„Нема слободе без суверенитета, а без суверенитета нема ни државе. Оно што је Свето писмо за цркву и све верујуће људе, то је Устав за једну државу”, овим речима обратила се Милица Ђурђевић Стаменковски у име организатора трибине одржане у препуној сали општине Стари град, под слоганом ”Одбранимо Устав – сачувајмо Србију”.
Она је указала да су измене највишег правног акта посебно опасне у околностима када су на делу великоалбанске интеграције, односно када такозвана држава Косово и Албанија укидају међусобне границе. Ђурђевић је додала да је стање у српском правосуђу поражавајуће, али да овакве реформе воде у још дубљу политизацију судске власти.
”Актуелна власт одлучила је да укине народни суверенитет, да обесправи скупштину као представничко тело грађана и да посредством Високог савета судства даље делегира и бира судије. Да ли ће се будуће пресуде доносити у име народа, или у име страних корпорација и банака, невладиних организација, домаћих и иностраних политичких субјеката?!”, запитала је Ђурђевић, напомињући да препоруке Венецијанске комисије нису обавезујућег карактера.
”Од 47 чланица Савета Европе свега осам држава устројило је правосуђе по оваквом моделу, а међу њима не можемо пронаћи ниједну озбиљну и развијену земљу Европе и света. Да је овакав начин избора судија користан примениле би га Немачка, Француска, Аустрија или Велика Британија.”, нагласила је она и подсетила да је за важећи Устав гласао и блаженопочивши патријарх Павле.
”Бранећи Устав желимо да саберемо све државотворне снаге, превазилазећи политичке разлике и страначку припадност. Они који заговарају бојкот референдума заправо прижељкују промену Устава. То су оне исте политичке структуре које су позивале грађане да не изађу на претходне изборе и на тај начин омогућиле владајућој коалицији двотрећинску већину неопходну за покретање уставних промена. Ми немамо права да бојкотујемо Србију. Прилика је да 16. јануар буде уписан у новијој српској политичкој историји као празник демократије, дан када је народ сачувао слободу и независност.”, закључила је Ђурђевић.
Једини опозициони посланик у Народној скупштини, Владан Глишић, осврнуо се на познату праксу да разне америчке организације финансирају српско правосуђе и обучавају судије.
”Сви ми јако добро знамо шта ће се догодити ако дозволимо да народ искључе из процеса бирања судија. Смисао суверенитета је да они људи који живе овде, који су стварали ову државу, који је бране и хране, чији су преци своје кости уложили у њене темеље, сами одлучују о својим најважнијим институцијама.”, рекао је Глишић и додао да је српски народ у много тежим историјским приликама смогао снаге да каже не. Говорећи о двоструким аршинима Европске уније, Глишић је навео пример Италије која упорно игнорише препоруке Венeцијанске комисије.
”Много пута смо чули да се Устав не маже на хлеб. У таквом омаловажавајућем приступу према највишем правном акту, заборављају на чињеницу да је за народ много пута важнија правда и од самог хлеба. Од петог октобра нам говоре како ћемо имати толико много хлеба, да нам правда неће бити ни потребна. Тог 16. јануара треба да кренемо у марш достојанства на којем ћемо подићи барјак уставобранитељства и са тим барјаком ићи у нове победе, које као народ већ дуго чекамо”, завршио је Глишић.
”За отпор ће бити касно када преамбула дође на ред”, упозорио је др Душан Пророковић, постављајући питање зашто се баш у овом тренутку и на овакав начин мења Устав.
Др Пророковић је подсетио да у Народној Скупштини Србије није било темељне и озбиљне расправе о предложеним уставним амандманима, док је скупштински Одбор за уставна питања уставне амандмане изгласао за свега два минута и двадесет седам секунди.
”То је слика и прилика институција у овој земљи, а највише брине образложење власти да се Устав мења због захтева ЕУ јер нам се поручује да у супротном неће бити интеграција”, рекао је др Пророковић, оцењујући да се Србија оваквим моделом правосуђа враћа у 1945. годину и у време када су на најважније функције у држави постављани политички подобни појединци од стране разних петочланих комисија.
„Не треба да се заваравамо да је овде крај. Након правосуђа на ред ће доћи и промена уставне преамбуле, а када једном прихватимо образложење да због европских интеграција морамо мењати Устав онда ће тај принцип бити примењиван и даље без икаквих граница”, рекао је др Пророковић.
О спољнополитичкој позадини промене Устава Србије говорио је проф. др Срђан Перишић, подсећајући да су осим Савета Европе и структура ЕУ, за ово питање заинтересоване и транснационалне глобалистичке организације. Професор Перишић је конкретно навео да иза промена Устава директно стоји Фонд за отворено друштво чији је директор Џорџ Сорош.
”Пример овакве праксе је БиХ где постоји Високи судски и тужилачки савет који бира све судије и тужиоце у земљи. Сви они одлазе на едукацију у Брисел, на разне семинаре. Судије у Републици Српској не смеју да суде по њеном Уставу и њеним законима јер се плаше да ће добити негативну оцену од Високог судског и тужилачког савета, а тиме и отказ на послу. Управо то се спрема и Србији.”, упозорио је Перишић.
Он је позвао Србију да се угледа на Републику Српску која је кренула у враћање отетих надлежности и по питању правосуђа.
”Република Српска је започела борбу да се судије и тужиоци у будуће бирају у парламенту, а Србија је кренула у правцу супротном од Републике Српске, у правцу глобализма и НАТО агенде. На погрешном путу Србију могу зауставити само грађани, изласком на референдум и гласањем против промене Устава.”, закључио је Перишић.
О актуленим реформама у области правосуђа говорио је и адвокат Драгослав Љубичановић, указујући на чињеницу да се Србији намеће нешто што не познаје ниједан упоредно-правни поредак.
”Овим изменама се суштински уводи четврта грана власти. Судска власт се потпуно делегитимизује јер ће судије саме себе бирати, саме ће одлучивати о свом унапређењу и својој одговорности, али и о свом разрешењу„, рекао је Љубичановић, додајући да није спорно да струковни савети одлучују о овим стварима али искључиво ако свој легитимитет заснивају на законодавној власти и на свом односу према Народној Скупштини.
„Говоре нам да су ове измене потребне да би се судије и тужиоци лишили политичког утицаја, али тај проблем постоји у сваком правосуђу. Међутим, никад их не чујете да говоре о корупцији у правосуђу, никада их нећете чути да се жале на тај проблем. Ове уставне промене су кишобран иза кога они покушавају да сакрију своје коруптивне активности„.
„Судијска функција је израз и симбол суверенитета једног народа и државе, и онда када се народ лишава те функције да утиче на избор и разрешење судија лишава се и власти – поставља се питање у чије руке се та власт предаје?„.
Учесници скупа највили су активну кампању за одбрану Устава широм Србије, позивајући све одговорне појединце и организације да им се придруже.