Блаженопочивши патријарх Павле је само једном искористио своје грађанско право – онога дана када је гласао за државни Устав. Тиме је, заједно са српским народом и грађанима Србије, поставио темеље одбране суверенитета, Косова и Метохије, правне државе.
Данас нам, по препоруци Европске уније, ударају управо на те темеље. Промена Устава је прелазак Рубикона. То је линија иза које можете само поставити питање – А шта је следеће?! Шта је то наредно што ћемо приложити Бриселу?!
Најављеним променама дословно се од правосуђа формира држава у држави. Укида се народни суверенитет и поставља модел за избор судија који не примењује готово ниједна озбиљна земља.
Са Уставом нема игре. Са државом нема шале. Због тога, суштинско питање пред нама је исход референдума 16. јануара.
Тада ће се показати ко је вера, а ко невера. Сви који мисле да је повлачењем спорних закона завршен посао, грдно се варају. Императив је ОДБРАНА УСТАВА.
У тој борби немамо права на политичке поделе. Имамо само два пута – са народом, или против народа. Можда неки имају ту дилему. За Заветнике она не постоји.
СА НАРОДОМ У ОДБРАНУ УСТАВА!
16. јануара Србија мора рећи – НЕ!
