Милица Ђурђевић: Ударили смо у осиње гнездо!

18869691_10210794842679520_986790423_oУ крипти Храма Светог Димитрија у Лазаревцу похрањене су кости српских и аустроугарских војника изгинулих у Колубарској бици. Једни су поведени у рат да покоре туђе, други су бранили своје. Срби су свету дали готово јединствен пример солидарности и милосрђа – показали су да једни поред других могу почивати војници зараћених страна. Србин је знао и осећао шта је људска патња и свог и туђег народа. И браниоца и освајача.

Због тога су Срби последњи народ којем треба да деле лекције о поштовању жртава других вера, нација и вредности. Није непознато да је та саосећајност са туђим, често код Срба била и на уштрб националних интереса, превазилазећи емпатију коју смо имали према страдању својих сународника.

Иако бројни историјски примери сведоче да као народ нисмо ногом крочили на туђе, годинама уназад намеће нам се колективна кривица за злочине које нисмо починили, за ратове које нисмо изазвали, за страдање у коме смо ми страдали.

Последњи у низу таквих покушаја био је фестивал „Мирдита – добар дан!“ који у центру Београда четврту годину за редом промовише непостојећу аутохтону културу тзв. Косова. Свакако, то је део процеса деконструкције српске културе који све српско своди на србијанско, у оквире географске границе уже Србије, да би временом све што није србијанско, као што су Лубарда, Андрић, Селимовић, Његош, Тесла, престало да буде српско!

Пројекат „Мирдита“ није самоникла печурка. Стотине хиљада евра страних донација из различитих, углавном америчких фондова, али и тзв. косовских институција слило се у касу извођача радова на терену – невладиног сектора познатог по антисрпском и антиуставном деловању. Пропаганди рат против Срба је врло скупа авантура, јер није лак задатак жртве прогласити злочинцима, а злочинце жртвама. Замислимо да су нацистичке организације у Израелу организовале промоцију својих „културних вредности“ и наметања своје историјске верзије, или да је Исламска држава отворила свој фестивал у центру Дамаска!

Ове године намера је била да „Мирдита“ добије шире политичке размере довођењем бивше председнице тзв. Косова, Атифете Јахјаге као најважнијег госта фестивала. Њено учешће најављивано је као централни догађај, а књига посвећена наводном масовном силовању Албанки на КиМ од стране српских војника о којој је требало да говори акцентована је као главна тема овогодишњег пројекта. Циљ је био да се у потпуности заокружи процес понижавања и деморалисања српског народа, а аутошовинизам усвоји као општеприхваћена иделогија друштва. Београд је одабран за место завршног удараца, а организатори нису очекивали да могу наићи на препреку!

Кажу „Срамота је мрзети!“, али нема веће срамоте него мрзети себе. Ниједна истина није толико пута потврђена као она да ко не осећа своје – не може искрено поштовати ни туђе. Зато што волимо своје и зато што ценимо туђе нисмо дозволи да нам по ко зна који пут лаж продају за истину!

У овој борби они имају новац, а ми добру вољу. Имају медије, а ми глас народа. Они се боре да нас покоре, а ми да опстанемо. Њихов савезник је сила, а наше оружје је љубав према својој отаџбини и слободи. Љубав је највећа моћ. Зато смо их победили!

Сада се чују крици прозападних удруга – Како ће оправдати толике милионе?! Уцвељени и бесни схватили су да Србија никада не може бити довољно окупирана, да у њој макар једно семе слободе не проклија. У својој охолости и дугогодишњем јахању на леђима српског народа, они су заборавили да се узде могу отргнути. Знам да смо на чело ставили мету коју циља њихов нишан и знам да нас чекају тешки дани, јер нема ничег опаснијег од рањене звери, али знам и да је то цена коју морамо платити да бисмо покренули националну обнову. Како рече један мој пријатељ, Срби дуго спавају, али када се пробуде падају читава царства.

Кажу да је један безосећајан човек тврдио да је научио свог коња да живи без хране и воде и таман што је успео животиња је угинула. Поверовали су да ће исход са српским народом бити исти, држећи нас дуго без наше хране – слободе. Њихова јека и очај последњих дана доказ је да су Срби поново живи!

Милица Ђурђевић,

члан Председништва Српског сабора Заветници