Најновија саопштења:
Ilustracija_459-1000x500

04. мај 1999. Дан 42: Сећање на хероја одбране, пуковника Миленка Павловића

Четрдесет и други дан НАТО агресије на Савезну Републику Југославију обележили су значајни политички догађаји у земљи и свету.

Шеф југословенске дипломатије, Живадин Јовановић, је америчкој ТВ мрежи Си-Ен-Ен изјавио, да је у нападима НАТО на Југославију за само 41 дан бомбардовања погинуло више од 1.200 људи, док је њих 5 хиљада тешко рањено. У изјави такође стоји, да је погођено више од три стотине школских објеката, док су три радио-телевизијска центра потпуно уништена.

Истога дана НАТО пакт је и званично потврдио тзв. “приближавање ставова” са Русијом и саопштио да ће бомбардовање прекинути када се увери, да је председник Слободан Милошевић обуставио акције на Косову и Метохији и да повлачи своје снаге. Само неколико сати након тог извештаја председник Милошевић сусрео се са највишим војним и полицијским функционерима којима је у надлежности одбрана земље на простору КиМ. Констатовано је да су „потпуно уништене јединице, штабови и инфраструктура терористичке ОВК и да на читавој територији Косова и Метохије функционише цивилна власт.“

Руски министар одбране, Игор Сергејев, предложио је слање војних снага на подручје КиМ, које би чиниле трупе из земаља северне Европе и оних које не учествују у ваздушним нападима на СРЈ. Истовремено, амерички Сенат се изјаснио против усвајања резолуције којом би председник Бил Клинтон добио овлашћење да у агресији на СРЈ употреби „сву неопходну силу“.

У касним поподневним часовима бугарски парламент одобрио је НАТО-у употребу ваздушног простора Бугарске за ваздушне нападе на СРЈ.
Према подацима УНХЦР-а, издатих 4. маја 1999. године, од почетка агресије подручје КиМ је напустило око 875.000 људи, од којих се 677.000 налази у суседним земљама.

Тај крвави 4. мај Србија и српски народ упамтиће и по храброј акцији пуковника Војске Југославије, Миленка Павловића, команданта 204. ловачког пука ратног ваздухопловства, који је погинуо у жестоким борбама са ескадрилом агресорских НАТО авиона на небу изнад Ваљева.

Он је управљао једним од свега 14 авиона МиГ-29 који су имали неке шансе да се супротставе авијацији НАТО од чак 600 летелица.

На радару је показивало стотинак непријатељских правих и лажних циљева, а на другој страни био је Павловић – сам!

Погинуо је после 12 минута, уз речи: „Имам их, имају и они мене!“ За своје дело никада није проглашен херојем, а постхумно је одликован Орденом за храброст и Златном летачком значком.

Када је 4. маја 1999. стигло наређење о полетању на НАТО авионе који су надлетели Ваљево, пуковник Павловић је дежурао на измештеном командном месту у Старој Пазови, али је тражио да млађи колега не полети.

Он је том приликом рекао:

„Децо, нећете ви да гинете, ја ћу!“ – извукао је из кокпита младог пилота и одлетио пут родног краја, где је херојски и погинуо на данашњи дан.

Вечна ти слава и хвала српски хероју одбране!
Твој народ те никада неће заборавити!