Најновија саопштења:
srpski NATO

Ово су последице доношења Закона о сарадњи са НАТО пактом!

Српски сабор Заветници овом приликом разоткрива последице које би наступиле уколико председник Републике Србије донесе Указ о проглашењу Закона о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и НАТО савеза о сарадњи у области логистичке подршке, усвојеног 12. 02 .2016. године већином гласова посланика на седници Народне Скупштине Србије.

Поменути споразум који представља надградњу и јачање политичких и техничко-оперативних односа Србије и НАТО савеза, започетих склапањем СОФА споразума са САД 2006. године и усвајањем ИПАП споразума са НАТО пактом 2015. године налаже Републици Србији мноштво конкретних правних обавеза. Њихово извршење озбиљно би нарушило саме темеље уставно-правног уређења наше државе, угрозило елементарна људска права грађана Србије, довело у питање способност Републике Србије да на свом територију ефикасно спроводи суверену власт и заштити територијални интегритет. У коначној мери ово би довело и до озбиљног нарушавања геополитичке самосталности наше државе у међународној заједници.

Прву у низу последица које би могле неповољно да утичу на правно-политички положај Републике Србије приликом реализације Споразума налазимо већ у одредби члана 2 која утврђује основне принципе сарадње у области логистичке подршке. Наиме, текст одредбе наводи снабдевање, одржавање, набавку робе и услуга, превоз, контролу конфигурације и техничку помоћ као начине сарадње Србије и НАТО пакта, али у исто време допушта и могућност проширења листе тих начина, не наводећи никаква објективна мерила према којима је могуће одредити и ограничити обим и интензитет саме сарадње. Несумњиво је да оваква одредба иде у корист политички, економско и војно јаче стране Споразума, што је у овом случају НАТО пакт који може буквално да изнуди себи повољне начине сарадње, без обзира на интересе супротне стране, Републике Србије. То значи да је хипотетички могуће да начини и конкретне радње кроз које се буде спроводио споразум буду у супротности са српским националним и државним интересима. Споразум као међународни уговор не сме да садржи овакве формулације које негирају принципе правне одређености, сигурности и начело да се сви уговори извршавају у доброј вери.

У наставку испостављамо одредбе члана 4 и 9 Споразума према којима се Република Србија обавезује да ће сносити трошкове у области подршке или услуга које затражи од агенција НСПО и које пружи НСПО, као и трошкове који настану у случају престанка важења сходно члану 14. Споразума. Влада Републике Србије сноси и све ризике који су својствени пружању те подршке или услуга као и финансијске обавезе у погледу трошкова који настану из или у вези са било којом правном одговорношћу коју може да има НАТО и/или НСПО, односно НСПА, приликом извођења активности и/или услуга које затражи Влада Републике Србије. Ни под којим условима овај споразум не предвиђа одговорност НАТО-а и његових агенција за радње које предузму. Имовина и особље НАТО трупа ослобађају се свих облика државних пореза и царина.

Оваквом економском клаузулом према којој стране војне трупе за превоз војног материјала и за обављанње других делатности нису у обавези да плате дажбине и царине већ им се све то омогућава бесплатно, споразум нарушава темеље економске егзистенције српске државе, јер су наши државни органи у обавези да крију те трошкове, иако би то могло да значи смањење социајлних примања оним грађанима који су у озбиљној социјалној кризи. Тако нешто је у условима економске кризе и лошег привредног раста наше економије у најмању руку крајње неодговоран потез! Наведеним поступањем држава би уједно грубо нарушила и уставно право грађана на социјалну заштиту из члана 69 Устава Републике Србије. Очигледно је да би обавезивање на овакве одредбе имало директне негативне последице на финансијску и ширу социјалну стабилност Републике Србије.

