СРБИ У РЕГИОНУ И РАСЕЈАЊУ

Државне границе не смеју бити линије деоба српског народа, који је услед тешких историјских, политичких и економских прилика, принуђен да живи и ради ван матице Србије. Ми ћемо се увек и на сваком месту залагати за обнову јединства српског народа, ма где се он налазио. Заветници никада неће делити Србе на основу географске одреднице, продубљивати вештачке поделе и наметнуте раздоре.

Учинићемо све да српско расејање вратимо кући и да српској интелигенцији, оствареним, талентованим, успешним и паметним људима отворимо врата за повратак у Србију и пружимо могућности да у својој земљи граде своју будућност. Срби у региону морају добити пуну заштиту и конкретну подршку у очувању својих слобода, културе и идентитета. Српска дијаспора мора постати неотуђиви део српског друштвеног, политичког, културног и економског живота.

Скуп подршке Републици Српској

Сећање на жртве “Олује”

На Светосавској академији Срба у Скопљу

Подршка Србима у Албанији

Говор Милице Ђурђевић у Никшићу

СРБИ У РЕГИОНУ 

Након распада Југославије готово два милиона Срба остало је ван граница Србије. Са изузетком Републике Српске, на бившим југословенским просторима, у сада независним државама, српски народ тешко остварује своја права и суочава се са облицима дискриминације.

Република Српска – императив опстанка Срба западно од Дрине 

Најважнији ослонац темељима Републике Српске је Србија, као гарант Дејтона, као матица у коју су упрте очи свих Срба Западно од Дрине. Стратешки циљ је већа повезаност на свим нивоима – јачање привредне, медијске, политичке, војне, обавештајне, културне, просветне, научне сарадње Србије и Српске.

  • Ми ћемо пружити пуну подршку Републици Српској у враћању свих одузетих Дејтонских надлежности;
  • Остварићемо пуну примену специјалних односа, уз лако и брзо добијање двојног држављанства и личних карата;
  • Помагаћемо отварање званичних представништва Републике Српске у другим земљама;
  • Радићемо на усклађивању школства, националних празника, организација јавне управе, културе, заједничких пројеката и реализације играних и документарних филмова, предавања, изложби, трибина, хуманитарних акција и манифестација…
  • Повезаћемо Србију и Републику Српску ауто-путевима и другим инфраструктурним пројектима;

Црна Гора – заштита српског националног и верског идентитета 

Од спровођења референдума о независности 2006. године српски народ у у Црној Гори изложен је непрестаној језичкој, верској и културној дискриминацији, коју спроводи званична црногорска власт, а чији циљ је негирање српске државне и верске традиције у тој земљи. Залажемо се за пуну заштиту српског језика и писма, као и одбрану свих политичких права Срба у Црној Гори.

Заштита права Срба у Хрватској

Након егзодуса над Србима са простора данашње Републике Хрватске, настављен је процес кршења елементарних људских права српском народу и тихе асимилације. Од 1995. до 2015. године чак 30 000 српске деце изјаснило се као – Хрвати. Неопходна је заштита идентитета српског народа у Хрватској кроз различите институционалне мере. Радићемо на безусловном враћању отете имовине и остваривању права на повратак прогнаним лицима.

Срби у Македонији

Значајна српска заједница у Северној Македонији не сме бити препуштена немару државних институција. У Куманову, где је највећа концентрација Срба у Македонији, отворићемо српски културни центар и конзулат Републике Србије. Стратешки ћемо повезивати и подстицати сарадњу Срба из Пчињског округа са Србима на северу суседне Македоније.

Подршка Србима у Албанији

Српска заједница у Албанији данас представља најугроженију етничку заједницу у Европи. Као жртве вишедеценијске политике насилне асимилизације и затирања свог културног и националног идентитета Срби у Албанији суочавају се и са неразумевањем матичне државе и њеном неспремношћу да заштити и побољша њихов положај.

Сматрамо да је питање заштите права Срба у Албанији неопходно уврстити међу приоритете спољне политике Србије и конкретно радити на очувању српског језика, обнови српских културних и друштвених институција, заштити српског верског и културног наслеђа и јачању националне свести Срба у Албанији. На овим питањима треба инсистирати и пред релевантним међународним факторима.

СРБИ У РАСЕЈАЊУ 

Срби су један од ретких европских народа са многобројном дијаспором расутом широм света. Република Србија сврстава се у сам светски врх по бројности свог расејања. Најновија истраживања указују да у Срби у расејању живе распоређени у чак 159 држава света. У односу на број становника у матици, преко 50% Срба живи ван граница Србије. Ако томе додамо и особе које нису наши држављани, али јесу српског порекла, тај број је чак двоструко већи и креће се око 11 милиона.

