Милица Ђурђевић: „Србија да заштити своју привреду од кризе у Агрокору“

Ових дана у јавности је отворена тема кризе хрватске корпорације Агрокор чије се седиште налази у Загребу. Да бисмо јасније и шире сагледали узроке и последице, пре свега по српску привреду, важно је да се осврнемо на неке чињенице.

Агрокор поседује више од 60 фирми које запошљавају око 60 000 људи у Србији, Словенији, Хрватској, Мађарској, БиХ и Црној Гори. Агрокор је у Србији власник Идее, Меркатора, Дијаманта, Фрикома, МГ Мивеле, Кикиндског млина и Нове слоге, а запошљава око 11 000 радника. До ове кризе био је други највећи трговачки ланац у Југоисточној Европи и 11. највећа компанија.

Од самог настанка Агрокор је имао протекцију хрватске државе. Породица Тодорић (сад већ бивши власници Агрокора) била је чврсто везана уз породицу Туђман. Деведесетих је уз повољне камате и протекцију државе почео успон Агрокора, а 2003. улазе и у Србију. Како се Хрватска показала као неспособна да економски опстаје изван Југославије, тако није била способна ни да направи профитабилну корпорацију.

Низ фактора условило је проблеме у Агрокору: константна протекција од стране државе, лоши потези менаџера Агрокора који су финансијске проблеме покушали решити наглим уласцима у нова пословна подручја, куповина Меркатора који је скупо плаћен, а није донео очекивану добит, немогућност да се носи са пуно већим и јачим корпорацијама из Европске Уније…

Уз протекцију државе Агрокор је уништавао мале продавнице и мање фирме у Хрватској, али кад су на тржиште дошли трговински ланци из ЕУ, Лидл, Кауфланд, Агрокор је потонуо. Проблеме су покушали да реше задуживањем код банака. Агрокоров дуг стално је растао и сада је 7:1 у односу на капитал са којим Агрокор располаже, а у економској науци сматра се да након односа дуга и капитала 3:1 није могуће нормално пословати. Тада су све банке осим руске Сбербанке престале да кредитирају Агрокор, јер су закључиле да више неће бити у стању да враћа дугове. Више од трећине Агрокоровог дуга у рукама је две највећe
руске банке, обе у државном власништву.

Почетком априла хрватски Сабор је донео закон о системски важним компанијама, тзв. Lex Агрокор који омогућава увођење ванредне управе у компаније које имају више од милијарду евра дуга и 5 000 запослених. Наравно да је закон донет ради Агрокора, јер он једини у Хрватској задовољава те критеријуме. Другим речима, Хрватска влада је преузела Агрокор.

Агрокор је Хрватској системски важан, јер за разлику од страних трговачких ланаца из ЕУ које имају једва 10 посто хрватских производа, у Агрокоровом Конзуму (Конзум је оно што је Идеа у Србији) има око 60 посто домаћих производа.

Хрватска се нашла у тешкој ситуацији, Брисел не жели финансијски помоћи око Агрокора, а не дозвољава ни да руска Сбербанка и даље кредитира Агрокор и на тај начин га преко дуга преузме. Сбербанка је поставила свог директора за реструктурирање Агрокора. Хрватска влада га је одмах изгурала и за повереника поставила Анту Рамљака, бившег помоћника озлоглашеног Туђмановог министра Борислава Шкегра. Преко Леx Агрокора хрватска влада је покушала искључити руску Сбербанку, а задржати њен новац, али у томе није успела.

Када Србија има у виду такав робовласнички однос ЕУ према Хрватској, поставља се питање даљег европског пута Србије. Европске санкције нису уништиле руску привреду, него су чак деловале као подстицај. Тако ће Русија ће за седам година постићи потпуну самосталност у производњи пољопривредних производа. Можда би Србија могла учити из руских искустава.

Које су опасности за српску привреду и која су решења?
Агрокорове фирме у Србији углавном послују стабилно, иако Агрокор у Србији добављачима дугује неколико десетина милиона евра. Важно је да Србија не дозволи исисавање капитала и одлив новца из српских фирми у власништву Агрокора (Идеа, Дијамант, Фриком…) како би се решавали проблеми Агрокора у Хрватској.

Такође, Србија мора заштитити интересе својих добављача Агрокора, сви српски добављачи морају бити плаћени. Српска влада по узору на словеначку (која је доњела Lex Мерцатор) треба по хитној процедури донети посебан закон који би спречио осиромашење српских фирми у власништву Агрокора због спашавања Агрокора у Хрватској. Према том закону Србија би преузела Агрокорове фирме у Србији уколико их Агрокор почне уништавати. Српске фирме у власништву Агрокора са 11 хиљада радника имају системску важност за Србију и утичу на економску, финансијску и социјалну стабилност.

Србија мора захтевати да све Аргокорове фирме у Србији имају једнак третман као оне у Хрватској и да се финансијска стабилизација не ломи преко ћерки фирми у Србији.