Најновија саопштења:
6F8D3F61-6CB5-487B-A2FC-E40DF1F7961F_mw800_s

22. април 1999. Дан 30: Бомбардовано српско избегличко насеље код Ђаковице!

НАТО авијација бомбардовала је 30. дана агресије подручја Београда, Ваљева, Новог Сада и Приштине. Материјална штета је огромна. Неколико особа лакше је повређено у Ваљеву кад је, по пети пут, бомбардована фабрика “Крушик”. Оштећена су околна насеља, Железничка станица и болница.

С двадесетак пројектила, у четвртак, око 00,45 сати, гађан је аеродром у Батајници. У Новом Саду се, у 00,34 сати, чула потмула детонација, после чега се из правца Фрушке Горе видео одсјај пламена. Шире подручје Приштине било је на мети у среду око 10 сати.

После бомбардовања избегличког, “Мајиног насеља ” код Ђаковице, кад је погинуло 10 и рањено око 20 цивила, идентификовано је пет тела, међу којима и тело једног седмогодишњака. У овом избегличком насељу живели су Срби који су протерани из Хрватске 1995. године.

Уништена резиденција председника СРЈ
У 3.15 сати, с три пројектила, погођена је резиденција председника СРЈ Слободана Милошевића у Ужичкој 15 на Дедињу. Председник Републике и његова породица нису се налазили у тренутку напада у кући, која је потпуно уништена.

Негде око четири сата изјутра зачуло се неколико страховитих детонација, сведоче очевици. У бившу Титову резиденцију која је од његове смрти годинама била празна председник Милошевић с породицом уселио се после темељног реновирања децембра 1997. године. Једно од најграндиознијих београдских здања изградио је 1933. угледни београдски инжењер Александар Ацовић. На свом имању у тада Румунској улици број 15, овај власник неколико рудника подигао је велелепну једноспратну вилу. У земљишне књиге као породична кућа уписана је на име инжењера Ацовића и његове супруге Јелице. После Јеличине смрти 1936. године њена половина иметка књижи се у корист малолетних синова Радисава и Милоша.

Пред сам Други светски рат у дворишту виле изграђено је једно од најсигурнијих склоништа у коме је непосредно после априлског бомбардовања Београда одржана прва седница Владе генерала Душана Симовића. Крајем априла 1941. године у Ужичку 15 усељава се цивилни командант Србије Франц Нојхаузер. Недуго затим у вилу се усељава фелдмаршал Александар Лер, командант југоистока Трећег рајха. Октобра 1944. године у операцијама око Београда партизански пуковник Љубодраг Ђурић пробио се до Дедиња. Велико интересовање ослободилаца побудила је зграда у Румунској 15. У њу се одмах уселио Штаб прве армијске групе, а већ 23. октобра 1944. вилу инжењера Ацовића насељава Јосип Броз, где само два дана касније прима рапорт Пеке Дапчевића. Седми београдски суд 4. јануара 1946. године доноси решење којим половину куће у Ужичкој 15 у власништву Александра Ацовића ставља под секвестар.