Док се Срби боре са поплавама Скупштина потврђује Статут Војводине!

Народна Скупштина Републике Србије донела је јуче одлуку о потврђивању Статута АП Војводине, усвојеног 14. маја 2014. године од стране скупштине Војводине. За такву одлуку гласало је 186 народних посланика, њих 13 било је против, док су се 2 народна посланика уздржала гласања, а њих шесторо није гласало. Таквом одлуком Народне Скупштине Републике Србије дат је основ за проглашење усвојеног Статута од стране војвођанске скупштине, након чега Статут стиче обавезну правну моћ на подручју северне српске покрајине.

Без обзира на чињеницу да је Уставни Суд Србије већ почетком децембра прошле године оспорио више од две трећине одредби претходног војвођанског Статута и наложио Скупштини Војводине да до 6. јуна ове године усагласи садржај Статута са важећим Уставом, сепаратисти и аутономаши на северу Србије упорно настављају са рушењем демократских и уставних принципа на којима почива Уставом загарантована неповредивост суверенитета и територијалног интегритета Републке Србије и општи принцип правне државе. Пример тог рушења је и нови Статут АП Војводине који већ у ставу 2 свог 1. члана садржи повреду јединствености Републике Србије, иако је таква воља сепаратистичког писца Статута вешто замаскирана афирмативном формулацијом на начин, који гласи: “АП Војводина је неодвојиви део Републике Србије у којој се негују европски принципи и вредности.” Једноставном правном анализом долазимо до закључка да ако се у Србији не буду неговали “европски принципи и вредности”, АП Војводина ће постати њен одвојиви део! Таква и њој сличне формулације противне су члану 8 Устава Србије, који се тиче неповредивости територије и граница државе.

Такође треба напоменути да државни Устав не познаје појам “европских принципа и вредности”. Може се закључити да се неуставном одредбом Статута начелно мења јединственост Републике Србије и то на начин и у форми подзаконског акта, иако је за такве случајеве изричито прописан поступак предвиђен за промену Устава. Међутим кривци за овакво понашање нису само локални сепаратисти и аутономаши већ и државни службеници и народни посланици, који директно учествују у доношењу противуставних аката, и то у време највеће природне катастрофе која је икада задесила српски народ и српску државу! Сасвим нехумано и непримерено је бавити се потпуно небитним поступцима доношења ионако незаконитих и нелегитимних аката у тренуцима када се више хиљада грађана бори за спас и очување својих живота и своје имовине.

Уместо да мобилишу све могуће државне снаге у циљу помоћи и очувања безбедности грађана државне власти Републике Србије троше енергију, време и новац на поступке, који се у оваквим моментима у озбиљним државама сматрају за потпуно непотребне и несхватљиве! У том свом мањку људске солидарности и политичке државотворности српске власти показују колико им је мало стало до сигурности сопствене земље и сопственог народа!

Још једном позивамо све релевантне републичке институције да обезбеде сву потребну сигурност свим угроженим грађанима и да своје време не троше на усвајање докумената, који су у озбиљној супротности са највишим правним актом Републике Србије!

Српски сабор Заветници

Писмо Заветника преведено на руски.

DSC_0442 Акция в поддержку российскому народу 17 апреля представители организации “Заветници” передали Посольству письмо поддержки российскому народу. Текст письма поддержки приводится ниже. *** Посольству России в Белграде Российскому народу

Уважаемый господин Посол, дорогие братья и сестры большой и справедливой России,

 

Последние несколько месяцев мы были свидетелями бурных событий в Восточной Европе, где великий российский народ веками был вынужден защищать и снова восстанавливать свои порушенные историческое сознание и государственность. Будучи носителем подлинных идей справедливости и свободы, российский народ всегда подвергался жестоким нападениям со стороны тех, кто свободу заменил на рабство, правду – на ложь, любовь – на насилие. Так и сегодня взоры всех поборников правды и справедливости в мире обращены к православному российскому народу, вновь защищающему свои вековые очаги на территории некогда славной Киевской Руси. Как искренние сербские патриоты, которые помнят и ценят все усилия российского народа в сохранении Сербии и ее национальной идентичности, мы весьма обеспокоены нехорошими событиями, происходящими на Украине в ущерб существованию и правам российского народа на этих территориях. Наученные историческим опытом, мы очень хорошо знаем, как любая беда российского народа становится одновременно бедой и сербского народа, и что, защищая российские легитимные интересы, мы защищаем и легитимные интересы сербского народа. Мы в курсе того факта, что только совместной борьбой мы можем защитить и сохранить национальные интересы обоих народов. Мы выражаем готовность предоставить любой возможный вид помощи братскому российскому народу. Все наши ресурсы мы предоставляем для организации помощи находящемуся под угрозой гражданскому населению, готовы к участию в гражданской обороне, подготовке и оказанию необходимой юридической поддержки отдельным лицам, нуждающемся в ней, организации гуманитарных акций, а также предоставлению широкой общественности подлинной картины событий на Украине.

