NATO-bombardovanje

20. април 1999. Дан 28: Стравичан напад НАТО-а на Ниш, бомбардоване болнице, школе и обданишта!

Авијација НАТО је, 28. ноћи агресије на СРЈ, бомбардовала искључиво насељена места, привредне и инфраструктурне објекте у готово свим већим градовима у Србији. Две особе су погинуле, а више од 20 повређено.

Дуванска индустрија из Ниша онеспособљена је за производњу. Срушено је десетак кућа, а више их је оштећено. У нападу на Ваљево, у 3,17, по трећи пут је бомбардована фабрика “Крушик”.

Оштећен је мост код Доње Бистрице који је повезивао Прибој, Пријепоље и Нову Варош. Уништена је земаљска сателитска станица “Југославија” у Приликама код Ивањице. Гађано је и шире подручје Златибора, Торник и Чигота. Снажна детонација чула се и на планини Рудник.

У околини Краљева одјекнуло је неколико детонација и оштетило неколико кућа. Пројектили су пали и на шире подручје Богутовачке бање.
Око 2,50 у ширем подручју Београда одјекнуло је неколико детонација, а на мети је опет била Батајница. Од 3.40 до 4.50 бомбардовани су Куршумлија и околина. Погођене су производне хале Металне индустрије “Металац”. Велику штету претрпео је и манастир Светог Николе из 12. века. У 8.05 бомбардован је центар Бујановца.

У Приштини се од 1,50 до 2,20 чуло више снажних детонација, а на мети су били рудник Белаћевац и село Лукаре. Од 2,35 до 2,40, у ширем подручју града чуле су се још две снажне детонације.

Око осам сати пет пројектила пало је на подручје излетишта Грмија, приликом чега је једна особа погинула. Нешто после 10 сати, погођен је аеродром Слатина. У 11,40 часова мета су поново били аеродром и излетиште. У 11,05 с два пројектила гађан је површински коп Белаћевац.

Информативна служба Крагујевачког корпуса ВЈ саопштила је да је ПВО ВЈ оборила два непријатељска авиона која су, највероватније, пала на простору Чумић-Рудник-Топола.

Уништен је један пројектил на подручју Горњег Милановца, а у атару села Обреж у варваринској општини оборена су два пројектила, док је у близини Великог Гркљана, двадесетак километара од Крушевца, пао један неексплодирани пројектил.

У винограду у хрватском месту Шаренграду, око два километра од хрватско-југословенске границе, пронађена је неескполодирана ракета коју је погодила ПВО ВЈ. Неексплодирана ракета пала је и у селу Глоговице код Алексинца.

НАТО авиони сејали су страх и зло у ноћи између понедељка и уторка, сручивши пројектиле на нишко стамбено насеље “Шљака” које је у граду препознатљиво по надимку “сиротињско предграђе”. Десет кућа је потпуно уништено, још дванаест тешко оштећено. Од бомби које су се сручиле на сиротињско предграђе Ниша дванаест становника је повређено, од којих је троје задржано на лечењу у Клиничком центру.

Од куће породице Станковић на коју је пала бомба остао је кратер 15 метара широк и када су сви мислили да су власници нестали заједно са кућом испоставило се да су живи, пошто су у последњем тренутку одлучили да ноћ проведу у склоништу.

– Чули смо јаку детонацију, стали смо између врата, али од удара који нас је бацио на земљу мужу је изломљена рука. Кућица је сва растурена, нема ничега. У нашу авлију пала је бомба, све је затрпала, чули смо једну детонацију, па другу. Нисам знала где се налазимо. Испадали су прозори и врата, к’о очи из главе. Све што год имамо срушено је. Шта да вам кажем, страшна слика. Да дође Клинтон да види, да тако његово дете кука, да бог да, па никада не ућутало. Шта направи од нас, видите и сами. Колико времена и рада смо уложили у све што смо стекли. Немам где да се вратим, нема ни куће, нема ни пред кућу. Ја мислим да је ово крај живота – описује ту стравичну ноћ Јаворка Минић.

– Кад је прва бомба пала синуло је као усред бела дана. Други пут прошао је наш авион и тада ми је зазвонио телефон, кренула сам да се јавим. Одјенула је детонација, све је попадало, прозори, врата. Ребра су ми поломљена. Једна комшиница је запомагала, јер су им се заглавила врата па нису могли да изађу. Истрчали смо напоље и имали шта да видимо – нема комшијине куће. Шта је тај Клинтон направио није нико други направио – присећа се Нада Лукић (61) која због прелома ребара лежи у Клиничком центру.

Златица Станковић, чија је кућа тешко оштећена али је она сама остала неповређена, каже да ју је спасао јорган у који се увила и легла испод стола.

– Први пут сам остала у кући, рекла сам не идем па како ми је суђено. Када је припуцало схватила сам да морам нешто да учиним. Увила сам се у јорган и легла испод стола, што ме је спасило да не настрадам од огромне срче која се сручила свуда около. Молила сам бога да ме спаси, онда сам осетила заглушујући прасак изнад главе. Тада је била погођена трећа кућа од мене.