Неопходно је истаћи и садржај одредби 5. и 10. члана Споразума које суштински значе одрицање од правне заштите у случају да се употребом средстава или деловањем страних војних трупа проузрокује материјална или било која друга врста штете (па и она са смртним исходом) грађанима Србије или објектима у њиховом власништву. Овим одредбама Република Србија ускраћује својим грађанима право на правну сигурност и заштиту, а особљу НАТО снага фактички пружа пун дипломатски имунитет што значи да су изузети од сваког облика кривичне, материјалне и прекршајне одговорности. Овим се свесно ускраћује уставно право грађана на правично суђење (члан 32 Устава), право на једнаку заштиту и правни лек (члан 36 Устава), право на неповредивост њиховог физичког и психичког интегритета, право на слободу и безбедност (члан 25 и 27 Устава) као и основно људско право на накнаду штете (члан 35 Устава). Поред Устава овакав споразум у потпуности негира и права грађана која произилазе из Европске конвенције о људским правима, нарочито општеприхваћено правило о забрани дискриминације сопствених држављана у односу на припаднике страних војних трупа.

Штавише, усвајањем овог Споразума актуелизује се и могућност примене одредбе СОФА споразума према којој се у иначе веома малој мери пружа могућност ограничене материјалне одговорности страних војника за штету, нанету нашим грађанима, али само под условом, да се за правну процену те штете употреби законодавство државе чије држављанин је страно војно лице! Оваквим захтевом се у потпуности игнорише уставна обавеза државних органа Србије да на српском територију примењују искључиво српско законодавство.

Подсетимо исто тако да овакво широко тумачење дипломатског имунитета није у складу ни са Бечком конвенцијом о дипломатским односима која захтева да се појам “имунитета” тумачи крајње рестриктивно и да се пружа само особама са дипломатским статусом, којима је такав имунитет неопходан за неометано вршење своје функције. Са правом се питамо на основу којих критеријума се страним војницима пружа пун имунитет и у чему се то њихов положај изједначава са највишим дипломатским представницима страних земаља?

У наставку треба се осврнути и на одредбу члана 15 поменутог Споразума у складу са којом се Република Србија унапред одриче могућности да се у случају кршења Споразума од стране НАТО пакта обрати независном судском органу. Оваква клаузула значи ништа друго до чињенице да је за све спорове у вези примене Споразума надлежан релевантни орган НАТО савеза који без икаквих ограничења може да пресуди на штету Србије и њених грађана. Оваква клаузула према којој се НАТО савезу заправо пружа судски имунитет у односу на домаће, српске судове упитна је и са становишта међународног права и његових одредби о одговорности НАТО савеза за послове и радње, који би проистекли из примене Споразума. Наиме, могло би доћи до ситуације да НАТО намерно прекрши обавезе према Републици Србији, знајући да неће бити подвргнут никаквим санкцијама. Овим се у потпуности подрива српски правни поредак и руши систем међународног права који почива на суверенитету као основном постулату међународних односа.

Према одредбама спорног Споразума НАТО трупама као страним војним лицима омогућава се слободно и несметано кретање преко целокупне српске територије што представља грубо кршење одредби 2 и 8 државног Устава и принципа о територијалној неповредивости и заштити државних граница. Припадницима НАТО снага омогућава се неограничен приступ свим државним и приватним објектима у којима се ради, укључујући и оне у којима се врше испитивања и пробе што је невиђени атак на уставно право неповредивости стана и осталих приватно-пословних просторија из члана 40 државног Устава.

Споразумом се такође пружа могућност размене поверљивих информација као и основ за уништење остатака оружаних средстава српске војске што би могло озбиљно да деградише српску војно-обавештајну структуру и угрози безбедност читаве државе и народа.

На основу свега горе наведеног долази се до неупитног закључка да би коначно усвајање и проглашење ратификационог закона проузроковало низ неуставних последица које би нанеле непоправљиву штету војно-безбедносном и економском суверенитету Републике Србије. Усвајање Споразума драстично би смањило српски одбрамбени потенцијал, нарушило основне постулате правне државе и нашу државу претворило у голог извршиоца војних дејстава држава чланица НАТО пакта. То би уједно значило и свесно кршење скупштинске Резолуције о војној неутралности и игнорисање међународног поретка и обавезујућих норми Повеље УН и одлука СБ УН о сузбијању учешћа у ратним конфликтима широм света.

Данијел Игрец, члан ГО Српског сабора Заветници

Leave a Reply