google-site-verification=rdMHvOD7EqC_UhcFmmfbfsVh9zGr75D72iZUFlOiVu8

Срби и Роми деле векове заједничког живота. Српски народ, као већински и државотворни народ, одувек је поштовао лојалне грађане друге националне и верске припадности.

Подсећамо да су управо српски Роми допринели одлуци да 8. април буде Дан Рома. Наиме, на овај дан, 1971. године, одржан је први међународни Конгрес Рома у Лондону. Конгресу су тада присуствовали Роми из тадашње Југославије, некадашње Чехословачке, Немачке, Велике Британије, Финске, Француске, Норвешке, Мађарске, Ирске и Шпаније. Том приликом усвојена је и ромска химна, „Ђелем, ђелем“, као и име те етничке заједнице и језика („Ром“ и „ромски језик“). Песма „Ђелем, ђелем“ изразито је антифашистичка. Жарко Јовановић, српски композитор ромског порекла, у Радио Београду, 1949. године, написао је текст и мелодију о страхотама које су Роми преживели током Другог светског рата. Текст описује прогон и одвођење у концентрационе логоре, то јест, геноцид над Ромима од стране озлоглашене „’Ханџар’ СС дивизије“, Гестапо-а у НДХ, хрватских „Црних легија“.

О томе како је настала чувена песма „Ђурђевдан“, која је славу стекла најпре захваљујући светски награђиваном Кустуричином филму, „Дом за вешање“, сведочио је пре неколико година сада упокојени професор, Жарко Видовић, историчар уметности, ликовни критичар и историчар цивилизације, који је 1942. године ухапшен у Сарајеву и спроведен у усташки логор Јасеновац. Према његовим речима, песма је настала у „возу смрти“, који је тада путовао из Сарајева за Јасеновац.

Како је професор Видовић говорио, Србе су те 1942, управо на Ђурђевдан, затворили у сточне вагоне и, по наређењу НДХ, полиција их је повела на „ђурђевдански уранак“. На путу према казамату, заточеници у вагонима, без хране и воде, почели су да падају у кризе због страха и неизвесности. У општем хаосу, један од њих, који је био члан сарајевске „Слоге“, из поноса и пркоса, први пут је запевао: „Прољеће на моје раме слијеће, ђурђевак зелени, свима осим мени – Ђурђевдан је!“

Усташе су тада, управо због те песме, затвориле шибере на вагонима, а затвореници су остали без ваздуха на малом простору, збијени једни до других. Од 3.000 затвореника, колико их је тада кренуло из Сарајева, у Јасеновац је стигло тек 2.000 душа, а свега две стотине њих је преживело усташку тортуру до краја рата.

Касније је песму прерадио Горан Бреговић, а најпознатија је у извођењу „Бијелог Дугмета“. Ова песма такође је и незванична химна навијача Црвене звезде.

„Српска странка Заветници“ подсећа Роме да смо и ми, Срби, поред Јевреја, сви заједнички страдали у Другом светском рату од усташке каме и нациста и да је важно да негујемо то заједничко сећање. Осми април требало би да нас све заједно подсети управо на то време заједничког страдања. Након априла, увек дође мај, па тако ускоро обележавамо и 9. мај, Дан победе над фашизмом.

Знамо да су многи покушавали да глуме заштитнике Ромима, баш као што је чувени „филантроп“ Сорош заинтересован да ствара „нову ромску елиту“, мада они одлично знају да је најчешће реч о лажним лидерима, који обичном Циганину, грађанину Србије, нису донели било какав бољитак.

У нама, „Заветницима“, та заједница увек ће имати искрене саговорнике за све проблеме који је муче, јер ми смо нова снага, која баштини све позитивне тековине људских и мањинских права, и желимо да овде и сада градимо мостове истинског поверења.

У то име, честитамо 8. април, Међународни Дан Рома!

Горан Игић, члан Главног одбора Српске странке Заветници и,

Председавајући Савета за мањинска питања

Категорије: Саопштења

%d bloggers like this: