Данијел Игрец: “Србија има према Резолуцији 1244 пуно право да се укључи у истрагу!”

Самопроглашене институције у Приштини јуче су бурно реаговале на захтев Београда да српски државни органи активно учествују у спровођењу истраге о убиству Оливера Ивановића.

Док УНМИК и даље ћути о захтеву Србије, а ЕУЛЕКС одлуку о учешћу српских истражних органа препушта Приштини и тиме показује колико је његова статусна неутралност заправо једна обична лаж, злочиначко-терористичке структуре на челу са Весељием и Харадинајем Београду кроз зубе поручују да је “свака сарадња између српских и косовских државних органа у истрази могућа искључиво на основу косовских закона“. “Свако другачије укључивање Београда значило би мешање у унутрашње послове косовске државе и представљало повреду територијалног интегритета Републике Косово.” стоји у изјавама овог сепаратистичког двојца. Њима је у помоћ притекла и Мисија САД на КиМ, експлицитно тражећи да истрагу о злочину изврше искључиво “институције државе Косово“.

На делу је несумњиво још један перфидан покушај сепаратистичких власти да Србију увуку у клопку посредног, тихог признања косовске независности. Условљавањем српског учешћа у истрази применом према Уставу Србије неприхватљивих тзв. косовских закона Албанци покушавају да афирмишу свој правосудни суверенитет и наметну себе као “dominus litis” истражног поступка у случају убиства Оливера Ивановића.

Уколико би Србија прихватила овај ултиматум Приштине то би значило да је у односу према тзв. Косову и званично наступила као према сувереној и независној држави, која има пуну кривичну јурисдикцију и на северу Косова и Метохије. Тиме се под знак питања поставља не само став Београда о непризнавању сецесије већ и сврсисходност даљег ангажмана мисије УН у јужној покрајини.

Циљ Приштине и њених покровитеља Брисела и Вашингтона је очигледан; да се ангажовањем искључиво косовског репресивно-правосудног апарата демонстрира оперативност сецесионистичких институција, искористи ситуација за упад специјалних јединица косовске полиције на север КиМ, а у свет пошаље слика о тзв. Косову као самосталној држави, која је у стању да ефективно контролише читаву своју територију. Тиме падају у воду аргументи о Косову као недовршеној држави, домаћој и светској јавности се намеће теза о непотребности даљег присуства међународних органа на КиМ, а Србији онемогућава сваки даљи покушај контроле прилика на северу своје јужне покрајине.

Сада када су нам ставови ЕУ и Приштине познати чека се одговор Београда. А он (кад буде и ако буде до њега дошло) мора да буде јасан и недвосмислен, државотворан, заснован једино и само на следећим аргументима:

Елементарна улога међународне мисије УН је очување мира и пружање безбедности свим становницима КиМ. Из те обавезе проистиче и недвосмислена (правна) одговорност њених органа да адекватно реагују на сваки акт којим се угрожавају мир и безбедност у јужној покрајини. Врховни ауторитет на КиМ у домену правосуђа и процесуирања најтежих кривичних дела су према Резолуцији 1244 једино органи УНМИК-а и КФОР-а који сносе примарну одговорност за спровођење закона на територији јужне српске покрајине. Као такви једино они могу да буду истински “dominus litis” истражног поступка који ће донети одлуку о начину учешћа српских државних органа у истрази.

Право учешћа Београда у спровођењу истраге и обавеза сарадње мисије УН са органима државе Србије предвиђена је већ самом Резолуцијом 1244 и конкретније дефинисана Заједничким документом између УНМИК-а и СРЈ, усвојеним још 2001. године. Њиме се још једном потврђује приврженост обеју страна поштовању и примени Резолуције 1244 и истиче обавеза одржавања перманентне комуникације и сарадње као и редовних састанака заједничких радних група и комитета у домену полицијске сарадње.