Сербский собор «Заветники»

Белград, 17 апреля 2014 г.

извор: Амбасада Руске Федерације у Београду

Антоније Ђурић: Писмо подршке Заветницима.

Antonije_Djuric_Potomci_se_odrekli_predakaУ национално-политичком савету Српског сабора Заветници, налазе се истакнути људи, који су  се својим делима одужили отаџбини. Међу њима је и наш велики писац, творац чувене књиге ”Солунци говоре”, ”Црвене куге”, ”Памти србине и усправи се” и многих других које сведоче истину о судбини српског народа. На жалост, господин Антоније Ђурић био је онемогућен да присуствује свечаној академији поводом две године рада Заветника, али је упутио писмо подршке.

Ко се данас велича слободама и слободарима, а узмиче пред неслободама и тиранима, не чује онај разговетни шапат будућности и у њему страшну опомену да ће се данашњи грехови сутра спирати покајничким сузама. Поносити се својим прецима, а не бити их достојан чин је вредан самопрезрења.

Ми не куцамо на ваша врата, ми куцамо на ваша преплашена срца. Сви сте нас препознали, ми смо Заветници, то је наше заједничко име, кад додамо косовски то је име и презиме и наша судбина. Ми смо видари рањене српске душе и зато послушајте наш глас и следите наш пут.

Наша молитва остаје иста: Поведи нас Господе из тмине ка светлости , кроз глад до ситости, кроз очај до самопоуздања, из малаксалости до снаге, из духовне тескобе ка духовним пространствима, из неслободе ка слободи, из тираније ка демократији, из невере ка вери чврстој и непоколобљиво у тебе, Господе Боже наш. Правдено је и поштено је ово што радимо, бранимо Господе твоје дарове, овај комад земље и овај крајичак неба, ову литицу над реком и образ свој и гробове наших предака и ове свете манастире и цркве хранитељке наше душе и чуварице наше вере православне и дим породичног огњишта и осмех наше деце. Бранимо Господе, право на живот које си нам ти подарио, бранимо своје огњиште, сјај сунца, своје житно поље, свој пропланак, своје катуне, свој часни крст и своју крсну славу!

Праведно је ово што радимо, али нам земаљска правда није била наклоњена, прогонили су нас, везивали у синџире, набијали на коље, њихали смо се на вешалима, повијали се под бичем, тестерисали нам руке и ноге, срца нам клештима чупали, пили нашу крв, у јаме безданице бацали нашу нејач, ножем под грлом нагонили нас да се вере своје одричемо, а ми попут Старца Вујадина из Клепаца мирно говорили: Само ти дете ради свој посао.

И ко нас све није прогнио и ко нас све није клао, и опет би, никад им доста српске крви, али не може више, не дају Заветници, они су сада на бранику отачства. Ми служимо роду српском и Господу Богу, ми нисмо само деца наших очева и мајки, ми смо синови и кћери наше отаџбине.

Антоније Ђурић,

На лице Светог Трифуна, Чачак.

У национално-политичком савету Српског сабора Заветници, налазе се истакнути људи, који су  се својим делима одужили отаџбини. Међу њима је и наш велики писац, творац чувене књиге ”Солунци говоре”, ”Црвене куге”, ”Памти србине и усправи се” и многих других које сведоче истину о судбини српског народа. На жалост, господин Антоније Ђурић био је онемогућен да присуствује свечаној академији поводом две године рада Заветника, али је упутио писмо подршке.

 

Ко се данас велича слободама и слободарима, а узмиче пред неслободама и тиранима, не чује онај разговетни шапат будућности и у њему страшну опомену да ће се данашњи грехови сутра спирати покајничким сузама. Поносити се својим прецима, а не бити их достојан чин је вредан самопрезрења.

(more…)