је исте ноћи и на подручје Приштине. На мети су били приштинско излетиште Грмија, аеродром Слатина, насеље Белаћевац и шире подручје планине Голеш. бомбардовање овог подручја настављено је и у суботу пре подне кад је за само пола сата испаљено двадесет пројектила.

Бомбардовањем на подручју Лесковца оштећено је око 500 кућа. У Јадру су испаљена 24 пројектила на планину Гучево и оштећен планинарски дом где су биле смештене многобројне избеглице, а уништени су и телевизијски релеји и велики антенски стуб. У бомбардовању ромског насеља Бардерана у близини призренске касарне погинуло је 4, а рањено 20 особа, углавном ромске националности.

Јединице Противваздушне одбране Ратне морнарице су у суботу између 21 сат и 21:30 снажно дејствовале против НАТО авијације која је надлетала Боку Которску. Из рушевина зграде Радиотелевизије Србије у Београду погођене 23. априла, извучено је шест погинулих. Генерални директор РТС Драгољуб Милановић изјавио је да је у тренутку бомбардовања у згради било више од стотину радника телевизије.

Непрегледна колона од бар тридесет хиљада људи прошла је центром Београда. Са свећама и цвећем у рукама Срби су изразили свој неми протест и огорчење због безумног НАТО ракетирања. На хиљаде молитви уздигло се пут неба са једним јединим питањем: ЗАШТО? ЗАШТО БОМБЕ НА НЕДУЖНЕ? Кренуло се са Трга Републике, није било концерта, није време за песму.

-Као што видите “Рибља Чорба“ је ту, али нећемо свирати, кренимо у миру пут цркве Светог Марка, покажимо свету величину српске душе – позвао је окупљене Бора Ђорђевић.

Са натписом “Београд је свет“ на челу колоне људи су тихо кренули ка згради државне телевизије. Са њима и чланови градске Владе, савезни министар информисања Милан Комненић, многобројне јавне личности…
“Величанствени скуп у напаћеном Београду“, диктирао је у камеру енглески новинар.

“Не праштај им Боже, јер знају шта раде“, писало је на једном од транспарената.

Југословенски амбасадор у Москви Борислав Милошевић изјавио је да председник СРЈ Слободан Милошевић није забринут за своју безбедност и да неће преговарати са НАТО све док се не окончају ваздушни напади на Србију. Он штити интересе своје земље и народа, и то му је највећа брига – рекао је Милошевић у емисији америчке ТВ мреже ЦНН “Лари Кинг уживо“.

Одговарајући на питање о могућности да НАТО предузме копнену операцију против Југославије, Милошевић је рекао да је Србија спремна да дочека те трупе.

Грчки председни Костас Симитис позвао је чланове НАТО-а да учине више на налажењу политичког решења сукоба на Косову.

-Ваздушни удари нису довели до заустављања етничког чишћења, већ су га појачали – прецизирао је Симитис. Он је у Вашингтону, где присуствује самиту НАТО-а додао да агресија на СРЈ, такође, није довела до смањења популарности југословенског председника Слободана Милошевића у земљи.

22. април 1999. Дан 30: Бомбардовано српско избегличко насеље код Ђаковице!

НАТО авијација бомбардовала је 30. дана агресије подручја Београда, Ваљева, Новог Сада и Приштине. Материјална штета је огромна. Неколико особа лакше је повређено у Ваљеву кад је, по пети пут, бомбардована фабрика “Крушик”. Оштећена су околна насеља, Железничка станица и болница.

С двадесетак пројектила, у четвртак, око 00,45 сати, гађан је аеродром у Батајници. У Новом Саду се, у 00,34 сати, чула потмула детонација, после чега се из правца Фрушке Горе видео одсјај пламена. Шире подручје Приштине било је на мети у среду око 10 сати.

После бомбардовања избегличког, “Мајиног насеља ” код Ђаковице, кад је погинуло 10 и рањено око 20 цивила, идентификовано је пет тела, међу којима и тело једног седмогодишњака. У овом избегличком насељу живели су Срби који су протерани из Хрватске 1995. године.

Уништена резиденција председника СРЈ
У 3.15 сати, с три пројектила, погођена је резиденција председника СРЈ Слободана Милошевића у Ужичкој 15 на Дедињу. Председник Републике и његова породица нису се налазили у тренутку напада у кући, која је потпуно уништена.

