Милица Ђурђевић: „На нама је да учинимо да Црна Гора и Србија поново буду заједно!“

Члан Председништва Заветника, Милица Ђурђевић, огласила се на свом ФБ профилу поводом прославе тзв. Дана независности Црне Горе.  Њено реаговање преносимо у целини:

„Сећам се, имала сам шеснаест година.
На вестима објављују резултате покраденог референдума у Црној Гори. Спикер чита проценте и обавештава нас да је на улицима славље, јер је „народ изгласао независност“.

Сузе и неверица. Ујутру треба рано да идем у школу, мајка ме тера на спавање, а ја…као да ми је неко душу исцепао.

„Па како, ко је ово гласао? Па зар тета Нада из Бара није Српкиња?! И сви њени. Не би она ваљда…а Вишњићи?! Нису ни они сигурно. Чувена српска кућа! Сигурно нису ни они из Будве што смо летовали код њих, ни они из Подгорице што су ишли са татом на Косово, ни они Никшићани што су нам долазили у госте за Београда, ни…“

Пребројала сам све људе које познајем у Црној Гори, не нађох ниједног који би хтео да раздвоји два ока у глави. Па ко је?!

Тада то нисам знала. Сада знам. И ко је наложио и ко је извршавао. Земљу су нам цепали они ван ње, али увек су налазили међу нама оне који су то спроводили. Неки из користи, неки из мржње, неки из незнања… Нема већег греха до издати свој род и своју крв!

Шта су тековине одвајања Црне Горе? Никада није била мање независна и мање слободна. Народ који „није љубио ланце“, ланцима је окован. Уверавају га да је ропство – мир, окупатор – заштитник. Црна Гора постала је заточеник Монтенегра.

Моје порекло није из тих крајева, али за мене је отаџбина недељива. Ко има српске корене, он није поникао само из места у коме су се рађали његови преци, већ из сваке стопе где год се српски мислило, писало и дисало, где су наше историјске границе, где смо се борили, страдали и побеђивали.

На нама је да учинимо све да се опет наше две реке слију у исто корито.“