Најновија саопштења:
2016-02-17_Lesbos_Patrol_067.prop_1200x720.e62cead289

Дипломатски имунитет за европску пограничну полицију – нови услов Брисела?

Западњачка уцењивачка дипломатија покушава да искористи питање дипломатског имунитета за руски хуманитарни центар у Нишу као средство за приморавање Србије на још један скандалозан уступак: давање дипломатског имунитета припадницима тзв. Европске пограничне полиције, познатије као ФРОНТЕКС.

Од тренутка када је са Москвом усагласио текст Споразума о Руско-српском хуманитарном центру у Нишу Београд се нашао на жестоком удару антируске  медијске и политичке пропаганде која се последњих месеци интензивно спроводи на Балкану. У маниру најгоре хладноратовске реторике званичници Брисела и Вашингтона ових дана износе низ апсурдних оптужби на рачун центра у Нишу, покушавајући јавност Србије да убеде у његове “непријатељске намере“, а власт приморају да одустане од пружања дипломатског статуса његовом особљу.

Да би то постигли Кајл Скот, Брајан Хојт Ји и Дејвид Мекалистер послужују се Србији добро познате уцењивачке дипломатије. Од Београда траже да на вратима, како кажу, “шпијунског центра” и “обавештајног пункта” Москве у Нишу што пре осване катанац јер ће у супротном Србији бити онемогућено даље отварање преговарачких поглавља са ЕУ. Најновији пример такве са Запада координисане антируске кампање је и најава Брисела да ће размотрити питање дипломатског статуса припадника РСХЦ у Нишу само под једним условом, да Београд призна имунитет припадницима Агенције ЕУ за граничну и обалску стражу (познатој под именом ФРОНТЕКС).

Ово није први пут да ЕУ на преговарачки сто са Србијом поставља овакав захтев. Европска комисија већ две године покушава да кроз бриселске институције „прогура“ план логистичког и финансијског јачања структуре ФРОНТЕКС-а како би он постао ефикаснији у обављању својих задатака на спољним границама Шенгена. Међу тим корацима предвиђена је могућност да припадници те агенције без икаквих ограничења, чак и у одсуству експлицитног пристанка држава, према сопственој одлуци институција ЕУ, интервенишу на границама држава нечланица Уније. То би значило да би, уколико Београд поклекне пред захтевима Брисела, већ колико сутра комплетну контролу над државним границама вршили припадници једне европске агенције, који би били изван закона Републике Србије и изузети из њене јурисдикције.

Шта би то конкретно значило за Србију?

Пре свега у питању би било најгрубље могуће нарушавање суверених права једне земље да самостално контролише државне границе и на њима примењује своје прописе. ЕУ би тиме извршила перфидну узурпацију најелементарнијих атрибута српске државности. Повиновање западном диктату значило би да је Европска унија преко ноћи постала искључиви господар који би самовољно одлучивао ко сме, а ко не сме да улази на територију наше државе. Бриселу би био дат легитимитет да се отворено меша у наша унутрашња питања, да интерес ЕУ стави изнад интереса Србије. ЕУ би била у позицији да без сагласности Србије донесе одлуку о привременом или трајном задржавању миграната на нашој територији, што би имало вишеструке негативне импликације по националну безбедност и безбедност наших грађана.

Припадници ФРОНТЕКС-а уживали би имунитет “пуног обима” што значи да за своје деловање не би сносили никакву прекршајну, кривичну и материјалну одговорност.

Уколико прихвати најновије европске услове Србија би била жртва највећег преноса суверенитета (са државног на унијски ниво) још од стварања Европске уније.

Брисел у свом покушају да спречи унапређивање српско-руских односа на све начине покушава да осујети напоре да РСХЦ у Нишу заживи у свом пуном капацитету. У ту сврху као што видимо званичници ЕУ користе и дипломатију “даш ми-дам ти”, тражећи од Србије додатне уступке како би Београд, ето заузврат, добио одобрење за своје потезе.

Са правом се поставља питање откад је то Србија пуноправна чланица ЕУ па да мора своје одлуке претходно да усаглашава са потребама Брисела? Одакле ЕУ право да узурпира наш национални суверенитет и да регулисање статуса руског особља у Нишу условљава некаквим “дипломатским реципроцитетом“?

НАТО трупе добиле су кроз споразуме са Србијом абнормално велики број дипломатских повластица које далеко превазилазе обичан дипломатски статус и попримају карактеристике окупационе политике. Зар Руси немају право ни на уобичајене дипломатске привилегије које им гарантује Бечка конвенција о дипломатским односима већ Брисел у замену за то од нас тражи додатне уступке, давање имунитета разноразним агенцијама ЕУ које ће додатно контролисати и наше државне границе?

Запад је очигледно спреман да учини све само да осујети јачање српско-руске стратешке сарадње. Србија већ годинама испуњава сваки хир бриселске бирократије, предајући на “безалтернативном европском путу” део по део свог суверенитета и газећи национално достојанство свог народа. Сваком иоле озбиљном политичару је јасно да би пружањем имунитета ФРОНТЕКС-у Србија направила опасан корак даље у деградацији својих одбрамбено-безбедносних капацитета. Знајући да је због тога скоро па немогуће да Београд усвоји њен захтев ЕУ тиме себи осигурава средство додатног притиска на руководство Србије и “кочницу” даљем јачању руског утицаја на Балкану.

Одустајање од потписивања Споразума о РСХЦ значило би ново гажење српских државних и националних интереса и пружање руке онима, који нас ни за 10 година не виде и не желе у својим редовима. Хоћемо ли одабрати “будућност” у политички и економски пропалој ЕУ или будућност са онима који нам једини гарантују очување територијалног интегритета, економски просперитет и у нама виде стратешког партнера и пријатеља, а не марионету и поданика.

На нама је да одлучимо.

12196180_10206686038217354_3945180990437571242_n-2-2

Аутор: Данијел Игрец

Извор: Говори Србија