Негде око четири сата изјутра зачуло се неколико страховитих детонација, сведоче очевици. У бившу Титову резиденцију која је од његове смрти годинама била празна председник Милошевић с породицом уселио се после темељног реновирања децембра 1997. године. Једно од најграндиознијих београдских здања изградио је 1933. угледни београдски инжењер Александар Ацовић. На свом имању у тада Румунској улици број 15, овај власник неколико рудника подигао је велелепну једноспратну вилу. У земљишне књиге као породична кућа уписана је на име инжењера Ацовића и његове супруге Јелице. После Јеличине смрти 1936. године њена половина иметка књижи се у корист малолетних синова Радисава и Милоша.

Пред сам Други светски рат у дворишту виле изграђено је једно од најсигурнијих склоништа у коме је непосредно после априлског бомбардовања Београда одржана прва седница Владе генерала Душана Симовића. Крајем априла 1941. године у Ужичку 15 усељава се цивилни командант Србије Франц Нојхаузер. Недуго затим у вилу се усељава фелдмаршал Александар Лер, командант југоистока Трећег рајха. Октобра 1944. године у операцијама око Београда партизански пуковник Љубодраг Ђурић пробио се до Дедиња. Велико интересовање ослободилаца побудила је зграда у Румунској 15. У њу се одмах уселио Штаб прве армијске групе, а већ 23. октобра 1944. вилу инжењера Ацовића насељава Јосип Броз, где само два дана касније прима рапорт Пеке Дапчевића. Седми београдски суд 4. јануара 1946. године доноси решење којим половину куће у Ужичкој 15 у власништву Александра Ацовића ставља под секвестар.

21. април 1999. Дан 29: Са три пројектила гађана зграда ”Ушће”.

Око 00:20 по четврти пут бомбардована је фабрика „Крушик“ у Ваљеву, са осам пројектила погођен је у део засађен шумом тако да је избио велики пожар. Две особе су повређене, а оштећена је болница и неколико околних насеља.

Око 00:40 бомбардована је околина Чачка, а погођена је Самаила 15 километара југоисточно од града.

Око 1:00 се у Краљеву чуло неколико детонација из правца Мрсаћ.
Око 2:40 бомбардован је Нови Сад, а погођен је нафтни комплекс, рафинерија нафте и друмско-железнички мост између Новог Сада и Петроварадина.

Неколико детонација чуло се и из правца Фрушке горе, а погођен је и предајник радио-телевизије Србије на Иришком венцу.
Око 2:47 бомбардован је мост на Дунаву код Бешке између Београда и Новог Сада. Један пројектил пао је на 100 метара од манастира Ковиљ.
Око 3:00 бомбардовано је избегличко насеље Ђаковица. Најмање десет цивила је погинуло, а више од 16 рањено у бомбардовању избегличког насеља у близини Ђаковице. Злочиначка НАТО авијација је ово насеље у којем су биле смештене породице Срба избеглих из Хрватске гађала са осам пројектила. Читаво насеље је изгорело.

Око 3:15 са три пројектила бомбардован је у Новом Београду пословни центар „Ушће“. Материјална штета је огромна. У овој згради су се налазили РТВ станица Пинк и Кошава и још двадесетак фирми, као и предајник БК ТВ.

Око 3:16 је по трећи пут бомбардована Новопазарска бања, а погођена је болница за лечење мишићне и неуромишићне болести.
У среду у јутарњим часовима на мети је био репетитор на Мокрој Гори, педесетак километара од Приштине.

Преглед разарања цивилних објеката на територији СРЈ као последица варварске и криминалне агресије НАТО од 24. марта до 20. априла 1999. године подељен је у среду на конференцији за новинаре. У Прегледу се наводи да је у Југославији у ваздушним ударима НАТО погинуло 500 цивила, а више од 4.000 је задобило озбиљне повреде.

У том периоду, Северноатлантска алијанса извела је преко 7.000 криминалних напада на територији СРЈ у којим је учествовало 700 ратних авиона, од којих 530 борбених, испаљено је више од 2.000 крстарећих ракета и бачено преко 6.000 тона експлозива. Од последица рата угрожено је три милиона деце, а више милиона људи изложено је отровним гасовима. Уништено је 11 мостова, а 14 је оштећено и оштећено 12 железничких пруга и станица, шест главних путева и седам аеродрома.