Једини прихватљив саговорник Београда је тако у овом случају само цивилно и безбедносно присуство УН-а на КиМ које је дужно да уважи легитимне интересе српске државе у истрази, примени у својим поступцима све њене информације и сазнања о околностима убиства, размотри њене предлоге истражних радњи и примедбе у поступку и свој рад на терену координише са захтевима и потребама српског Тужилаштва и МУП-а. На другој страни учешће ЕУЛЕКС-а и Приштине може да буде само ограничено и сведено на помоћне радње и пружање логистичко-техничке помоћи српским и органима УН као предводницима истраге.

Подсетимо да се у Анексу 2 Резолуције 1244 чак јасно наводи да Србија има право на повратак договореног дела својих полицијских и безбедносних снага на КиМ да би, између осталог, одржавали везу са међународном цивилном мисијом и међународним снагама безбедности. Појам “одржавање везе” мора да се тумачи на начин да без сумње обухвата и сарадњу на пољу процесуирања злочина. Тиме се српским органима пружа могућност директног и активног присуства на КиМ, а кроз ту могућност манифестује се и српско државно (суверено) право на ту територију.

Наша држава мора без даљег одлагања и децидирано да одбаци наводе Еулекса и квазидржавних институција у Приштини, сматрајући их неоснованим и без утемељења у важећим актима домаћег и међународног права. Заштиту територијалне целовитости ужива једино Република Србија као међународно призната држава, па је стога свако помињање “закона и територијалног интегритета Косова” непостојеће и неодрживо и усмерено ка ометању спровођења ефикасне истраге.

Србији се не може ускратити право (и дужност) да штити интересе својих грађана и партиципира у процесуирању злочина над својим народом на подручју које је неодвојиви део њене територије. А управо је због чињенице да Београд тренутно (и привремено) нема ефективну власт у јужној покрајини од изузетне важности да се реализација тог права постигне кроз УНМИК и КФОР који су према Резолуцији 1244 позвани да буду међународни гарант суверенитета Србије и њене територијалне целовитости на КиМ. Због тога је неопходно да Београд настави да инсистира на истрази под окриљем мисије Уједињених нација и да потенцира оне одредбе Резолуције 1244 које српским државним органима пружају могућност присуства и утицаја на прилике у јужној покрајини.

Међутим, постизање тог циља изискује и ширу безбедносно-дипломатску офанзиву; Србија мора да активира комплетан обавештајно-безбедносни апарат како би се заштитили интереси државе и благовремено осујетили сви будући потенцијални терористички напади на северу КиМ и у појасу Копнене зоне безбедности. Тиме би се спречило преливање кризе у ризичне пределе јужне и централне Србије. У том погледу од стратешке је важности да се УНМИК и КФОР што пре одазову на српске захтеве и предузму све потребно за осигурање безбедности Срба у јужној покрајини. Да би убрзао тај процес Београд мора да ургира код својих стратешких савезника, пре свега Русије, Кине и Индије као и у оквиру тела УН како би се извршио легитиман међународни притисак на мисију УН да све своје ресурсе стави у функцију расветљавања не само конкретног убиства већ и разобличавања читавог терористичког деловања косовских Албанаца, које је смакнућем Оливера Ивановића очигледно поново активирано.

Одлучношћу да истраје у том свом ставу Србија демонстрира своју приврженост очувању територијалне целовитости и показује међународној заједници да није одустала од Косова и Метохије. Она тиме шаље и поруку охрабрења српском народу чији даљи опстанак и безбедност у јужној покрајини су немогући без њених напора и залагања .

Инсистирањем на кључној улози УНМИК-а и КФОР-а у истрази Београд у одређеном погледу позива и на реафирмацију Резолуције 1244 и ревитализацију улоге УН-а на Косову и Метохији. А како би се осигурали објективност и ефикасност саме истраге неопходно је и ангажовање Савета безбедности који ће надгледати сам ток истражног поступка и вршити контролу над радом мисије УН на КиМ.

/ In Саопштења / By Уредник / Comments Off on Данијел Игрец: “Србија има према Резолуцији 1244 пуно право да се укључи у истрагу!”