Кандидат за председника и носилац изборне листе Српске странке Заветници, Милица Ђурђевић Стаменковски, испред спомен-обележја великој српској сликарки и хероини, Надежди Петровић, упутила је данас јавни позив министарки Зорани Михајловић, да се извини свим српским породицама, а поводом њене скандалозне изјаве да је дом најнесигурније место за жену.
„Позивамо министарку Михајловић да се извини свим породицама у Србији, свим мушкарцима и женама, будући да је својим ставом управо српску породицу означила као место у којем жене нису безбедне.“, истакла је председница Српске странке Заветници.
„Уместо што се бави лажном борбом за права жена и бесрамном заменом теза, министарка Михајловић могла је своја три мандата да употреби за истинску борбу за бољи положај вишедетних породица, самохраних мајки или предузетница.“, рекла је Ђурђевић, истакавши да Заветници своју снагу, између осталог, проналазе и у искреном политичком активизму жена, које није и никада неће бити искључиво одраз прописаних законских норми и пуког испуњавања политички коректних стандарда. О томе сведочи и чињеница да је управо једна жена носилац изборне листе Српске странке Заветници, кандидат за председника Србије, а уједно и председник те политичке организације.
Ђурђевић Стаменковски је том приликом рекла да није случајно што позив министарки Михајловић упућује управо испред спомен-обележја великој Надежди Петровић, са обзиром на чињеницу да је та величанствена Српкиња, поред врхунског образовања и сликарског дара, била и добровољна болничарка у балканским ратовима и Првом светском рату, да је један од оснивача хуманитарног друштва Кола српских сестара, те да је напослетку и свој живот положила за отаџбину.
„Сматрамо да је положај жена у Србији изузетно значајна тема, али се ми њоме нећемо бавити на баналан и погрешан начин, онако како су то до сада радиле перјанице политичке коректности, попут министарки Михајловић или Чомић“, закључила је председница Заветника, истакавши да та странка својим делима говори да је равноправан положај жена у српском друштву итекако могућ и реалан, упркос одсуству великодушних донација страних амбасада и Сорошевог невладиног сектора.