Погођено је 16 болница и здравствених установа, више од 190 школских зграда као и десетине хиљада јавних установа и стамбених објеката.
Бакља од 23 спрата: Нисам могао да верујем. Чуо сам само ужасан фијук и са колегом залегао за прво дрво. Гледао сам то чудо како пролеће неколико метара изнад мене и зарива се у зграду ЦК. Само што сам подигао главу, грунула је и друга! За њима, трећа и четврта! Ово је импресија Леонарда Денчића, радника пицерије Астерикс који је са колегом у време напада на зграду Пословног центра ”Ушће” пошао до оближњег киоска да купи доручак.

У хладно априлско праскозорје зграда и простор око ње деловали су сабласно. Прва четири спрата разрушена. Улегнути метал као да га је пресовала тешка преса. Около гомила стакла, метала, бетона и ватрогасци са шмрковима. Горе у ватри и диму су радио и телевизијски студији. И можда, људи који су до пре петнаест минута пуштали програм. Црни екрани на каналима РТВ Кошава, Пинк, БК. Нема извињења због прекида програма. Ту су и пословне просторије двадесетак фирми. Горе на 17. или 18. спрату, тешко је проценити, пламти ватра у десном углу. С времена на време уз језив прасак сурва се откинути метал и стакло. Џиновска зграда као да се увија и умире.

Шмркови дотле не могу допрети. Довлаче се дизалице, покушава се доскочити ватреној стихији.
Два француска војника у саставу трупа НАТО у Македонији рањена су када су мештани села Кучевиште, 15км северно од Скопља каменовали конвој возила којим су војници пролазили кроз то насеље, изјавио је представник НАТО у Скопљу. Становништво је засуло каменицама колону од три војна возила која се кретала кроз село и војници су, спашавајући живу главу, морали да побегну из једног џипа у колони, рекао је Треј Кејт, званичник снага агресорске западне алијансе у Македонији. Том приликом, војни џип типа П4 је запаљен, рекли су надлежни из француског војног контигента.

Бугарски Уставни суд оценио је да Устав допушта уступање бугарског ваздушног простора НАТО-у без одобрења парламента. У оцени Суда наводи се да ратификовани међународни уговори, то јест споразум о уласку Бугарске у програм ”Партнерство за мир” који предвиђа прелазак или боравак страних трупа у Бугарској не изискује додатно слагање парламента са сваким појединачним транзитом или прелетом снага НАТО-а преко бугарске територије.

20. април 1999. Дан 28: Стравичан напад НАТО-а на Ниш, бомбардоване болнице, школе и обданишта!

Авијација НАТО је, 28. ноћи агресије на СРЈ, бомбардовала искључиво насељена места, привредне и инфраструктурне објекте у готово свим већим градовима у Србији. Две особе су погинуле, а више од 20 повређено.

Дуванска индустрија из Ниша онеспособљена је за производњу. Срушено је десетак кућа, а више их је оштећено. У нападу на Ваљево, у 3,17, по трећи пут је бомбардована фабрика “Крушик”.

Оштећен је мост код Доње Бистрице који је повезивао Прибој, Пријепоље и Нову Варош. Уништена је земаљска сателитска станица “Југославија” у Приликама код Ивањице. Гађано је и шире подручје Златибора, Торник и Чигота. Снажна детонација чула се и на планини Рудник.

У околини Краљева одјекнуло је неколико детонација и оштетило неколико кућа. Пројектили су пали и на шире подручје Богутовачке бање.
Око 2,50 у ширем подручју Београда одјекнуло је неколико детонација, а на мети је опет била Батајница. Од 3.40 до 4.50 бомбардовани су Куршумлија и околина. Погођене су производне хале Металне индустрије “Металац”. Велику штету претрпео је и манастир Светог Николе из 12. века. У 8.05 бомбардован је центар Бујановца.

У Приштини се од 1,50 до 2,20 чуло више снажних детонација, а на мети су били рудник Белаћевац и село Лукаре. Од 2,35 до 2,40, у ширем подручју града чуле су се још две снажне детонације.

Око осам сати пет пројектила пало је на подручје излетишта Грмија, приликом чега је једна особа погинула. Нешто после 10 сати, погођен је аеродром Слатина. У 11,40 часова мета су поново били аеродром и излетиште. У 11,05 с два пројектила гађан је површински коп Белаћевац.