Већ сама бројност српског расејања захтева посебну пажњу и бригу матице о њеним потребама. То нарочито важи ако се узме у обзир да значајан део расејања представљају особе са високим степеном образовања које са својим потенцијалима могу вишеструко да допринесу свеукупном развоју матице и подизању њеног угледа у свету. Подаци говоре да данас у свету ради више од 5 хиљада доктора наука са ових простора и више од 350 хиљада високо образованих, што је готово равно проценту активног високо образованог становништва које је у матици. Често се заборавља да на годишњем нивоу из дијаспоре стигне у Србију преко 5 милијарди долара што чини скоро 15% буџета Србије. Тај новац пре свега чува социјални мир и политичку стабилност у самој Србији.

Последњих двадесет година сведоци смо политике немара матице према нашим сународницима у расејању. Систематски се радило на уништавању институција које су биле задужене за односе са расејањем што је довело до ослабљивања сарадње са дијаспором. Укинуто је Министарство за дијаспору, а Скупштина Срба у региону и расејању као и Канцеларија за односе са Србима који живе ван граница Србије већ дуже време уопште не функционишу. Због лоших и непотпуних законских решења стицање држављанства за многе Србе у дијаспори и данас представља велики административни и финансијски терет док је онима који држављанство имају знатно отежано остваривање бирачког права. Посебно је поражавајуће што се потенцијални повратници из расејања, приликом намере да инвеститрају у своју отаџбину, суочавају са корупцијом на сваком кораку. Уместо да се широм отворе врата за инвестиције српског расејања несавесни и корумпирани партијски кадрови у томе виде прилику за остварење личне користи. За Заветнике матица и дијаспора представљају две нераскидиве целине и зато њихове односе сматрамо за један од највиших државних и националних интереса. Српско расејање посматрамо као незаобилазан фактор у целокупној политичкој, економској, националној и духовној обнови српске државе.

Програмска решења:

  • Залажемо се за доношење посебне Националне стратегије о сарадњи са српском дијаспором, која ће на највишем нивоу целовито насловити питање заштите права српског расејања и унапређења односа са Србима у дијаспори. Поменута стратегија ће уједно бити основ и оквир за доношење потребних законских решења.
  • Поново ћемо успоставити Министарство за дијаспору чији ће руководилац бити лице из српског расејања.
  • Радићемо на изменама и допунама Закона о дијаспори, како би се Скупштини Срба у региону и расејању пружила шира овлашћења и боље могућности за рад.Свим Србима у расејању обезбедићемо лакше добијање држављанства Србије и ефикасније остваривање бирачког права.
  • Српској дијаспори обезбедићемо један број посланичких места у Народној скупштини Србије.
  • Радићемо на стварању услова који би српској дијаспори омогућили активно учешће у привредном животу матице. То у првој врсти подразумева израду дугорочно одрживог економског програма који би укључивао сарадњу са успешним српским предузетницима изван матице и понудио посебно повољне законске услове за њихове инвестиције у привреду Србије. Српска дијаспора мора бити један од покретача бољитка и развоја домаће привреде.
  • Српском рајењу поверићемо руковођење Развојном банком Србије у чијем ће оснивању учествовати кроз учешће у капиталу, како бисмо спречили манипулације приликом одобровања средстава за пројекте.
  • Српску дипломатију ставићемо у функцију заштите Срба у дијаспори. Залагаћемо се за оснивање посебног одељења при Министарству иностраних послова Србије које би се бавило искључиво питањима односа са расејањем и координисало рад српских амбасада на пољу обједињавања српских заједница у иностранству. Инсистираћемо на томе да Срби у државама где чине значајан део становништва добију статус признате националне мањине. Тај статус пружа српској заједници већи маневарски простор деловања у економском и политичком животу држава у којима живи што у крајњој мери може позитивно да утиче и на економско-политички просперитет саме матице.
  • Радићемо на далеко чвршћој повезаности са српским расејањем у циљу очувања националног и културног идентитета, српског језика и ћирилице у дијаспори. Ствараћемо услове за унапређивање информативних и научно-образовних веза као и на пружању подршке и помоћи за културне, хуманитарне, информативне и спортске активности у српском расејању.
  • У сарадњи са српским расејањем разрадићемо програм повратка квалификованих и високостручних људи, као и свих који желе да се врате у Србију. У том погледу посебан нагласак ставићемо на поједностављивање процедуре за нострификацију страних диплома у Србији. То ће омогућити Србима ван матице да знањем, стеченим у иностранству, допринесу националном просперитету своје државе.
  • Кроз различите пројекте повезиваћемо младе српске научнике и иноваторе у земљи и расејању, како би радили на заједничким подухватима и размени знања и искустава.
  • На годишњем нивоу организоваћемо форум угледних људи из српског расејања у матици на коме ћемо заједнички дискутовати о постигнутим резултатима и плановима за предстојећи период.

Српска странка Заветници жели пуно укључивање српске дијаспоре у живот, рад и развој матице Србије.

Заветници у посети српском расејању у Цириху

Подршка Заветницима из Чикага

Подршка из Чикага