УЛАГАЊЕ У ЗНАЊЕ ЈЕ УЛАГАЊЕ У БУДУЋНОСТ

У врху приоритета националне стратегије и државне политике јесте рад на побољшању образовног нивоа свих грађана. Образовање и учење су инструменти целокупног друштвеног развоја и покретачи социјалних, економских и технолошких промена.

Просветни радници најчешће су носиоци средњег сталежа, и уз здравствене раднике, наш приоритет ће бити да најобразованији у својој земљи могу достојно да раде и зараде, и да тако изграђују наше друштво и државу. Наставник је као личност врло потцењен финансијски и друштвено. Неопходно је враћање поверења у образовање које неће бити исполитизовано, већ вредновано и сматрано основном стратегијом сваког државног система.

Повећање плата запосленима није само социјални потез, већ потез враћања достојанства професији која мора заузимати важније место у друштву.

Српска странка Заветници ће се залагати да се врати углед и достојанство просветним радницима, а самим просветним установама да се ојача њихова основна функција – да васпитавају будуће генерације знањем и етичким принципима опробаног вредносног система нашег друштва. У том смислу оствариваћемо дијалог са просветарским синдикатима.

Српска странка Заветници полази од следећих претпоставки, које су утемељене на реалном сагледавању последица примене актуелне законске регулативе у овој области:


Основна карактеристика образовања мора бити његова доступност, што тренутно није решено на адекватан начин. Често су у великој предности ученици којима родитељи плаћају додатне часове. Наиме, допунска и додатна настава у школама се сматрају обавезном у четрдесеточасовној радној недељи. Наравно да сви предмети немају исту потребу за оваквим активностима и да би ученици имали значајна оптерећења када би сви наставници радили овакав вид активности. У пракси наставници не држе допунску и додатну наставу осим у налету ентузијазма, јер су једнако плаћени и они који имају додатне активности и они који их немају. Садашњи прописи не дозвољавају да се ученици изјашњавањем на почетку наставне године одлуче за активност коју би похађали, те да се наставници који на овакав начин добијају додатне активности додатно и плате. На тај начин бисмо широј популацији становништва помогли да не плаћају додатне часове својој деци већ да о трошку буџета имају могућност да у школи савладавају програме који су тежи. Исто тако, проширеном делатношћу би се поправио социјални статус наставника који раде више. Изјашњавањем родитеља би се апсолутно избегле злоупотребе, јер наставник у таквој ситуацији само својим радом и квалитетом може да добије групу добровољаца за додатне часове.

Квалитет образовања увелико зависи од носиоца наставе. Стручно усавршавање наставника у Србији је постало прилика за добру зараду свих оних који су акредитовали неке програме и држе семинаре које наплаћују наставницима. Тако сада наставници у каталогу одобрених семинара потражују најјефтиније и сам смисао истих се губи. Модерно уређена држава мора имати јасну стратегију ко и како обучава наставне кадрове. Исто тако не може стручно усавршавање бити обавезно уколико се додатно плаћа. Министарство финансирање стручног усавршавања наставника пребацује на локалне самоуправе, док они опет избегавају обавезу и пребацују на директоре, а наставници у свему томе бојажљиво, од ионако мале плате, финансирају семинаре, како би задржали лиценцу. Разговор о квалитету стручног усавршавања се на наведени начин завршава. Било би неопходно да Завод за унапређење образовања и Министарство просвете направе квалитетне програме о трошку државе, као и стратегију обука наставника и систематски врше едукацију наставног кадра. Такође неопходна је боља контрола уласка у професију наставника. Дакле, неопходно је да наставници приликом запошљавања поседују одређена педагошка знања. Наведени критеријуми постоје у закону али у пракси нису имплементирани због лошег социјалног и друштвеног статуса наставника. Уништавањем друштвеног и егзистенцијалног статуса професије наставника број стручних кадрова се драстично смањивао.

Практична, функционална знања ученика – За велики број занимања практична настава је неопходна. Међутим, услови које Закон о дуалном образовању прописује су такви да не постоји мало предузеће које ће прихватити исте. Наиме, предузеће које се одлучи да склопи уговор са школом мора да има лиценциране инструкторе (члан 29. и 30. Закона ), опрему за рад према стандарду квалификације и мора да прими одређени број ученика. Сматра се да се одељење школује по дуалном образовању само ако је за све ученике одељења обезбеђен уговор са предузећем. Мала и средња предузеће се не усуђују да улазе у дуално образовање. Дакле, цео концепт је неодржив уколико држава субвенционисањем или другим стимулативним мерама не оснажи оваква предузећа да се укључе у учење ученика кроз рад.