Информативна служба Крагујевачког корпуса ВЈ саопштила је да је ПВО ВЈ оборила два непријатељска авиона која су, највероватније, пала на простору Чумић-Рудник-Топола.

Уништен је један пројектил на подручју Горњег Милановца, а у атару села Обреж у варваринској општини оборена су два пројектила, док је у близини Великог Гркљана, двадесетак километара од Крушевца, пао један неексплодирани пројектил.

У винограду у хрватском месту Шаренграду, око два километра од хрватско-југословенске границе, пронађена је неескполодирана ракета коју је погодила ПВО ВЈ. Неексплодирана ракета пала је и у селу Глоговице код Алексинца.

НАТО авиони сејали су страх и зло у ноћи између понедељка и уторка, сручивши пројектиле на нишко стамбено насеље “Шљака” које је у граду препознатљиво по надимку “сиротињско предграђе”. Десет кућа је потпуно уништено, још дванаест тешко оштећено. Од бомби које су се сручиле на сиротињско предграђе Ниша дванаест становника је повређено, од којих је троје задржано на лечењу у Клиничком центру.

Од куће породице Станковић на коју је пала бомба остао је кратер 15 метара широк и када су сви мислили да су власници нестали заједно са кућом испоставило се да су живи, пошто су у последњем тренутку одлучили да ноћ проведу у склоништу.

– Чули смо јаку детонацију, стали смо између врата, али од удара који нас је бацио на земљу мужу је изломљена рука. Кућица је сва растурена, нема ничега. У нашу авлију пала је бомба, све је затрпала, чули смо једну детонацију, па другу. Нисам знала где се налазимо. Испадали су прозори и врата, к’о очи из главе. Све што год имамо срушено је. Шта да вам кажем, страшна слика. Да дође Клинтон да види, да тако његово дете кука, да бог да, па никада не ућутало. Шта направи од нас, видите и сами. Колико времена и рада смо уложили у све што смо стекли. Немам где да се вратим, нема ни куће, нема ни пред кућу. Ја мислим да је ово крај живота – описује ту стравичну ноћ Јаворка Минић.

– Кад је прва бомба пала синуло је као усред бела дана. Други пут прошао је наш авион и тада ми је зазвонио телефон, кренула сам да се јавим. Одјенула је детонација, све је попадало, прозори, врата. Ребра су ми поломљена. Једна комшиница је запомагала, јер су им се заглавила врата па нису могли да изађу. Истрчали смо напоље и имали шта да видимо – нема комшијине куће. Шта је тај Клинтон направио није нико други направио – присећа се Нада Лукић (61) која због прелома ребара лежи у Клиничком центру.

Златица Станковић, чија је кућа тешко оштећена али је она сама остала неповређена, каже да ју је спасао јорган у који се увила и легла испод стола.

– Први пут сам остала у кући, рекла сам не идем па како ми је суђено. Када је припуцало схватила сам да морам нешто да учиним. Увила сам се у јорган и легла испод стола, што ме је спасило да не настрадам од огромне срче која се сручила свуда около. Молила сам бога да ме спаси, онда сам осетила заглушујући прасак изнад главе. Тада је била погођена трећа кућа од мене.

19. април 1999. Дан 27: На мети поново мостови и други цивилни објекти

Злочиначка НАТО авијација напала је у ноћи између недеље и понедељка више циљева у Србији. Поред велике материјалне штете жртава и повређених срећом није било. На мети су била подручја Приштине, Новог Сада, Суботице, Бачке Паланке, Сремске Митровице, Краљева, Параћина и Обреновца.

Три детонације чуле су се око 1.20 на подручју Сремске Митровице. Рушилачки авиони покушали су да сруше мост ”25. мај” на Дунаву који Бачку Паланку повезује са Илоком. У Новом Саду је у понедељак у 1:30 погођена зграда извршног већа Војводине.

Подручје североисточно од центра Параћина погођено је у исто време са 11 пројектила, где су избегличка насеља. Десет минута касније бомбардовано је шире подручје Суботице. Више детонација чуло се у то време и југозападно од Краљева, из правца села Богутовац. На подручју Богутовачке Бање погођено је више друштвених објеката, а страдале су и приватне куће.

