Заветници ПАНЧЕВО прозвали локалну власт за немар према деци!

Представници Заветника у Панчеву критиковали су локалну власт због недостатка уређених јавних површина за децу и најмлађе суграђане. Они су упозорили надлежне институције на катастрофалну ситуацију у насељу Котеж 1 где су због неуређених јавних површина деца свакодневно изложена опасности.

Тим поводом преносимо вам реакцију председника Градског одбора Заветника у Панчеву, Славка Радојчића:

Дуги низ година град Панчево се бори са великим проблемима које нам је оставила предходна власт. Нисам нешто задовљан ни како ова нова обавља своју дужност, али се нећу сада бавити крупним стварима већ ћу указати на “ситне” проблеме који муче моје суграђане, посебно моје комшије из насеља Котеж 1.

Читао сам интервју са господином Миланом Станковићем, председником Скупштине МЗ Котеж 1 ( Старт 013, октобар 2018.) у којем, између осталог, каже да ће Котеж 1 бити најлепше насеље у граду и да су главни проблем пси луталице, пар рупа у асфалту и недостатак паркинг места. Слажем се са Вама господине Станковићу али шта ћемо са децом? Мисли ли ко на њих?

Безмало 40 година живим на Котежу 1 и свакодневно гледам како се деца сналазе да нађу место за игру а онолика ливада између ул.Браће Јовановића и ул.Ослобођења зврји празна. То је наводно површина намењена кућним љубимцима?!

Питам Вас, има ли већих и милијих љубимаца од деце?!

Руку на срце, постоји пар мањих игралишта (2-3 љуљашке и 2-3 клацкалице) која су углавном небезбедна а и недовољна јер деце, Богу хвала има. Уместо да то пољанче претворите у рај за децу, како за ову мању комшијску тако и за ону већу из средње Економске школе “Паја Маргановић” (познато је да осим мале сале за физичко ученици ове школе немају простор/терене за извођење наставе напољу) Ви сте ту површину наменили кућним љубимцима које несавесни власници доводе управо ту да врше нужду. Знам да овај проблем не можете Ви решити. То је питање културе власника тих паса али им можете ограничити простор кретања. Има места и за псе и за децу.

Та ливада је сигурно 70м х 70м, ако не и више. Један терен за мали фудбал је 40м х 20м, за кошарку 29м х 15м. Додамо ли на то неколико љуљашки, клацкалица, пењалица, неки борић, липу, храст или цвет остаје сасвим довољно простора и за псе, које иначе и сам јако волим али су ми деца дража. Угледајте се на Котеж 2 по питању игралишта.

Друго, комшије, пролазници, нарочито деца која се враћају из школа смештених у ул.Браће Јовановића а станују у ул.Ослобођења 17-25 или негде ка насељу Тесла, приморана су да иду неретко и по блату и гованцима преко ливаде или путем којим се крећу моторна возила јер нема пешачке стазе!

И треће, можда и најбитније. Одавно је обећано да ће се простор око предшколске установе “Славуј” оградити. Питамо се комшије и ми родитељи када?!

Када се неко дете посече на флашу ракије или лименку пива?! У песак иза вртића свраћају пси луталице, мачке па чак и власнички пси и ту врше нужду а наша деца се ту после играју! Прошле године је пријављено да је пронађен шприц на игралишту где васпитачице изводе децу. Треба ли неко дете да убоде друго зараженим шприцем да би се неко дозвао памети?! Треба ли неко дете да распори главу на шрафове који вире из пењалице (игралиште у ул Стевана Шупљикца иза броја 95) да би неко то поправио?!

Српски сабор Заветници ће у наредном периоду покренути низ иницијатива како би се ови, за надлежне мали и небитни, а за моје комшије и нас родитеље итекако велики проблеми решили.

Славко Радојчић,
Председник Градског одбора
Српски сабор Заветници”