Уписна политика је без икаквог концепта. Локалне самоуправе формирају смерове за упис средњих школа по принципу којој школи или директору одобрити упис појединих смерова. Локалне самоуправе немају обавезу да праве стратегију уписа на нивоу града или округа у којој ће номинално, уз сарадњу са привредним коморама и националном службом за запошљавање, прецизирати шта је потреба тржишта. Ови облици сарадње привредних комора и школа су реторички и нико се не удуби у суштину проблема нити је у обавези да прати кретање кадрова након завршене средње школе. Такође, не постоје мере за оне који нису добро радили нити обавеза да се стратешки поступа. Зато је важно да свака локална самоуправа има обавезу да у неком временском периоду изради елаборат на тему уписне политике;

Не мање важно, по Закону о основама система образовања и васпитања, кровном закону у области образовања, директора школе именује министар. Министар није у обавези да уважава мишљење Наставничког већа и Школског одбора. На такав начин школа врло често на свом челу има политичира који не ужива поверење наставног кадра. Српска странка Заветници ће се борити против партијског и политички диригованог именовања школских директора;


На стање у образовању значајан утицај имају стање друштва и улога медија. Није лако убедити младе људе да се радом и учењем стичу привилегије и успеси на друштвеној лествици када су сведоци да се дипломе купују, позиције у друштву стичу кроз припадање странци на власти, а старлете и криминалци добијају много већу пажњу у медијима од школа, талената, успешних уметника и спортиста. Однос према околини, култура живљења, култура јавне речи, аргументована дебата и све оно што се промовише у школама је потпуно деградирано у медијима и друштву.

Залажемо се за:

  • међународну сарадњу у области просвете; Посебно ћемо се повезивати са најуспешнијим земљама у области образовања попут Новог Зеланда, Финске, Израела, Кине, Руске Федерације, Сингапура, Јапана, а пратити и ближе регионално окружење и европску праксу;
  • израду нових образовно-васпитних планова и програма и едукативних садржаја;
  • транспарентност у раду Министарства просвете и установа образовања;
  • превенцију насиља а кроз рад стручне службе, тимова за заштиту деце и школског полицајца;
  • подстицање комуникације између родитеља и других законских заступника са школом, наставницима и ђацима;
  • осавремењивање наставе кроз смарт-табле, ИКТ технологију, веб 2.0 технологију у настави, електронске платформе за учење, роботику, учења на даљину и слично, али и кроз неговање наставе у природи, пешачење и друге активности, које развијају телесно здравље и склоност ка спорту и физичкој активности.

Српска странка Заветници сматра да се концепт рада инклузије и рада по ИОП-у, који је уведен реформама након 2000. године, показао нецелисходан у пракси, сем у ретким случајевима, те да је потребно темељно преиспитивање резултата досадашње праксе, што може довести и до битно другачијег модела рада, где бисмо могли и укинути инклузију на досадашњи начин, а вратити се јачању свих образовних институција и школа за ученике са посебним потребама, при чему дефектолозима треба омогућити несметан рад.

При упису у средње школе треба већи значај дати оценама из школе, него резултатима на завршном испиту, који је обиман у досадашњем облику, где за три дана заредом деца полажу задатке из седам предмета, што је стрес и за родитеље и за ученике, а није ни јефтин расход. У том смислу потребно је редефинисати систем “мале матуре” тако што ће се бар смањити број предмета који се полажу. Укинути приоритетни упис и давање подстицајних бодова за ученике из социјално-нестимулативних средина, чиме се нарушава принцип једнакости свих ученика у образовном систему, и мешају се социјални проблеми са системом образовања.

Процењује се да српско тржиште уџбеника вреди више од 50 милиона евра, а највећи део колача иде страним изадавачима, без јасне контроле надлежних институција, док неретко власти подлежу различитим видовима притисака страних издавача. Тражимо да јавност добије податке од Министарства просвете, који је проценат  заступљености страних издавача, са којима су домаћи издавачи давно изгубили трку. У том контексту залагаћемо се за доношење новог Закона о уџбеницима и наставним средствима, јер су уџбеници велико оптерећење за породични буџет. Завод за уџбенике и наставна средства не треба да буде приватизован, и треба дефинисати његов статус посебним уредбама или подзаконским актима.

Опремање школа свакако треба наставити, реорганизација школа је приоритет, а Српска странка Заветници ће инсистирати на пројектима да се млађим ученицима, поготово нижих разреда, омогући да имају ормариће за уџбенике или оставе под кључем, да не би морали да носе тешке торбе и да после имају проблем с деформитетом кичме, по чему смо међу водећима.

Образовни систем обликује читаво друштво. Од квалитета политике у овој области пресудно зависи будућност Србије.