Тешко је погођен хотел ”Минерал”. У понедељак око 1.50 детонације су се чуле у Баричу, у општини Обреновац. Око 10 часова гађан је репетитор на Мокрој Гори, а око 12 часова брдо Голеш. У Лесковцу се око 10 сати чула једна детонација.

Бела кућа је изнела детаље о ванредним средствима у износу од шест милијарди долара које је затражила од Конгреса као подршку за нападе на Југославију и ”хуманитарне операције”.
Укупна сума износи 6.049 милијарди долара.

Француски министар иностраних послова Ибер Ведрин изјавио је да су све владе земаља НАТО одбациле могућност копнене интервенције на Косову и додао да НАТО неће радикално мењати стратегију ваздушних напада против СР Југославије. Ведрин у интервјуу за Интернешнел хералд трибјун је навео да ће копнене трупе бити послате на Косово само у оквиру политичког решења које би требало да буде постигнуто под окриљем СБ УН.

18. април 1999. Дан 26: Бомбардоване рафинерије у Панчеву и Новом Саду; НАТО прети копненом инвазијом!

У недељу увече са 12 пројектила гађано је подручје Приштине (брдо Голеш и аеродром Слатина). На мети су били и угљенокоп Белаћевац, насеље Баир у близини Косовске Митровице и Подујево. На магистралном путу Куршумлија-Приштина гађан је мост у селу Висока.

У Панчеву је са неколико пројектила бомбардована рафинерија нафте, затим азотара и петрохемија. У Новом Саду бомбардована је рафинерија нафте. У Београду је бомбардована Батајница где је од силине детонације оштећена већина зграда. У Ужицу бомбардованo стамбено насеље. У Куршумлији бомбардован мост и манастир свете Богородице. Бомбардован сјеверозападни дио Приштине и село Чичевица.

Југословенски режисер Срђан Хаџић, добитник специјалне награде на првом Међународном фестивалу војног филма ”Мир кроз партнерство”, одлучио је да због злочиначке агресије НАТО на нашу земљу тај трофеј врати организаторима фестивала. ”Одричем се признања које ми је доделило Удружење војног филма западних земаља, чланица НАТО-а јер та злочиначка организација сада убија мој народ, руши наше болнице, школе, станове, фабрике и највредније културно-историјске споменике европске и светске баштине”, истиче Хаџић у писму. Хаџић је награду добио за филм ”Збрињавање психотрауматизованих особа у рату”.

Руски министар одбране Игор Сергејев изјавио је да НАТО припрема наставак агресије на СРЈ копненим снагама. ”Ствари изгледају као да се припрема копнена операција”, изјавио је Сергејев након састанка са руским председником Борисом Јељцином. Према његовим речима, бомбардовање СРЈ погађа привреду, цивилне циљеве, енергетски сектор, фабрике и телекомуникације, али не и војне циљеве.

17. април 1999. Дан 25: „Децу вам нећемо опростити!“

Милица Ракић коју су НАТО кукавице убиле на данашњи дан 1999. године постала је символ српског страдања.

Милица Ракић је рођена у зору 9. јануара 1996. год. Њен Брат Алекса је био невероватно срећан када је добио млађу сестру. Милица је убијена 17. априла 1999. год. у 21:45. У малом купатилу у улици Димитрија Лазаревића Раше број 8, први спрат, Батајница. Шрапнели су разбили мали прозор и поцепали завесу. Милица је седела на својој ноши, мајка Душица је напустила купатило само пар тренутака пре да малој Милици припреми кревет… Да је смести на спавање. Врата купатила су била отворена, и шрапнели су пролетели право кроз врата купатила. Било је то јуче поподне. „Моје сестрице више нема” каже он. Када је пуна стакла. Лавабо је разбијен, плочице изломљене. „А њена мала главица…” чуло се из суседне просторије. Изненадна експлозија, ништа се претходно није чуло. Фасада куће је сва у рупама зграде у броју 8. „Потрчао сам бос у купатило” каже Жарко. Размишља о речима које је изрекао. Затим, окреће главу у страну. Његов поглед сусреће Душичин. Гледа у нас. „Узео сам је, стрчао низ степенице, улетео у кола… Наставио сам да возим, иако сам знао да је мртва. Возио сам. У болници, узели су је од мене.” Жаркова сестра Милка Богојевић, професор: „Чула сам детонације. На радију су рекли да су гађали Батајницу. Моја снаја Душица се јавила на телефон. Рекла је: Милица је погођена. Нисам тада знала шта то значи… Сада знам, и не разумем. Оставила сам сина Илију, шестогодишњака — Миличиног брата. Она му је била најближа… Свима сам рекла да му ништа не говоре. Рекла сам да ћу му ја рећи ако будем у стању.”

