Најновија саопштења:
140

Милица Ђурђевић: “Памтимо Јасеновац и историјске лекције!”

На суђењу усташким злочинцима у Загребу, јула 1947. године, на питање државног тужиоца каква је била сврха ликвидације толиког броја људи у Јасеновцу, командант логора Љубо Милош изјавио је: “Да се уништи Српство, да се униште Срби у Хрватској!” Две године раније управо Љуби Милошу Павелић је дао јасне смернице током разговора у емиграцији:”Главни и једини циљ Хрвата је искористити гужве које су настале у рату да се покољу сви Срби.”

Доктрина усташке политике према српском народу се није променила. Хрвати никада у томе нису били без међународне и логистичке подршке. Део политичког Запада користио је патолошку мржњу према Србима да Хрвате учини својим најбољим средством за притиске и ултиматуме у миру, а злочине и прогоне у рату.

Из Хрватцке су стизале разне депеше и поруке, међу хиљадама лешева који су плутали Савом и Дунавом, били су и они на којима је писало: “Правац Београд-путуј краљу Петру!” Усташе су за Србију слале и чамац са дечијим главама на којем се налазила напомена: “Месо за Јованову пијацу у Београду.” Многи су мислили да је хрватско друштво презрело тај део своје историје, али поруке које данас стижу у Србију највише подсећају на реторику уочи стварања НДХ.

Због своје маргиналности и слабог утицаја међу ширим масама, Павелић и усташе никад не би могле ни функционално владати Хрватском, а камоли спровести геноцид оноликих размера, да нису имали сву логистичку и моралну подршку Римокатоличке цркве. Главни “проповедници” усташке геноцидне идеологије на терену су били католички фратри, а надбискуп Степинац кључни идеолог усташке политике. Он их је надахњивао анти-српском мржњом, он им је омогућио да задрже и утврде власт, он је након смрти Стјепана Радића и повлачења Влатка Мачека био најутицајнија фигура у Хрватској.

Само четири дана након масакра у Глини када су усташе закључале стотине Срба у цркви и запалили је, Алојзије Степинац благосиљао је Павелића називајући га “Божијих руку дело”.

“Међу словенским земљама, Србија је симболизовала фобију Свете Столице.”, говорили су страни експерти за политику Ватикана током 20. века, а Хрватска је и даље остала привржена тим старим максимама, као земља која одбија да сагледа своју политичку прошлост и прође кроз процес денацификације.

У Хрватској се константно подгрева антисрпска атмосфера. Као по команди, оркестрирано се исписују графити на зидовима православних цркава у Хрватској, позива се на линч преосталих Срба, насилно се прекидају културне светковине и духовни сабори нашег народа и свештенства, врше сви облици тортуре и кршења верских и националних слобода. Из бирачког списка обрисано је више од 70.000 Срба.
Награда града Загреба пре неколико дана додељена је Јакову Седлару, аутору документарног филма којим се ”руши мит о Јасеновцу”, односно негира исти.

Срби су немо одвођени на клање, јер нису веровали у идеологије, већ у човека, јер нису правили разлике у вери и нацији, јер нису могли да замисле да прве комшије које су гостили, дворили на славама, са којима су живели и помагали се – могу преко ноћи постати џелати
Увек смо имали довољно духа да опростимо, али недовољно самопоштовања да памтимо. Морамо бити свесни свих околности у којима данас живимо, али и свих историјских лекција и поука – да нам се у времену које долази никада више не догоди да везаних руку стојимо пред својим гробовима.

Вечна слава и покој души свим страдалницима логора Јасеновац.