Најновија саопштења:
1105491803

Данијел Игрец: “Различитим третманом Косова и Каталоније ЕУ пружа отворену подршку великоалбанском сепаратизму!”

Откако је 2000. године дошло до државног удара и насилне узурпације власти, евроинтеграције су постале кључно идеолошко и политичко опредељење свих владајућих режимских гарнитура.

Петооктобарски пучисти, који су запосели државне институције, жестоко су кренули са бруталном пропагандом европских вредности. Под изговором што бржег приближавања ЕУ, отпочели су са деконструкцијом уставног поретка, распродајом стратешких привредних ресурса, деградацијом безбедносних и обавештајних структура и својом непромишљеном, недржавотворном и поданичком политиком озбиљно угрозили суверенитет и територијални интегритет Србије.

Прича о безалтернативности европског пута Србије постала је безмало потпуна политичка догма, аксиом у спољној политици наше државе; она је представљана као једини спасоносни пут за српски народ. Њени заговорници до дана данашњег важе за ,,реформаторе, визионаре и државнике„, док свако ко аргументовано подигне глас против концепта ЕУ, бива етикетиран као ретроградан, екстреман и политички заостао.

И док је Србија губила месеце и године испуњавајући захтеве бриселске бирократије, европски званичници нису пропуштали прилику да Београду покажу да га не виде нити желе да га виде као равноправног члана ,,европске породице народа„. У досадашњој историји придруживања ЕУ није забележен случај државе чије чланство би било условљено толиким низом ултимативних захтева, као што је то случај са нашом државом.

Само од Србије се тражи да се зарад чланства у Унији, чији даљи опстанак је под великим знаком питања, одрекне дела своје територије, да се одрекне својих националних интереса, свог националног идентитета и историјских тековина државности. Само се од Србије захтева да уведе економске санкције држави која је највећи гарант њеног суверенитета у међународним односима, само се Србија уцењује са захтевима које не би испунила ниједна озбиљна и суверена држава.

Брисел је у више наврата већ демонстрирао своју антисрпску политику, а најсвежији пример тога могли смо да видимо пре два дана приликом званичног обраћања представника Европске комисије (ЕК) повoдом референдума у Каталонији. Погледајмо детаљније о чему је реч.

У свом званичном саопштењу ЕК најпре осуђује нелегални референдум о независности, истичући своју приврженост очувању територијалног јединства Шпаније, да би након протеста из Београда и питања зашто исти принцип није заузет и у случају КиМ, Маја Коцијанчић, портпарол Федерике Могерини, саопштила да тзв. Косово и Каталонија нису за поређење јер је проглашење косовске независности био ,,јединствен случај„. Госпођа Коцијанчић се при том позива на ,,различите декларације и резолуције органа УН“ са којима је потврђена ,,специфичност“ косовског случаја, али не наводи конкретно о којим документима УН је заправо реч. Штавише, ЕК нам поручује да је став о поштовању територијалног интегритета Шпаније исправан и неопходан јер је реч о држави чланици ЕУ.

Поставља се питање: Шта је оваквим ставом поручено Србији из седишта ,,безалтернативне“ ЕУ?

1.) Поручено нам је да Србија за Брисел није суверена и независна држава већ територија коју је дозвољено распарчавати до миле воље.

2.) Поручено нам је да Србија за Брисел није равноправни политички и економски партнер већ крава музара, парче територије без права, потрошна роба за европске бирократе и западне мултинационалне корпорације.

3.) Поручено нам је да Србија за Брисел није субјекат већ објекат међународног поретка без права на заштиту свог суверенитета и територијалног интегритета. Поручено нам је да су насилно рушење уставног поретка и спаљивање хришћанских (православних) споменика за ЕУ легалан начин стицања независности. Значи ли то да Брисел и терористичку Исламску државу третира као легитимног припадника међународне заједнице?!

4.) Став Европске комисије више је него јасан доказ да ЕУ никада није имала неутралну позицију према питању статуса јужне српске покрајине. Брисел никада није био легитиман и објективан медијатор у преговорима између Србије и тзв. Косова, а став ЕК само потврђује сумње у његову непристрасност и објективност по том питању.

5.) Једнострано проглашење косовске независности није био никакав ,,јединствен случај“ већ преседан за све остале сецесионистичке потезе широм Европе. Тзв. независно Косово отворило је Пандорину кутију и дало ветар у леђа процесу деградације националних држава, оно је било иницијална каписла за сепаратистичке покрете широм Европе, што се и потврдило референдумима у Шкотској, а сада и у Шпанији.