У Батајници је у овом нападу осим Милице Ракић погинуло још 3 особе, а петоро људи је повређено. У исто време осим подручја Батајнице, НАТО авијација гађала је и брдо Стражевица у београдској општини Раковица. По ободима Београда се видело снажно дејство противваздушне одбране. У последњем нападу НАТО авијације на село Пријановићи код Пожеге, лакше телесне повреде задобио је мештанин Мирослав Милић. Пројектили НАТО у један сат после поноћи погодили су рафинерију нафте у Новом Саду где је избио пожар од којег се у целом граду осећала паљевина нафте, осам особа је повређено. Злочиначка НАТО армада је у два сата иза поноћи ракетирала привредно срце Ваљева. Са четири пројектила ваздух-земља, фабрика “Крушик“ се нашла у пожару и причињена је велика штета како фабрици тако и околним стамбеним насељима.

Престанак ваздушне опасности после четири дана: У Приштини је у суботу у 06:35, први пут после готово више од четири дана дат сигнал за престанак опасности од ваздушних удара. Упркос даноноћним нападима НАТО агресора на околину Приштине, у граду функционишу сви витални системи и службе.

14. април 1999. Дан 22: Бомбардован споменик на Газиместану; воде се жестоке борбе на Кошарама!

Почетак четврте седмице НАТО агресије на Савезну Републику Југославију обележио је мучки напад на споменик, посвећен палим српским јунацима на Газиместану, који се сматра једним од највећих историјских и културних обележја српског народа.

Споменик и његова околина бомбардовани су са чак 6 пројектила што је проузроковало озбиљну штету на споменику и челичним носачима рефлектора. Знајући да је бомбардовање верских и културних обележја строго забрањено свим актима међународног хуманитарног права НАТО агресори су овај напад ипак намерно извели. Тиме су желели да унизе и униште сваки траг вишевековне српске историје и цивилизације на подручју Западног Балкана.

Тога дана бомбардован је железнички мост на Лиму у близини Нове Вароши, док је у Ваљеву бомбардована фабрика „Крушик“ и највеће градско насеље. Од силне детонације оштећена је пољопривредна школа, док су градској болници нанети озбиљни материјални губици.

Неколико сати након тога село Павловац код Врања гађано је касетним бомбама, приликом чега је страдала једна особа, а једна је тешко повређена.

НАТО агресори бомбардовали су и село Извор код Пирота, док је у близини Рашке са две ракете срушен мост. Око 14 часова у три наврата гранатирана је колона избеглица код села Маданој и Меја, приликом чега је погинула 61 особа, док је њих 36 рањено. Званичници НАТО-а су за овај злочин оптужили Војску Југославије, чиме су показали сав свој неморал и безобзирни цинизам.

Шефови држава и влада ЕУ у Бриселу затражили су да се мировно решење за КиМ, уз обуставу НАТО бомбардовања, нађе кроз усвајање резолуције у СБ УН и успостављањем привремене управе на КиМ, коју би вршила ЕУ. Команда Ратне морнарице ВЈ забранила је саобраћај у територијалним водама СРЈ и унутрашњим пловним путевима на Скадарском језеру и реци Бојани.

Тај дан обележиле су и жестоке битке на подручју Кошара, где је терористичка албанска артиљерија наставила са бомбардовањем позиција ВЈ са Маја Главе и Раша Кошареса, због чега је команда ВЈ одлучила да изведе изненадни контранапад на Маја Главу. Растојање између противника није било веће од 50 метара. Успешном акцијом војници ВЈ успели су да прекину албанско деловање са тог врха. Тиме је фронт на Маја Глави стабилизован до краја рата, без икаквих промена на линијама. Те вечери југословенска влада затражила је од СБ УН да осуди акт агресије који су 09. априла из Албаније починили припадници сепаратистичке ОВК уз подршку албанске војске и НАТО пакта.

Наша ПВО је и овога пута била успешна у одбрани Отаџбине, па су тако тога дана наши војници оборили неколико немачких извиђачких летелица.