Заветници: Имамо решење за Винчу и план за уређење комуналне делатности!

Одбор Заветника за екологију припремио је детаљан план за комунално уређење града Београда и сачинио конкретна решења за депонију у Винчи.

Сматрамо да је то једно од приоритетних питања будуће градске власти и ако нам Београђани поклоне поверење ми ћемо том проблему приступити на следећи начин.

Депонија Винча прима дневно око 1000 тона отпада што на годишњем нивоу износи око 360 000 тона.
Од те укупне количине пластични отпад обухвата око 50 000 тона на годишњем нивоу.

Залажемо се и предлажемо технологију рециклаже пластичног отпада на принципу деполимеризације, која је: еколошки прихватљива у односу на животну средину, нема опасних материја нити загађујућих супстанци, преостаје минимална количина отпада која може да се депонује а готов производ је биодизел гориво. Инвестицију је могуће вратити у релативно кратком временском периоду.

СРФ или алтернативно гориво из отпада обухвата око 80% од укупне количине односно 288 000 тона на годишњем нивоу. Ово алтернативно гориво би послужило као обновљиви енергетски ресурс и испоручивало би се железари у Смедереву и цементари Лафарж у Беочину. На тај начин би се драстично смањила количина депонованог отпада. Депоновао би се само инертни отпад у количини од 22 000 тона на годишњем нивоу.

Рекултивација старе депоније: Површина депоније затвара се и рекултивише када су испуњени услови наведени у дозволи и главном пројекту за затварање депоније. Врши се прекривање и наносе се заштитни слојеви у складу са процедурама и режимом рада депоније а у циљу спречавања дотока падавинских вода у тело депоније, повећања количине процедне воде и продужетка процеса одумирања депоније. При затварању депоније обезбеђује се несметано функционисање система за отплињавање (биотрнова) све док за тим постоји потреба.

Експлоатација депонијског гаса: депонијски гас настаје разградњом органских супстанци под утицајем микроорганизама у анаеробним условима. У средишту депоније настаје надпритисак, па депонијски гас прелази у околину. Да би се одстранили негативни утицаји неконтролисаног ширења депонијског гаса, изводи се планско сакупљање и присилно усмеравање гаса ка месту сагоревања, што тако поспешује бржу стабилизацију свежих делова депоније, смањује загађивање отпадних вода, омогућава коришћење енергије на депонији (грејање, топла вода, струја). Законска обавеза сакупљања и спаљивања депонијског гаса намеће право решење: сагоревање гаса у енергетске сврхе уз стварање економске добити.

Дивље депоније: Осим што пружају ружну слику наших нарави и културе живљења која се огледа у одсуству бриге за човекову околину ,нелегалне депоније представљају потенцијалну опасност по здравље суграђана, што упорно заборављају они који их изнова праве. Не постоје делови града који су најугроженији, јер дивљих депонија има у свим деловима града и на свим локацијама. На тероторији града Београда је регистровано чак око 900 дивљих депонија. Али то су оне веће, мањих има бар још три пута толико. Дивље депоније најчешће се јављају у издвојеним сеоским срединама и оне су резултат неорганизованог сакупљања комуналног отпада.

Дивље депоније се често јављају крај путева, на ободима речних и поточних корита, на ободима шума, где се празне теретна возила која превозе отпад. На таквим депонијама се поред комуналног отпада може наћи и грађевински отпад, али и опасан отпад из домаћинства: амбалажа од хемикалија, електронски и електрични отпад, расхладни уређаји. Да би се умањили негативни утицаји на животну средину и здравље људи у непосредној околини дивљих депонија, неопходна је хитна интервенција одвожења отпада на санитарну депонију и санација земљишта.

Санација подразумева коришћење и примену свих савремених достигнућа и искустава у одлагању комуналног отпада као и минимизирање свих штетних утицаја у будућем периоду. Потребно је санирати дивље депоније поштујући све норме и прописе предвиђене Законом у смислу заштите и очувања животне средине и здравља људи.

Адекватно збрињавање грађевинског отпада: С обзиром на проблеме уочене у анализи постојећег стања и досадашње праксе у одлагању грађевинског отпада, потребно је кренути од успостављања контроле свих количина, састава и токова грађевинског отпада чиме ће се стећи предуслови за планирање система сакупљања, транспорта, рециклирања, поновне употребе и одлагања. Планирање таквог система укључује планирање свих потребних ресурса и њихових трошкова у сарадњи локалне самоуправе са одговарајућим оператером за збрињавање грађевинског отпада и инспексијцким органима.

На самој локацији депоније у Винчи четири фирме имају мини погоне за сакупљање и балирање папира и пластике, што указује на погрешној пословној политици која у том сегменту прави одређене губитке јер се сировине наплаћују по знатно нижој цени него што је тржишна вредност истих.

За све горе наведене тачке инвестиције су подношљиве за буџет града Београда и у овој делатности не треба јурити за било каквим страним инвеститором тј. стратешким партнером, јер ће се инвестиције јако брзо вратити.