Нема ништа ,,јединствено“ у случају КиМ. Једино по чему је он јединствен је степен насиља и интензитет политичког, војног и економског притиска који се користио у остварењу западног пројекта ,,независног Косова„. Чињеница да је дошло до бруталне војне агресије НАТО пакта на једну суверену државу, чланицу УН, чињеница да су над српским народом спроведени погром и етничко чишћење несагледивих размера, чињеница да се тежи ка тоталној десрбизацији КиМ и чињеница да је иредента на Космету у циљу насилног отцепљења палила и рушила православне споменике од европског и светског значаја, а да за све то још нико није одговарао, јесу оно што случај КиМ чини јединственим.

Посебно је интересантно то што се ЕУ позива на ,,документе Уједињених нација“ како би оправдала своју тезу о ,,специфичности“ косовског случаја. Имајући у виду да се апсолутно сваки акт УН-а позива на суверенитет и територијални интегритет Србије над Косовом и Метохијом поставља се логично питање: ,,Па где су онда те ,,декларације и резолуције“ које помиње Европска комисија, а које Приштини дају право на отцепљење?“ Одговор је једноставан: Нема их!

У недостатку аргумената европски званичници не презају да се послуже и најпрљавијим неистинама и лажима само да би пронашли легитимитет нечему што је очигледно нелегитимно и нелегално.

6.) По ко зна који пут су потврђени политика двоструких аршина према Београду и кључна идеолошка обележја ЕУ када је Србија у питању – цинизам, лицемерје и шизофрена србофобија.

После скандалозног става Европске комисије и сваком политички неуком појединцу јасно је да Србија у заједници која не поштује ни основне постулате њене државности нема шта да тражи! ЕУ Србију не третира као свог партнера већ се према њој опходи као према трећеразредној колонији. Став Европске комисије јасно разобличава суштину њене политике према нашој држави, која се огледа у подстицању сепаратизма и територијалног распарчавања. Сада је јасно да је ЕУ заједно са САД главни спонзор експанзионистичких тенденција Албанаца. Да није тако, Брисел би већ одавно реаговао на бујање великоалбанског сепаратизма на југу Србије. Да Србија у очима Брисела важи за равноправног члана европске заједнице, она не би била изложена уценама и притисцима, већ би ЕУ одавно стала у одбрану њеног територијалног јединства, као што је учинила у случају Шпаније.

Оправдавајући свој став констатацијом да за Србију и Шпанију не важе иста правила јер је Шпанија ипак чланица ЕУ, Европска комисија не само да је починила невиђени дипломатски скандал и срамно понизила Србију, већ се у односу према њој поставила као што су то некада чиниле империјалне државе према својим колонијама. Ко је ЕУ да Србији негира Повељом УН загарантовани статус државе? Ко је ЕУ да се према Србији опходи као према свом протекторату и да над њом врши правно насиље? Ко је ЕУ да прибегава селективној примени међународног права? Бриселске бирократе понашају се као да још увек живимо у доба феудалног правног партикуларизма, а не у времену универзалности међународног права, где је оно без изузетака једнако за све.

Шиптарски екстремиста Јонуз Муслију већ је позвао Београд да призна резултате нелегалног референдума из 1992. године о присаједињењу Рашке области ,,независном Косову„. Где је одлучна реакција Европске комисије, где је осуда сепаратизма од стране најважнијих органа ЕУ? Као и очекивано, нема је. Нити ће је бити. А на државном руководству Србије је да одговори грађанима Србије докле ће да следи пут оних који су пре 17 година палили Народну скупштину и рушили државне институције, пут који нас без сваке сумње води у потпуни (гео)политички и национални суноврат.

Јер воља српског народа је јасна, он је великом већином одлучно против даљих европских интеграција. Народу је јасно да Европска унија није никакав гарант просперитета, благостања и безбедности. Политиком развлашћивања и десуверенизације држава ЕУ све више поприма елементе једне наднационалне, аутократске творевине у којој демократија постаје изузетак, а не правило. Зато је форсирање уласка у једну такву заједницу по сваку државну и националну цену ништа друго него отворена антидржавна и суицидална политика.

12196180_10206686038217354_3945180990437571242_n-2-2

Аутор је члан Главног одбора Заветника

Извор: Говори Србија